„U Evropi politička podrška za razvoj tržišta prozjumera i dalje raste. Taj razvoj se može podeliti u dve etape: da priključenje bude što brže i jednostavnije i da se omoguće finansijska sredstva za sve kupce koji žele ovaj status. To je naročito važno u okruženjima kao što je Zapadni Balkan, gde je cena struje subvencionisana, a platežna moć stanovništva niska. Tu se preporučuju neki modeli kao ESKO model (ESCO – Energy Service Company), koji Crna Gora uspešno primenjuje”, rekla je Stojković Terzić komentaišući da mi možemo da koristimo iskustva EU i da ih primenimo i povećamo broj prozjumera – jer potencijala ima.

Govoreći o iskustvima prozjumera u Evropi docent dr Jelena Stojković Terzić sa Elektrotehničkog fakulta u Beogradu je rekla da je sa timom radila analizu izazova koje prozjumeri imaju i nose u Evropi – kakva je međunarodna praksa koju možemo da iskoristimo, jer su oni na put energetske tranzicije krenuli mnogo pre nas.

Iako regulativa i kod nas kao i u Evropi dozvoljava da prozjumeri koriste i druge tipove OIE kod nas, trenutno, svi registrovano kupci-proizvođači koriste solarne panele. Stoga je dr Stojković Terzić svoju prezentaciju usmerila ka solarnoj energiji.

Kada govorimo o solarnoj energiji ono što je činjenica je da je cena solarnih panela u poslednjih 10 godina pala za više od 90 odsto. Direktna posledica toga je da je došlo do naglog porasta kapaciteta u solarima. Ono što je zanimljivo je da je u prethodne dve godine instalirano onoliko solarnih kapaciteta kolko i u prethodnih 68 godina, tako da je razvoj solara zaista eksponencijalan. Kada se pogleda koliko se to instalira iz godine u godinu, ono što se uočava jeste trend rasta. Svake godine instalira se više nego prethodne. Vodi Kina, koja je stvarno lider. U ovoj zemlji se svake godine instalira više gigavata nego u ostatku sveta. Tako da je Kina lider na svetskom nivou.

Nemačka – evropski lider

Kada pogledamo Evropu lider je Nemačka. Na grafikonu je prikazano (prezentacija je u prilogu) koliko je instaliranih kapaciteta solarne energije, a zelena boja obeležava šta je predviđeno njihovim strategijama i nacionalnim energetskim klimatskim planovima. Plavom bojom je predstavljeno kolike su prognoze. Očekuje se da će 2030. godina sve evropske zemlje da dostignu ciljeve u pogledu zacrtanih energetskih kapaciteta, što se tiče vodećih zemalja u pogledu instalirane snage po glavi stanovnika. Na čelu Holandija, a prate je Nemačka i Danska. Složićete se da, kada pomismilo na ove zemlje, sigurno ne pomišljamo na zemlje koje imaju solarni potencijal. Ali, eto, one su pokazale da imaju najveću instaliranu snagu po glavi stanovnika.

Radi poređenja da vidimo kako je Srbija u istom periodu radila.

Srbija je krajem 2023. Imala oko 20 vati iz instalisanog solarnog kapacite po glavi stanovnika, što je skoro 65 puta manje nego Holandija. A, podsetiću, Srbija ima oko 30 odsto veći solarni potencijal od ovih zemalja, tako da kod nas postoji prostor za napredak.

Ali, nisu svi solari prozjumeri. Kada govorimo o učešću solara u instalisanom kapacitetu u Evropi podaci pokazuju da je jedna trećina instalisanih solarnih elektrana kod domaćinstava, trećina je na krovovima privede dok jedna trećina pripada velikim soalrima. Tako da možemo da kažemo da se oko dve trećine solara nalazi na krovovima u Evropi. I, trenutno je taj kapacitet u radu.

Kakva je politika EU kada se radi o prozjumerima

Ono što je bitno je da EU ima razvoj zelene energije kao strateški cilj. To je naročito povećano nakon dešavanja između Ukrajine i Rusije. EU je tada stavila svoj fokus na energetsku sigurnost. Videla je prozjumera kao jednog od ključnih aktera. Konkretno, da kupci-proizvođači mogu da povećaju energetsku nezavisnost i na taj način da smanje zavisnost od uvoza energenata i smanje zavisnost i od cene na tržištu.

EU je tu uključila evropske direktive, pri čemu je glavni cilj da maksimalno iskoristi krovne površine. To je definasano u različitim članovima direktiva. Bitno je da u EU postoji garantovano pravo da svaki potrošač može da postane samopotrošač, odnosno, prozjumer na bazi OIE. Bitno je da je njima cilj da procedure maksimalno pojednostave, da smanje vreme za priključenje – naročito solarnih panela, koji se priključuju na krovovoima.

Definisali su i da postoji obaveza ugradnje solarnih panela na zgradama, pa sve nove zgrade, koja se sada prave, moraju da budu spremne za solarne panele, dok do 2030. godine svaka nova zgrada mora da ima ugrađene solarne panele. To je bitno jer oni odmah, na početku, povećavaju broj prozjumera. I, na kraju, directive nisu usmerene samo ka prozjumerima, jer je to širi problem – mora da se planira distributivna i prenosna mreža.

Nemačka postavlja standarde

Što se tiče razvoja prozjumera može da se uoči da postoje dve etape. Prva, kada su prozjumeri na početku i drugi kada je već zrelo tržište, odnosno, kada postoji veliki broj prozjumera, kako po broju tako i po instalisanoj snazi.

U početnoj fazi su to mere države, koje su usmerene da postupak priključenja bude jednostavan i ekonomski atraktivan. Kao jedna od glavnih stvari je neto merenje. U tom periodu se radi samo na povećanju broja prozjumera, tako da njihov broj bude što veći.

Ali, nije samo broj prozjumera bitan, već i zastupljenost OIE u ukupnom porastu, jer dolazi do određenih izazova od stane sistema i mreže. Tako da su i mere koje država propisuje više usmerene ka pametnom integrisanju prozjumera, da podržavaju sistemske potrebe. U tom periodu se insistira da prozjumeri koji koriste solarne panele imaju baterije, na modernizaciji distributivne mreže, na pametnim brojilima, na fleksibilnosti – kao i na različitim tržišnim mehanizmima, koji će da pomognu da integracija prozjumera doprinose stabilnosti sistema.

Navešću primer Nemačke, kao solarnog lidera Evrope. Ona ima više insalisanog solarnog kapaciteta nego što imaju Španija i Italija u zbiru. Ove dve zemlje su na drugom i trećem mestu u Evropi, tako da je Nemačka stvarno evropski lider po pitanju OIE i prozjumera. Nemačka postavlja standarde. To je naročito došlo do izražaja 2022. godine, posle dešavanja između Rusije i Ukrajine. Već 2023. godine je u Nemačkoj instalirano duplo više kapaciteta nego prethodne godine. A 2024. još više nego 2023. godine. To je novi rekord.

Značajan deo prozjumera ima baterije

Statistika pokazuje da je dve trećine tih novih instalisanih kapaciteta u 2024. godini na krovovima zgrada, tako da oni imaju taj status samopotrošača. Od svih solarnoh elektrana postavljenih 2023. godine na krovovima 70 odsto je imalo baterije za skladištenje električne energije. To je trend koji se primećuje u Nemačkoj, gde skoro svaka elektrana na krovu ima dodatnu bateriju.

Koliko su oni ozbiljni na tom putu pokazuje podatak da je samo 10 odsto krovova neiskorišćemo. Oni vide da postoji još prostora za solarne elektrane ne krovovima. Sada 12 odsto kuća ima solarne panele a pre 15 godina bilo ih je na krovovima samo tri odsto kuća. U Srbiji, gde su domaćinstva najveći potrošači električne energije – troše skoro 45 odsto ukupne potrošnje – broj kupaca-proizvođača je samo 0.1 odsto od ukupnog broja domaćinstava. Znači, postoji veliki put pred nama.

U Nemačkoj raste i instalisani kapacitet baterija – imaju skoro 20 gigavat časova. Ali, istakla bih da je kapacitet skladišta koja se nalaze u kućama, kapacitet tih baterija za skladištenje električne energije u domaćinstvima najznačajniji deo kapaciteta koji postoji u Nemačkoj.

Sve je veća popularnost drugih solarnih sistema. Solarni paneli više nisu ograničeni samo na krovove već se ovi sistemi stavljaju na fasade balkona, na ograde… Oni omogućavaju jednostavno instalaciju, koja ne zahteva dodatne dozvole. Prema nekim podacima u Nemačkoj ima oko 700.000 registrovanih ovakvih plug-in sistema. Oni su jednostavni – imaju solarni panel i jedan mikroinventer a direktno se priključuju u šteker. Veoma su efikasni i isplate se već posle par godina. Uz to, oni su i mobilni.

Prozjumeri – zakupci

Nemačka ima veliki broj zakupaca, odnosno veliki broj ljudi ko oko iznajmljuju stanove i onda oni imaju mogućnost da doprinose enegetskoje nezavisnosti. Ti plug-in solarni sistemi mogu da se sele. Ovaj broj od 700.000 je registrovan, a veliki broj nije, pa se procenjuje da njihov broj dostiže oko četiri miliona korisnika.

Naravno, ovo nije ograničeno samo na Nemačku, iako je ona pionir. Porast ovih sistema je u Španiji, Italiji, Austriji… U većini zemalja EU su dozvoljeni, osim u Švedskoj i Mađarskoj, gde to regulativa nije dozvolila.

Prozjumerska revolucija u Poljskoj

Drugi primer je Poljska zemlja koja se tradicionalno oslanja na ugalj, kada se govori o proizvodnji električne energije. Ova zemlja se u EU smatrala kao najprljavija zemlja, kada govorimo o izvorima električne energije. Ali, Poljska je pokazala da može da bude primer uspešne prozjumerske revolucije. Samo pre deset godina udeo uglja u proizvodnji električne energije je činio oko 80 odsto, dok je prošle godine taj udeo spao na 54 odsto. Evidentno je da su oni napravili jako veliki pomak u ozelenjivanju proizvodnje.

Cilj im je bio da do 2030. godine imaju milion prozjumera. Međutim, oni su taj broj dostigli još pre dve godine. Po solarnim kapacitetima Poljska je četvrta u Evropi. Kada govorimo o novim solarnim kapacitetima, kada je reč o prozjumerima, vidimo da su 2023. godine dodali 19 gigavata solara. Pri tom, čak 11 gigavata je bilo u malim instalacijama, koje su manje od 50 kilovata. A većina njih ima status prozjumera.

Za Poljsku je, takođe, karakteristična baterijska revolucija, odnosno, 2023. godine je svaka treća solarna elektrana u kući imala svoje baterije. A samo godinu dana ranije taj broj je bio jedan od 100. To je postignuto tako što su subvencije usmerene tako da se, ako neko želi da bude korisnik subvencija, obavezuje da pored solarnih panela instalira i bateriju za skladištenje električne energije.

U Poljskoj mere nisu usmerene samo za prozjumere i za njihovu veću integraciju, već i za modernizaciju mreže, pa su oni prošle godine izdvojili pola milijardi evra, da pripreme i ulože u distributnvnu mrež. Tako je pripremaju da bude pripremljena za integraciju prozjumera.

Grafike pokazuju (vidi prezentaciju) koliko je broj tih malih instalacija do 50 kilovata na bazi OIE. Zanimljivo je da nisu sve te male instalacije prozjumeri. Ali, učestvuju u velikom delu – skoro 99 odsto onih sa kapactetom od 50 kilovata ima status prozjumera. Kapacitet przjumera u solarima je dostigao 11.3 gigavata.

Ključni trendovi za prozjumere u EU

Ono što se vidi u prethodnih par godina jeste da imamo skladištenje električne energije, koje je sve više zastupljeno. Konkrentno, i u Rumuniji imamo obavezno skladištenje za solarne elektrane koje su veće od 10.8 kilovata. Sve su češće subvencije za baterije. Maksimalno se fokusira na povećanje samopotrošnje. Veći je fokus na direktnu potrošnju sopstvene proizvodnje energije, da bi na taj način izbegli da prozjumeri koriste mrežu kao neku virtuelnu bateriju. Jer, ako na taj način imamo veliku proizvodnju, a malu potrošnju, može da se stvori zagušenje na mreži, kao kod gubitaka i povećanja napona.

Ove mere su usmerene ka tome da se što više koristi energija koja se proizvodi, a ne da je vrate na mrežu.Tako je Holandija uvela dodatnu taksu na viškove energije koji se predaju u mrežu. Veliki fokus EU u domenu prozjumera jeste i u za energetsku jednakost, tako da EU direktive to promovišu i veće subvencije se daju za siromašne porodice.

U Evropi raste politička podrška za razvoj tržišta prozjumera. Bitno je i da se taj razvoj može podeliti u dve etape – prva etapa je da priključenje bude što brže i jednostavnije, a da se omoguće finansijske sredstva za sve kupce koji žele ovaj status. To je naročito važno u okruženjima kao što je Zapadni Balkan, gde je cena struje subvencionisana, a platežna moć stanovništva niska. Ti se preporučuju neki modeli, kao ESCO, koji Crna Gora uspešno primenjuje.

Mi možemo da koristimo iskustva EU i da ih primenimo i povećamo broj prozjumera, jer potencijala imamo.

Prilog: Prezentacija dr Jelena Stojković Terzić