Statistika pokazuje da je u EU „zeleno, volim te zeleno“ ipak, samo, parola. A Srbija je zelenija od 18 država članica EU i bez narušavanja nacionalnih interesa.

Tiha voda breg roni… Možda bi tako najbolje mogla da se opiše aktivnost Republike Srbije u prethodnom periodu na polju energetike, koja je rezultirala time da naša energetika bude zelenija od većine energetskih sektora država članica EU, kao i od same EU – ukupno gledano.

Naime, nakon poslednjeg izveštaja Eurostata, kancelarije EU zadužene za statistiku, u mogućnosti smo da Srbiju uporedimo sa članicama EU, kada je reč o korišćenju čistih obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji energije na nacionalnom nivou u oblasti transporta, grejanja-hladjenja i električne energije.

Srbija ima veći udeo obnovljivih izvora energije (OIE) u ukupnoj bruto potrošnji energije u svim sektorima, od 18 EU članica. Najmanji udeo OIE u potrošnji energije je na Malti, 10.7%, sledi Luksemburg sa samo 11.7%, Belgijanci troše 13%, Mađarska nešto više, 13.9%, Holandije 14.0%, Poljska troši 16.1% a Irska malo više, 16.2%, sledi Kipar sa potrošnjom OIE od 16.9%, Slovačka i Češka troše po 17.3%, OIE su u Francuskoj zastupljeni sa 19.1% a u Nemačkoj sa 19.3%, Italijani troše 20.4%, Španija 21.2%, Grčka 21.7%, Bugarska 23.3%, Rumunije 24.5% a Slovenija čak 25%.

Sa 26,3% Srbija veoma blizu cilja EU – 27% do 2020. godine

Srbija je na ovom polju i ispred cele Evropske unije, gde je taj prosečni nivo 22.1 % u odnosu na srpskih 26.3% zaključno sa 2020. godinom, navodi se u izveštaju kancelarije EU zadužene za statistiku, Eurostat (https://ec.europa.eu/eurostat/web/energy/data/shares).

Prema podacima Eurostata za 2020. godinu, zaključno sa ovom godinom udeo obnovljivih izvora (OIE) u ukupno potrošnji energije u našoj zemlji iznosio je 26,3%, što je veoma blizu postavljenog cilja od strane Energetske zajednice, odnosno EU od 27% do 2020. godine. Udeo OIE u potrošnji električne energije bio je gotovo ravan trećini – 30,7%, u sektoru transporta 1,17%, a u sektoru grejanja odnosno hladjenja 35,7%.

Cilj – očuvanje integriteta nacionalnog energetskog sistema

Jasno je na koje sektore Republika Srbija u narednom periodu mora obratiti posebnu pažnju. Da bi se obezbedio čistiji vazduh i čisto celokupno čovekovo okruženje, neophodno je obratiti pažnju na sve izvore štetnih materija, fokusirajući se, uvek, prvo na centralizovane, velike izvore emisije štetnih materija. Ne smemo zanemariti ni male distribuirane izvore koji, kada je reč o štetnim efektima, očigledno imaju izuzetno visok uticaj na isti.

Pametnom, pažljivom politikom prema integraciji, posebno varijabilnih obnovljivih izvora energije u elektroenergetski sistem, fokus u narednom periodu mora biti na segmentima koji imaju najveći uticaj na poboljšanje kvaliteta svakodnevnog života domaćeg stanovništva. To treba činiti kroz kvalitetnije i čistije sisteme za grejanje, transport – gde nam je vozni park trenutno jedan od najstarijih u Evropi, proizvodnju električne energije iz distribuiranih čistih izvora energije na mikro nivou, kao i kroz spektar mera vezanih za poboljšanje energetske efikasnosti na svim nivoima.

Pokazali smo da sa mudrim i umerenim pristupom možemo da postignemo bolje rezultate na ovom polju od velikog broja članica EU. Taj pristup je u trenutno važećoj Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine, sa projekcijama do 2030. godine, bio definisan na način koji je garantovao očuvanje integriteta nacionalnog energetskog sistema. Posebno najosetljivijeg – elektroenergetskog sistema Republike Srbije, kao i ne narušavanja sigurnog i stabilnog snabdevanja potrošača dovoljnim količinama električne energije.

Kao i EU – Srbija mora štititi nacionalne interese

Ostaje nam da isti, mudar pristup, primenimo i prilikom izrade nove Strategije razvoja energetike Republike Srbije, kao i Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana, kako bismo sačuvali nacionalnu energetsku nezavisnost i ujedno učinili kvalitetnijim svakodnevni život domaćeg stanovništva i omogućili nesmetani razvoj domaće privrede.

Beskompromisna borba za nacionalne interese ogleda se u energetskim politikama svih EU članica, gde se nacionalni interesi skoro po pravilu uvek stavljaju ispred upitnih zajedničkih ciljeva evropske zajednice država, poznatije kao Evropska unija.

Rezultati koje prati Eurostat možda nam najplastičnije prikazuju koliko je to istina. Zamislimo se nad ovom istinom i isljučivo razmišljajmo svojom glavom i rukovodimo se svojim uskim, ali najbitnijim, nacionalnim interesima.

Domaći resurs, domaći stručnjaci i domaća proizvodnja, jedini su garant zaštite nacionalnih interesa Republike Srbije kao i energetske bezbednosti naše države.