Prof dr Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike istakla je u emisiji RTV-a Sučeljavanje da je puno problema u Srbijagasu i Elektroprovredi Srbije i da je neophodno redefinisanje planova investiranja jer su Srbijagas i EPS najznačajnija dva preduzeća u ovoj zemlji, stubovi ekonomskog razvoja Srbije i moraju da donose profit. Za to su nam potrebne reforme, da se razdvoje delatnosti, da postoji pregledno poslovanje, jasne javne nabavke i projekti koji ne kasne. I to nije pitanje jednog čoveka, već celog sistema.

„Važno je da se smanje gubici da bi dobili kvalitet, da imamo efikasna, moderna i moćna preduzeća u energetici. I to je vizija predsednika i Vlade Srbije. Ovo nisu privatna preduzeća, direktore je imenovala država i moraju da rade u skladu sa odlikama Vlade. Ali, kada treba da napravite velike promene uvek imate ogromna opiranja. Najlakše je zakloniti se iza ličnog i stranačkog sukoba, raznih teorija zavere. A zapravo najvažnije je šta su do sada uradili i da li mogu da sprovedu reforme”, rekla je ona.

Mihajlovićeva je dodala i da će plan reformi ovih preduzeća biti javno objavljen te da je neophodno da se izdvoje Transportgas i Distribucijagas jer gubimo milione evra samo u transportnoj mreži.

„U decembru ćemo verovatno imati kazne od Energetske zajednice. To znači da u 2021. nećemo moći sa utičemo ni na jednu odluku u EZ jer Srbijagas nije odvojio svoje delatnosti. Nemam ništa protiv da neko bude direktor i 10, 15 godina ako donosi rezultate. Ovde imamo grupe ljudi koji imaju apanaže po raznim preduzećima od po 5, 10 hiljada evra, zapošljavaju muževe, žene… Ponavljam, to nisu privatna preduzeća. Srbijagas je morao da realizuje gasifikaciju Srbije, gasne interkonekcije, oni su tu da donesu rezultate za građane Srbije. Institucionalizacija pojedinaca mora da prestane”, zaključila je Mihajlovićeva.

Ni jedno gradilište u Srbiji nije stalo, cilj je da sačuvamo radnu snagu.

„Cele ove godine ni jedno gradilište u Srbiji nije stalo, što je pomoglo da bruto društveni proizvod opstane. Nije cilj da budu otpuštanja, već da sačuvamo našu radnu snagu. Mi ćemo ove godine opet zabeležiti 2,3 milijarde evra stranih direktnih investicija, a ne može baš svaka zemlja sa tim da se pohvali. Ovo je jedna kriza koja će proći, ali mi se trudimo da sačuvamo resurse, kako materijalne, tako i resurse u radnoj snazi“, izjavila je Mihajlović.

„Mi se sada borimo na dva koloseka, jedan je zdravstvena bezbednost, i svi smo svesni toga, veliki novac se ulaže u zdravstvenu bezbednost, a paralaleno sa tim sve što radimo radimo u oblasti ekonomije zato što Srbija ne može da stane. Kada pogledate brojke Srbija će ove godine biti zemlja koja će imati najmanji pad bruto društvenog proizvoda. Po svim statistikama Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, zemlje koje se nalaze u Evrozoni završiće ovu godinu sa padom bruto društvenog proizvoda od nekih 8 odsto. Zemlja u našem okruženju recimo Crna Gora sa -12, dok će Srbija završiti godinu sa -0,7 ili eventualno -1 odsto. To govori da je stanje naše ekonomije pre početka ove krize bilo na jednom zavidnom nivou, jer mi ne bismo mogli izdvojiti ove godine šest milijardi evra da bi se borili protiv korone“, izjavila je Mihajlović.

Ministarka je izjavila da će oni sektori koji zaista trpe imati još jednu platu koju će primiti, a 17. decembra i penzionerima će biti isplaćeno 5.000 dinara. Povećaće se penzije i cene rada od 1. januara, povećaće se plate u zdravstvu, postoje neke stvari koje možemo da uradimo zato što smo bili jako vredni.

Kada je reč o novim projektima, konkretno iz oblasti rudarstva koje je važno za Srbiju, Mihajlović naglašava važnost novog projekta Jadarit, eksploatisanja te rude i proizvodnje gotovog proizvoda.

„Mi pričamo o investiciji vrednoj dve milijarde evra, o 2.000 zaposlenih, ali i o tome da vrednost te rude trenutno procenjene zavisno od narednih 60 godina jeste 50 milijardi evra. To je veliki novac koji treba u Srbiji da se zadrži i ja verujem da je to moguće realizovati“, saopštila je Mihajlović.

Na pitanje da li je tačno da se 10 odsto globalih rezervi nalazi u tim rudama na i kako je nekome tek sada palo na pamet da se to blago iskoristi, Mihajlović potvrđuje i napominje da je od 2004. godine počelo istraživanje Jadarita, počelo se istraživati i shvatilo se da je u pitanju novi mineral.

„Mi ćemo učiniti sve da svaka vrsta eksploatacije, proizvodnje, prerade litijumskih baterija bude zelena i da čuvamo životnu sredinu. Mi smo i danas na sastanku sa predsednikom Srbije govorili o tome, neće se ništa ugovoriti i potpisati a da to ne budu najnovije, najmodernije tehnologije, jer mi pričamo o 60 narednih godina. S jedne strane imamo eksploataciju jadarita i proizvodnje litijumske baterije, a sa druge strane imamo japansku kompaniju koja će doći ovde, a oni su za nas jako značajni investitori. Ono što ćemo mi raditi: moraju da se završe studije izvodljivosti i studije zaštite životne sredine, to je sve nešto što nas čeka do polovine naredne godine. Ja očekujem 2022. godine da bi rudnik mogao da se pravi. 600 ljudi će raditi u tom rudniku direktno, a indirektno sigurno preko 1.500 ljudi“, dodala je Mihajlović naglasivši da ima dosta projekata u oblasti energetike, pre svega EPS-a.

Ističući da je Srbija kod puteva uspela da postanemo nezaobilazna ruta ministarka je naglasila da hoćemo da budemo tranzitni koridor za struju. „To su koridori na visokom naponu, ka Bugarskoj i Rumuniji se već gradi, a biće i ka BiH i Crnoj Gori. Kada govorimo o samoj Elektroprivredi Srbije istina je da se gradi deo Kostolca B3, nisam tu zadovoljna, vidim da nije ni predsednik, jer to predugo traje. Naša vizija je da pokušamo da se sklonimo od uglja, jer je najprljaviji izvor energije i mi moramo narednih godina da idemo na hidroelektrane, obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i nadam se da će taj deo Kostolca B3 biti gotov 2022. godine i da ćemo mi u međuvremenu itekako razmišljati o drugim vidovima energije“.

Na pitanje šta znači energetska bezbednost za jednu državu Mihajlović je izjavila da to znači da imamo dovoljne količine kvalitetnog gasa, struje, nafte, naftnih derivata.

„Gasifikacija je najviše načinjena na teritoriji Vojvodine i bilo bi dobro da gasifikujemo celu Srbiju.. Više nije ni pitanje količine, više nije pitanje da li ćemo proizvesti električnu energiju, već kvalitet. To su stvari na kojima ćemo da radimo. Moramo napraviti interkonekcije sa drugim državama i to je važno za našu bezbednost, ne samo sa Mađarskom i Bugarskom već i drugim zemljama. Energetika je politika, i to je svugde u svetu uvek bilo. Svi su dobrodošli ovde kada je reč o energetici. Mi dominantno koristimo ruski gas ali to ne znači da ne treba da koristimo neke druge izvore gasa“, dodala je poručujući: „Ja sam samo mesec dana ministarka energetike i rudarstva i mogu reći da mi kasnimo u svemu kada govorimo o energetici. Nije se radilo na zajedničkom delu energetike i životne sredine, a ja mogu da garantujem da će sledeće godine sve biti potpuno drugačije da će Srbija imati nove zakone u oblasti energetike, kao i da ćemo imati prostor da investitori žele da dođu i u energetiku. Digitalizovaćemo sve ono sto radi ministarstvo, što pomaže i borbu protiv korupcije“.