Srcu smeta salama – šnicla ne

Globalna studija, koja je vođena više od deceniju i obuhvatila ispitanike sa pet kontinenata otkrila je vezu između konzumiranja prerađenog mesa i povećanog rizika od kardiovaskularnih bolesti. Zanimljivo je da ista studija nije pronašla povezanost između kardiovaskularnih bolesti i konzumiranja neprerađenog crvenog mesa ili živine.

Prijavite se na nedeljni pregled vesti Portala Energija Balkana koji šaljemo svakog petka.

Istraživači su pratili i skupljali podatke o konzumiranju mesa i kardiovaskularnim bolestima od 134.297 osoba iz 21 različite zemlje, sa pet kontinenata.

Nakon praćenja učesnika gotovo deceniju, istraživači su otkrili da je potrošnja od minimum 150 grama prerađenog mesa nedeljno povezana sa 46 posto povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti i sa 51 posto većim rizikom od smrtnosti u odnosu na osobe koje nisu konzumirale prerađeno meso.

Međutim, istraživači su, takođe, otkrili da umereni nivo konzumiranja neprerađenog mesa ima neutralan efekat na zdravlje.

„Dokazi o povezanosti između unosa mesa i kardiovaskularnih bolesti često variraju. Stoga smo želeli da bolje razumemo povezanost između unosa neprerađenog crvenog mesa i živine i prerađenog mesa sa izazivanjem kardiovaskularnih bolesti i smrti“, rekla je Romaina Ikbal, prva autorka studije i vanredni profesor na Univerzitetu Aga Kan (Khan) u Karačiju, Pakistan.

Mašhid Dehghan, istraživač na Institutu za istraživanje zdravlja stanovništva (PHRI) sa Univerziteta McMaster i Hamilton Zdravstvene nauke (Health Sciences) kaše da „dostupni podaci ukazuje na to da je malo verovatno da će konzumiranje umerene količine neprerađenog mesa biti štetno“.

Studija PURE (Prospective Urban Rural Epidemiology) pokrenuta je 2003. godine i prva je multinacionalna studija koja pruža informacije o povezanosti unosa (konzumiranja) neprerađenog i prerađenog mesa sa zdravljem stanovništva iz zemalja sa niskim, srednjim i visokim prihodima.

„Studija PURE ispituje veoma raznoliku populaciju i široke obrasce ishrane, omogućavajući nam da prikupimo i obradimo nove dokaze, koji razlikuju efekte prerađenog i neprerađenog mesa“, rekao je jedan od autora Salim Iusuf, izvršni direktor PHRI.

Podaci za istraživanje kao što su prehrambene navike učesnika prikupljeni su pomoću upitnika o ishrani. Takođe su prikupljani podaci vezani za istorijat kardiovaskularnih bolesti kao i smrtnost. Ovo je omogućilo istraživačima da utvrde povezanost između konzumiranja mesa i izazivanja kardiovaskularnih bolesti i smrtnosti.

Autori veruju da dodatna istraživanja mogu poboljšati razumevanje odnosa između konzumiranja mesa i zdravstvenog stanja. Na primer, nije definisano šta su učesnici studije sa nižim unosima mesa jeli umesto mesa, kao ni to da li se kvalitet te hrane razlikovao među zemljama.

Zamene za meso mogu uticati na dalje tumačenje veze između konzumiranja mesa i zdravstvenih rezultata. Uprkos tome, autori studije veruju da njihove analize „ukazuju na to da treba podsticati ograničavanje unosa prerađenog mesa“.

Izvor: ScienceDaily

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.