Sredozemno more se guši u plastici

Čak 229.000 tona plastike svake godine završava u Sredozemnom moru. Crna Gora je najveći zagađivač po broju stanovnika, navedeno je u izveštaju Međunarodne unije za zaštitu prirode.

Zemlja Mediterana sa najvećom stopom „curenja” plastike u more u odnosu na broj stanovnika je Crna Gora, gde se u more godišnje izbaci osam kg plastike po glavi stanovnika, a prate je Albanija, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija, gde ovaj broj iznosi oko tri kg, pokazuje izveštaj Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN), piše Klima 101.

Ipak, ukoliko se posmatraju ukupne brojke, najveći zagađivači Sredozemnog mora plastikom su, Egipat (oko 74.000 tona godišnje), Italija (34.000 tona) i Turska (24.000 tona), a ovo je uglavnom uslovljeno lošim upravljanjem otpadom i velikom primorskom populacijom.

Zagađenje mora plastikom je problem koji ozbiljno utiče na morsko okruženje jer ugrožava ekosistem, sigurnost i kvalitet hrane, zdravlje ljudi, priobalni turizam i doprinosi klimatskim promenama.

Svima su nam poznate slike mora preplavljenog plastičnim kesama, flašama i drugim predmetima, koje povremeno osvanu u medijima. Zapravo, to je samo mali deo ukupne količine plastike od koje se veći deo krije u morskim dubinama.

Prema procenama, oko 229.000 tona plastike svake godine završi u Sredozemnom moru, što je zapremina od preko 500 brodskih kontejnera svakog dana. Ipak, predviđanja istraživača su još teža, jer oni ističu da će se ovaj broj verovatno udvostručiti do 2040. godine ukoliko se ne preduzmu značajne mere za suzbijanje lošeg upravljanja otpadom koji je glavni izvor curenja plastike.

Izveštaj procenjuje da se u Mediteranu dosad nakupilo ukupno više od jednog miliona tona plastike.

Poboljšanje upravljanja otpadom, počevši od sakupljanja otpada, ima najveći potencijal da smanji curenje plastike u more tokom vremena, pokazuju rezultati istraživanja. Više od 50.000 tona plastike u Sredozemnom moru bi se moglo izbeći svake godine ako bi se upravljanje otpadom poboljšalo prema globalnim standardima i to samo u 100 gradova koji najviše doprinose zagađenju.

Pored toga, u izveštaju se ističe da i zabrane mogu da imaju efekta ukoliko se primene u velikom broju zemalja, te se procenjuje da bi zabrana korišćenja plastičnih kesa na svetskom nivou dodatno smanjila količinu plastike u moru za oko 50.000 tona godišnje.

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.