Visoke prošlogodišnje cene električne energije u ovoj godini su se stabilizovale, prvenstveno zbog aktiviranja mnogih termoelektrana u okruženju, punjenja podzemnih rezervoara gasa, ali i zbog blage zime. U ovoj godini se i inače očekuje stabilizacija cena i već sada se to vidi prema kretanjima na berzi, pa ima osnova za verovanje da se tržišni šokovi iz 2022. godine neće ponoviti.

Ovim rečima je generalni direktor Elektroprivrede Republike Srpske Luka Petrović prokomentarisao jedan od zaključaka sa nedavnog Samita energetike u Trebinju, posvećenog mogućnostima što efikasnije, jeftinije i čistije proizvodnje i distribucije energenata i energije.

„Nikome ne odgovara nestabilno tržište, jer su nagli skokovi izavali pražnjenja budžeta, ne samo energetskih kompanija, nego i nadležnih vlada. To je prouzrokovalo značajna zaduženja, revolving, dugoročne i kratkoročne kredite i pražnjenja investicionog potencijala“, precizirao je Petrović.

Naknada za CO2 od 2026. godine

Druga bitna činjenica na stručnom događaju, kako kaže, naznačena je kao oporezivanje karbon border mehanizma, odnosno uvođenje naknada za emisiju ugljen dioksida i štetnih gasova i čestica u atmosferu, što će se u Bosni i Hercegovini primenjivati od 1. januara 2026. godine. To će biti isključivo namet termoelektranama, pa će se i cena energije iz tih postrojenja značajno povećati na Balkanu, za razliku od Evope koja to odavno primjenjuje i koristi obnovljive izvore, na čemu uveliko radi Elektroprivreda RS.

Treći važan pravac stručna javnost je prepoznala u razvoju tržišta električne energije, za šta će se uskoro formirati tri berze na Balkanu – u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Albaniji, pa će jedina ostati BiH da nema tržište.

„Problemi su višestruki, pre svega usaglašavanje politike i usvajanje Zakona o električnoj energiji i gasu na nivou BiH, nakon čega se stvaraju uslovi za formiranje berze, ali i o sedištu u kome će gradu biti odlučuje politika“, rekao je Petrović, napominjući da je jedna od ideja bila i takozvano kaplovanje berzi, odnosno integrisanje tržišta, što su uradili Srbija i Slovenija.

Nedovoljni kapaciteti

U tome smislu je neophodna raspoloživost prekograničnih kapaciteta i ocenjeno je da su veliki zahtevi na izgradnji obnovljivih izvora, pre svega sunca i vetra. Međutim, kaže Petrović, u BiH je nemoguće prikopčati sve takve kapacitete, odnosno, dolazilo bi do zagušenja u trasportu u pojedinim intervalima vremena, naročito kada je u pitanju tranzit energije preko zemlje koji ugrožava prenos domaće proizvodnje. To se mora rešiti na nivou Elektroprenosa BiH, tim pre što je reč o jedinoj zemlji regionu koja izvozi električnu energiju, prema rečima Petrovića. 

„Veoma je važna i integracija korisnika distributivnog sistema na tržištu električne energije, gde je zaključeno da je potrebno stabilizovati male solarne elektrane na krovovima, takozvane prozjumere, ali i manje elektrane od 150 ili 250 kilovata koje ne potpadaju pod koncesije. Oni mogu značajno da ugroze i balansno tržište i stabilnost sistema, jer ne postoji potpuna kontola takvih kapaciteta, pa je tu potrebna smart tehnologija i da se što pe krene u pametna brojila i pametne mreže“, navodi generalni direktor.

Skladištenje i distribucija energenata

Petrović je prokometarisao i veliki značaj skladištenja i distribuciju nafte, gasa i drugih enegenata, pa je i tu, kako kaže, veoma važna interkonekcija koja, kada je u pitanju gas, u BiH dolazi u Livno iz pravca Hrvatske i u Zvornik iz Srbije, što, takođe, čeka odluke organa BiH. Tek nakon toga se mogu graditi gasne elektrane, dok se, sa druge strane, nafta i naftni derivati moraju što više izbegavati, uz uvođene, takozvane, elektromobilnosti i ostalih alternativnih izvora energije. Pri tome se mora imati u vidu da nakon 2035. godine nema proizvodnje automobila na benzin, pa se mora stvarati infrastruktura za elektropunjenje.

Posebna pažnja posvećena je i redovnom održavanju pogonske spremnosti termoenergetskih i hidroenergetskih postrojenja, sa zaključkom da će se termoenergetska postojenja sve teže održavati zato što kompanije koje to rade neće moći da dolaze do finansija potrebnih za to, niti će imati radnu snagu.

Očuvanje termoenergetskih kapaciteta

„Zaključak je da prvenstveno moramo da radimo na očuvanju termoenergetskih kapaciteta po svaku cenu, jer vidimo da je nemoguće otvaranje novih, pošto to nijedna država ne bi radila“, naglasio je Petrović.

Naveo je i da su se na Samitu iznedrile nove ideje, poput plutajućih solarnih elektrana na akumulacijama koje nemaju velike denivelizacije, ali je, kaže, potrebno da se zaštite i izvođače sa cenama usluga, kao i prilagođavanje obrazovnog sistema potrebama energetskih objekata.

Bezbednost i sigurnost mreža je, kako kaže Petrović, ono što je sada neophodno, iznoseći u tom kontekstu da će za tri meseca Elektrodistribucija Doboj, kao možda i jedina na Balkanu, imati stoprocentna daljinska mjerenja i očitavanja, na čemu bi se bazirala buduća distributivna delatnost na ovim prostorima…

Izvor: Nezavisne novine