Pored dva Wabio biogasna projekta u Vrbasu i u Jarku kod Rume, Wabio tehnologijom je ovih dana kompanija Wabio Investment Holding SR u Novoj Crnji počela izgradnju biogasnog-LNG postrojenja, koje će proizvoditi zelenu električnu energiju, tečni CO2 kao i tečni zeleni metan (LNG).

Zlatna srpska polja su izvor naše hrane, ali uz Wabio tehnologiju mogu biti i izvor gasne nezavisnosti Srbije. Samo od biomase – žetvenih ostataka iz poljoprivredne proizvodnje Srbija može Wabio tehnologijom biogasa da proizvode oko tri milijrade metara kubnih (zelenog) metana i tako zamieni kompletan uvoz prirodsnog gasa domaćom proizvodnjom.

„Ovo će biti verovatno najmodernije takvo postrojenje u Evropi. Naša postrojenja uključivaće odvajanje CO2 i prečišćavanje CO2, koji je deo proizvedenog biogasa, a koji ćemo dodatno prečistiti i utečniti i prodavati na tržištu. Preostali zeleni metan ćemo, takođe, utečniti i izvoziti u zemlje EU. Samo mali deo biogasa ćemo koristiti za proizvodnju zelene električne energije, koju ćemo prodavati EPS-u“, kaže Duško Bošković, direktor WABIO Investment Holdinga SR, ističući da Srbija, pored prirodnih resursa ima i sjajne inženjere, čija znanje ova kompanija već koristi.

Na osnovu čega tvrdite da se primenom Wabio tehnologije može obezbediti gasna nezavisnost Srbije?

Wabio tehnologija zahteva, za proizvodnju 2.100.000 Nm3 zelenog metana, što je ekvivalentno proizvodnji 8.200 MWh zelene električne energije oko 7.000 t suve slame (85%), sa sadržajem organske materije 90%. Sa oko 2,5 miliona hektara Srpskih zlatnih polja može se sakupiti oko 10.000.00 t biomase svake godine, iz koje se Wabio tehnologijom može proizvesti 3.000.000.000 Nm3 zelenog gasa (metana). Srbija sada troši oko tri milijarde m3 prirodnog gasa, što znači da vlastitim resursima, uz agrarnu proizvodnju hrane, istovremeno možemo proizvesti i dovoljno (zelenog) metana.

Dakle, proizvodnjom gasa iz biomase možemo obezbedi nezavisnost od uvoznog gasa. A vreme u kojem sada živimo, kada smo suočeni, ne samo sa enormnim poskupljenjem energenata nego i sa mogućim prekidom snabdevanja ovim energentom, pokazuje zašto je za jednu zemlju važno obezbediti gasnu nezavisnost.

Koliko je ova tehnologija nova? Da li se već primenjuje negde u svetu?

Wabio tehnologija je krenula na svoj put još 1995. godine, izgradnjom biogasnog postrojenja u Nemačkom mestu Roding. Na tom putu 2022. godine u Kineskom gradu Harbin izgrađeno je danas u svetu najveće biogasno postrojenje termičke snage 30 MW, koje proizvodi komprimovani zeleni metan (CNG).

U Srbiji imamo već dva biogasna projekta, jedan je u Vrbasu, gde kompanija Sunoko (deo MK Group) iz otpadne biomase šećerne repe i nus proizvoda iz procesa prerade šećerne repe proizvodi električnu energija. Ovo postrojenje se nalazi u procesu puštanja u rad i dokazivanja tehničkih parametara. U Jarku kod Rume gradi se biogasno postrojenje snage 1 MWel, prvo takve vrste u svetu, koje će kao osnovnu sirovinu, garantujemo 65% od potrebne, koristiti digestat iz već postojećeg biogasnog postrojenja snage 1 MWel uz samo oko 3.000 t slame.

Kakve su poslovne namere vaše kompanije u Srbiji?

Do sada smo otkupili dve SPV kompanije (Special Purpose Vehicle), jednu u Novoj Crnji i jednu u Selenči. Upravo počinjemo radove na izgradnji biogasnog-LNG postrojenja u Novoj Crnji, u Selenči ćemo krenuti sa izgradnjom za oko dva meseca. Ovo će biti verovatno najmodernija takva postrojenja u Evropi. Naša postrojenja će uključivati odvajanje i prečišćavanje CO2, koji je deo proizvedenog biogasa, koji ćemo dodatno prečistiti i utečniti i prodavati na tržištu.

Preostali zeleni metan ćemo, takođe, utečniti i izvoziti u zemlje EU. Samo mali deo biogasa ćemo koristiti za proizvodnju zelene električne energije, koju ćemo prodavati EPS-u. Svako ovakvo postrojenje će proizvoditi oko 5.000.000 Nm3 zelenog metana. ž

Visina investicije po svakom postrojenju iznosiće oko 20 miliona evra. U sledećih pet godina nameravamo da izgradimo 20-ak ovakvih postrojenja. Već sada imamo i investiture iz sveta, koji su zainteresovani da za njih izgradimo ovakva biogasna-LNG postrojenja u Srbiji.

Koja je cena ovakve proizvodnje zelenog gasa (metana)?

Proizvodna cena 1.000 m3 zelenog gasa je oko 270 do 300 evra, na bazi otkupa žetvenih ostataka po ceni od 50 evra/t. Naglasio bih da otkup žetvenih ostataka, umesto da bude spaljen na njivama ili da se zaore, povećava profitabilnost poljoprivrede za 250 do 300 miliona evra godišnje. To je prihod koji poljoprivrednici dobiju na osnovu sakupljanja i prodaje žetvenih ostataka. Uz to, kao nusprodukt u proizvodnji zelenog metana može se proizvesti oko 7.000.000 tona organskog đubriva, što će sprečiti dalju degradaciju poljoprivrednog zemljišta u Srbiji.

Zašto je Wabio tehnologija ekološka?

Wabio proizvodi energiju sa negativnim bilansom CO2 jer koristi isključivo otpadnu-obnovljivu biomasu kao ulaznu sirovinu. Wabio tehnologijom se od, pšenične slame,kukuruzovine i sličnih žetvenih ostataka ili druge biomase proizvodi biogas, koji se potom može koristiti za proizvodnju zelenog metana ali i električne i(li) toplotne energije u procesima kogeneracije. Takođe se može koristiti i samo za proizvodnju toplotne energije za industriju.

Uz to Wabio tehnologija može rešiti i ekološke probleme naših deponija jer kao sirovinu može koristiti i organske delove komunalnog otpada, kao i otpade sa farmi, mulj nastao preradom otpadnih voda, industrijski organski otpad i svu drugu organsku biomasu.

U Srbiji se minulih godina ni je dovoljno ulagalo u izgradnju novih kapaciteta za proizvodnju električne energije, a pored gasa i struja je u poslednje dve godine poskupela na domaćem i evropskom tržištu. Šta u ovom sektoru donosi Wabio tehnologija?

Računa se da će cena električne energije ostati visoke i u narednom periodu, da se neće vratiti na nivoe pre energetske krize. Investiranjem pet do šest milijardi evra u mrežu Wabio biogasnih elektrana mogli bi se izgraditi kapaciteti od 800 do 1.000 MWel instalisane snage za proizvodnju zelene električne energije. Napominjem da je moguće sa srpskim inženjerima i domaćim resursima godišnje izgraditi kapacitete od oko 150 MWel instalisane snage.

Znači, već za oko četiri do pet godina moguće je izgraditi nedostajući kapacitet od 400 do 500 MW, računajući da je za pripremu i projektovanje potrebno oko godinu dana. Izgradnjom mreže decentralizovanih Wabio biogasnih elektrana na mestima izvora sirovina i sa centralizovanom proizvodnjom električne energije uz veće gradove i sa instalisanim gasnim i parnim turbinama, imali bismo efikasnost proizvodnje zelene električne energije od oko 55%, a ukupnu energetsku efikasnost od čak 80 do 90%, jer bi se otpadna toplota zimi koristila za grejanje stanova.

Napominjem da je danas energetska efikasnost naših termoelektrana na ugalj oko 25%. To bi značajno smanjilo i negativan uticaj proizvodnje električne energije na životnu sredinu jer Wabio biogasna postrojenja ne emituju štetne gasove i čestice u atmosferu. Proizvodna cena 1 kWh električne energije Wabio tehnologijom iznosi oko 0,045 do 0,055 evra (ne računajući troškove finansiranja), što je 20% niža proizvodna cena u odnosu na proizvodnju u termoelektranama na ugalj. A u odnosu na nukleranu energiju Wabio proizvodna cena 1 kWh je niža za oko 40%.

Uz to, Wabio biogasne elektrane ne proizvode otpadne vode ne zagađuju vodotokove i nemaju ni jedan negativan uticaj na životnu sredinu, za razliku od drugih danas postojećih tehničkih rešenja, hidroelektrana, nuklearnih elektrana i termoelektrana na ugalj.

Šta je neophodno da bi se primena Wabio tehnologije omasovila?

Uspeh jedne zemlje, mereći ga današnjim merilima, ovisi o tome kako neka zemlja koristi svoje resurse, prirodne i ljudske. Videli smo da Srbija ima prirodne resurse, žetvene ostatke, da bude gasno nezavisna zemlja. Mi u Wabio kompaniji možemo potvrditi da Srbija ima sjajne inženjere, znači i deo ljudskih resursa. Da li ćemo iskoristiti naše prirodne i inženjerske ljudske resurse to ovisi o donosiocima odluka, tj, od vlasti i društveno političke elita, čija je vlast deo.