U želji da preduhitre investitore i gradnju mini hidroelektrana koje narušavaju prirodnu okolinu, ekološki aktivisti u Srpskoj pokrenuli su inicijative da se neke reke proglase zaštićenim područjima. Tako bi kanjon reke Cvrcke brzo trebao da postane spomenik prirode.

Cvrcka izvire na području opštine Kneževo i uliva se u Vrbanju, nedaleko od Kotor Varoša, a svojim tokom sadrži brojne virove, vodopade, kaskade i četiri pećine.

Vilenska vrela

Članovi Planinarskog društva Vilenska vrela pre više od dve godine predali su zahtev Zavodu za zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasleđa RS, posao se ovih dana privodi kraju.

„Naše društvo je posvećeno vodopadu Vilenska vrela na Cvrcki, pa smo se raspitivali na koji način da obezbedimo neki vid zaštite toj reci koja je stvarno jedinstvena. Planinarska staza duž kanjona je duga oko 14 kilometara, a na desetak kilometara imamo fascinantne prizore prirode. U Zavodu su nam rekli da je regulacionim prostornim planom već predviđena zaštita tog područja, ali saznali smo da se to može i pre rešiti, ukoliko mi pokrenemo inicijativu. Ako čekamo na republičke organe, dešava se da naiđu drugi prioriteti i sve se onda prolongira“, objašnjava sekretar društva Dijana Milisavić.

Iskustvo sa najlepšim kanjonom

Prilikom pokretanja inicijative za zaštitu Crvcke pred sobom su imali sliku uništene reke Ugar u Kneževu.

„Ugar je devastiran zbog izgradnje mini hidrocentrala, a bio je jedan od najlepših kanjona na ovim prostorima. Vodeći se takvim primerom mi smo preduzeli ovu inicijativu za kanjon Cvrcke”, ističu aktivisti.

Zajedno sa stručnjacima iz speleološkog i društva za istraživanje ptica, prikupili su brojne informacije o prirodnim karakteristikama ovog područja, što je, kako veruju, doprinelo izradi elaborata i ubrzalo sam postupak.

„Koliko imamo informaciju, elaborat bi mogao da bude zaokružen i dostavljen u aprilu na predlog Vladi, tako da verujem da ćemo već u maju, kada bude naša godišnja transverzala koja okuplja do 300 učesnika iz regiona, prvi put imati priliku da je organizujemo u spomeniku prirode Cvrcka”, optimistična je Milisavićeva.

Zaštićene vrste

Ekološka udruženja pokrenula su inicijativu i da se reka Rzav u opštini Višegrad proglasi za zaštićeno područje. Kanjon ove reke je, kažu, prirodni dragulj, mrestilište i stanište mladice, te aktivisti žele da ga sačuvaju od zagađenja koja prave otpadne vode, ali i od mini hidrocentrala. Aktivisti trenutno rade studiju zaštite, zajedno sa institucijama iz Srpske i Srbije.

„Ministarstvo ekologije i Zavod za zaštitu kulturno-istorijskog nasleđa usvojili su inicijativu koju je pisalo naše udruženje. U protekle dve godine radili smo nekoliko analiza što se tiče ekološkog statusa reke, biljnog i životinjskog sveta. Istraživanja su tek na početku, ali dokazuju da se ovde nalazi mnogo zaštićenih vrsta. Pomoću tih podataka uspeli smo da sprečimo gradnju MHE, neke stare koncesije su raskinute, ali su ostale još tri nove. Ministarstvo prostornog uređenja i ekologije je obustavilo sve dalje poteze investitora dok mi ne uradimo ta istraživanja, kaže Dejan Furtula iz Eko centra Višegrad.

Nada se da će za godinu, dve biti proglašeni prvi procenti zaštićene teritorije na području opštine Višegrad, a to znači zaštitu od ljudskog uticaja, raznih zagađivača, uvođenje specijalnog režima seče šume i lova i ribolova.

Mali proizvođači, velika šteta

Izgradnji MHE na Rzavu protivi se i lokalno stanovništvo. Nekoliko stotina Višegrađana je pre tri godine protestovalo zbog odluke Vlade o koncesiji na ovoj reci. Furtula podseća da je jedna koncesija raspisana 2005. godine, a dve 2020. godine, kao i da su ove mini hidroelektrane jako male snage – 0,3 megavata.

„HE u Višegradu je jedan od najvećih proizvođača hidroenergije i, uz poštovanje svih pravila, možemo se složiti da to jeste javni interes, ali smatramo da mini HE to nisu. One su jako mali proizvođači energije, a bukvalno uništavaju naše reke i biodiverzitet. Po novom Zakonu o električnoj energiji ukinut je podsticaj, pa se investitorima i ne isplati da ih grade, tako da mislim da smo ih, na neki način, pobedili”, zaključuje Furtula.

U BiH 119 hidroelektrana

Iz Centra za zaštitu životne sredine saopštili su nedavno da je u BiH do sada izgrađeno 119 hidroelektrana, a u planu za izgradnju su još 342 objekta.

„Ukoliko se ovi planovi realizuju, BiH je pod ozbiljnom pretnjom gubitka pitke vode, jer se ovakvi objekti najčešće grade na brzim planinskim vodotocima, u blizini izvora vodotoka prve kategorije, a neretko i u zaštićenim i područjima planiranim za zaštitu prirode”, upozoravaju iz Centra.

Do sada su, kažu, već uništeni ili značajno narušeni Ugar, Sana, Doljanka i Vrhovinska reka. Pored uništavanja same reke, ističu u Centru, za potrebe izgradnje ovih objekata uništavaju se velike količine šume za izgradnju pristupnih puteva, a neretko dolazi i do pokretanja klizišta.

Negativan stav prema MHE

U Zavodu za zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasleđa RS pojašnjavaju da je generalni stav te ustanove da je korišćenje hidroenergije uz pomoć mini hidrocentrala štetan za ukupan prostor slatkovodnih eko-sistema, ne samo za reku.

„Radi se o zauzeću prilično velikog toka reke, jer je nekad udaljenost između vodozahvata i mašinske zgrade i dva, tri kilometra. Voda mora proći kroz cevovod za malu količinu proizvedene energije od 500 kilovata ili megavat. Proizvedena energija je za investitora značajna, ali kada gledate na ukupnu količinu po satu, potpuno je beznačajna u sistemu elektroprivrede RS. Zbog toga je Zavod imao negativan stav“ pojašnjava načelnik Odeljenja za zaštitu prirodnog nasljeđa Dragan Kovačević.

Zabrana novih koncesija

Kako je podsetio, Narodna skupština RS je pre dve godine donela deklaraciju kojom se zabranjuje dodela novih koncesija, a Vlada RS je dala nalog da se pregledaju sve dodeljene koncesije.

„Proglašenje zaštićenog područja jeste mehanizam da se, na neki način, izborimo za reke i da se sa njima upravlja na malo drugačiji način”,kaže Kovačević, napominjući ipak da je u nekim područjima prioritet hidroenergija, a negde zaštita prirodne sredine.

U Zavodu za kulturno-istorijsko nasleđe potvrdili su da je Studija zaštite reke Cvrcke, kojom se obuhvata oko 500 hektara najvrednijeg dela kanjona, u završnoj fazi. Što se tiče kanjona reke Rzav, pojašnjavaju da se tek kreće u istraživački rad i da je to područje značajno i zbog bogatog kulturno-istorijskog nasljeđa i manastira Dobrun.

Izvor: Srpska info