Elektroprivreda Srbije nije više javno preduzeće. Nakon što je, na jučerašnjoj sednici Nadzornog odbora starog EPS-a usvojen modifikovan Statut Akcionarskog društva Elektroprivreda Srbije najveća Srpska kompanija postala je AD.

Nakon što Vlada Srbije potvrdi odluku sadašnjeg Nadzornog odbora o usvajanju ovog dokumenta i zvanično će biti akcionarsko društvo zatvorenog tipa u stoprocentnom vlasništvu države Srbije.

Nakon usvajanja Statuta iz Ministarstva rudarstva i energetike je saopšteno da promena pravne forme donosi uređenje odnosa države i upravljanja. Statut predviđa da Osnivač, Vlada RS, imenuje Skupštinu Društva. S obzirom da je Osnivač jedini akcionar, Skupština je jednočlana i ona imenuje Nadzorni odbor na koji prenosi najveći deo nadležnosti. Nadzorni odbor ima sedam članova od kojih je jedan predsednik, a jedan predstavnik zaposlenih. Nadzorni odbor određuje strategiju i poslovne ciljeve društva i odgovoran je za njihovo ostvarivanje. Takođe, NO imenuje sedam članova Izvršnog odbora, odnosno izvršne direktore od kojih je jedan generalni direktor. Izvršni direktori između ostalog organizuju i rukovode procesom rada, prate sprovođenje planova, daju naloge i smernice i odgovaraju za sprovođenje odluka, kvalitet, obim  i rezultate rada organizacionog dela kojim rukovode.

„Elektroprivreda Srbije je žila kucavica našeg energetskog sistema i cele privrede. Nacionalni interes je da bude snažna i nezavisna i da bude pokretač ekonomskog razvoja. Promena pravne forme će doneti efikasnije upravljanje, nema otuđenja imovine, niti otpuštanja radnika, a EPS će nastaviti da bude i snabdevač i trgovac električnom energijom. Profesionalizacija EPS-a treba da omogući ubrzanu realizaciju velikog broja projekata koji treba da ojačaju proizvodnju električne energije. Istovremeno, transformacija EPS-a je i prvi korak reforme naših  energetskih preduzeća. Cilj Vlade RS je jačanje našeg energetskog sektora, uvođenje profesionalnog menadžmenta, poboljšanje upravljanja i unapređenje poslovanja energetskih preduzeća u vlasništvu države. Zahvaljujem se svima na konstruktivnom dijalogu“, poručila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović.

Država je i bez promene pravne forme mogla EPS učiniti uspešnijim

Šta će od nje biti ubuduće zavisiće od Vlade Srbije i resornog Ministarstva rudarstva i energetike.

Skeptična sam da će samo promena pravne forme biti dovoljna za budući prosperitet EPS-a. Jer, ako ćemo pravo, i do sada je država u svojim rukama imali dizgine za upravljanje ovom kompanijom – postavljala je članove Nadzornog odbora i generalnog direktora, a javna je tajna da ni ljudi u vrhu menadžmenta nisu bili samo izbor generalnog direktora, već su postavljani uz sugestije i blagoslov vlasti.

EPS je do sada neekonomskom cenom struje čuvao socijalni mir, a veoma često nije isključivao struju firmama – neplatišama (čiji su vlasnici i(li) direktori to rešavali okretanjem nečijeg telefonskog broja i, ipak, uspevao da puni državni budžet i povećava BDP. EPS je, da podsetimo u krizu zapao decembra 2021. godine, kada su se pokazale sve greške lošeg upravljanja države i njenih predstavnika. To je za Srbiju i sam EPS bilo loše ako se ima u vidu da se ova kriza poklopila sa svetskom energetskom krizom.

EPS sada na zdravim nogama

I pored te krize EPS je tokom 2022. uspeo da stane na zdrave noge i da krajem godine počne da izvozi struju.

Miroslav Tomašević, v. d. direktora EPS-a je na jučerašnjoj sednici Nadzornog odbora podsetio da je na sličan snežni dan prihvatio da vodi EPS u teškim momentima. Tada je EPS uvozio 2.000 megavata električne energije po satu, a danas izvozi 1.000 megavata.

„Ponosan sam na rezultate koje smo postigli moj tim i ja. Nismo oni koji koče promene, jer smo upravo mi pokrenuli prelazak EPS u akcionarsko društvo i predložili neophodne izmene akata”, istakao je Tomašević.

Problem: uglavnom se pričalo – nije se delovalo

Država preko svojih predstavnika sada poručuje da nije bila zadovoljna upravljanjem EPS-om, pa se postavlja pitanje zašto nije menjala ni članove NO, ni izvršne direktore, ni generalnog direktora – pri čemu je jedan od članova NO na toj funkciji, na primer, od 2013. godine.

Ne smatram da je samo ova politička garnitura koja je sada na vlasti kriva za to što se uglavnom pričalo a nije radilo u EPS-u. Da ne idemo u devedesete godine prošlog veka, kada se zbog sankcija međunarodne zajednice nije baš moglo ulagati u nove kapacitete ali, posle 2000. godine su, da podsetimo, brzopleto iz javnih preduzeća izdvojeni delovi kompanija koji nisu bili striktno usmereni na osnovnu delatnost, takozvane non cor delatnosti, pa je EPS ostao bez delova firme koje su održavali proizvodne kapacitete. A o izgradnji novih se pričalo ali, početa je gradnja samo TE TO Kostolac B3.

Za prosperitet EPS-a potreban ozbiljan rad

Ostaje nam, dakle, da vidimo šta će biti sa EPS-om AD. Tokom minulih nedelju dana čule su se mnoge kritike, pretnje sindikata, politički komentari i obećanja resorne ministarke. Ono što je sigurno da potpuno vraćanje EPS-a na zelenu granu neće biti moguće ako za to ne postoji ozbiljna namera među kreatorima državne energetske politike. Ali, namera neće biti dovoljna. To je posao kojim se ozbiljno svi moraju baviti – ne samo retorički.