Finska nuklearnu energiju

Šta donosi plan EU da „ozeleni” nuklearnu energiju i prirodni gas

EU želi da nuklearnu energiju i prirodni gas iskoristi u borbi protiv klimatskih promena kao prelazno rešenje, dok traje energetska tranzicija ka čistijim izvorima energije. Od ove dve tehnologije, nuklearna energija je verovatno politički teže pitanje zbog bezbednosti odlaganja radioaktivnog otpada. Svakako ovakav razvoj energetske tranzicije bi u Evropi „otključao“ milijarde evra potencijalnih investicija u nuklearna i postrojejna koje koriste prirodni gas.

Evropska unija je izradila planove da neke nuklearne elektrane i elektrane prirodnog gasa klasifikuje kao zelene investicije, koje mogu pomoći Evropi da smanji emisije koje zagrevaju planetu. Reč je o značajnom predlogu koji bi, ako bude odobren, mogao da pokrene ponovni razvoj nuklearne energetike na kontinentu tokom narednih decenija.

Evropska komisija je saopštila da je započela konsultacije sa zemljama Evropske unije o predlogu koji ima za cilj da pruži zajednički set definicija o tome šta predstavlja „održivo ulaganje“ u Evropi. Svaki konačni plan bi bio predmet odobrenja većine država članica ili Evropskog parlamenta.

„Komisija smatra da prirodni gas i nuklearna energija igraju ulogu kao sredstvo za olakšavanje tranzicije ka budućnosti, koja je pretežno zasnovana na obnovljivim izvorima energije“, navodi se u saopštenju objavljenom u prvog dana nove 2022. godine.

Prelazno rešenje

Predlog zatvara jednu od najžešćih političkih bitaka u Evropi – u vreme kada su njeni lideri obećali da će povući planetu sa ivice klimatske katastrofe. Slede meseci intenzivnog lobiranja protiv pronuklearnog bloka, na čijem čelu je predsednik Francuske Emanuel Makron. Francuska je najveći evropski proizvođač atomske energije. Protiv su Nemačka i druge zemlje, koje su oprezne u pogledu širenja nuklearne energije na evropskom tlu.

Nacrt pravnog teksta koji je prosleđen u Briselu tokom vikenda nastoji da pronađe sredinu. Predlog prirodni gas i nuklearnu energiju nudi kao „prelazne“ zelene izvore energije, koji će se koristiti za premošćivanje puta zemalja od energije koja emituje štetne materije (ugalj i ugljenik) ka čistim energetskim tehnologijama poput vetra i sunca.

Nuklearna energija bi se smatrala održivom investicijom ako zemlje mogu bezbedno da odlože radioaktivni otpad. Nuklearni otpad je jedna od najvećih briga za blok predvođen Nemačkom.

Nova postrojenja bi se smatrala održivim ulaganjima do 2045. godine i morala bi da prođu sigurnosne nadogradnje tokom svog životnog veka, kako bi se osigurali „najveći dostižni bezbednosni standardi“, navodi se u nacrtu.

Postrojenja koja koriste prirodni gas bi se smatrala „prelaznim“ zelenim izvorima energije za investicione svrhe ako ispunjavaju određene kriterijume za štetne emisije i ako zamenjuju postrojenja na fosilna goriva, koja više zagađuju.

Zeleni dogovor i zeleni marketing

Evropska unija radi na tome da pitanja održivosti i klime postanu sastavni deo finansijskih pravila unutar bloka, kako bi se podržao takozvani „zeleni dogovor“ (Green Deal), koji ima za cilj da do 2050. godine Evropa postane neto emiter gasova sa efektom staklene bašte.

Pravila imaju za cilj da podstaknu privatni kapital i javni novac ka obnovljivim investicijama i spreče „zeleno farbanje“ (greenwashing – zeleni marketing), kada kompanije neodgovorno tvrde da pomažu u čišćenju životne sredine.

Pristalice kažu da prirodni gas i nuklearna energija mogu da obezbede kritične izvore električne energije, dok ekonomije prelaze na čistije izvore poput vetra i sunca, kao i nove tehnologije, poput energije vodonika.

Ali, drugi kažu da ni jedno ni drugo ne zaslužuje da se smatra zelenom investicijom, ukazujući na emisije ugljen-dioksida iz sagorevanja prirodnog gasa i opasnosti po životnu sredinu nuklearnih elektrana.

Očekuje se da će predlog komisije naići na protivljenje članova Evropskog parlamenta. Bas Eikhaut, zeleni zakonodavac iz Holandije, rekao je da bi klasifikovanje prirodnog gasa kao zelene investicije značilo da je „celo klimatsko vođstvo Evropske unije propalo“.

„To bi, takođe, poslalo pogrešan signal svetu. Ako Evropa ulaganje u gas počne da naziva zelenim, šta je onda tačno razlog da i Afrička unija ne pređe u potpunosti na gas? Debata je postala „zastupnička borba“ među nacionalnim liderima za budućnost energetike u bloku“, rekao je Eikhout.

Od ove dve tehnologije, međutim, nuklearna energija je verovatno politički najteže pitanje.

Istočna Evropa naginje ka nuklearkama

Francuska je ove godine predvodila koaliciju koja je uključivala nacije u istočnoj Evropi – regionu kontinenta koji najviše zavisi od uglja – kako bi nuklearna energija i prirodni gas bili klasifikovani kao održive investicije. Poljska, Mađarska, Bugarska i Rumunija su među zemljama koje žele da privuku više investicija za nuklearnu energiju, pošto se udaljavaju od fosilnih goriva.

Nemačka je, zajedno sa Austrijom, Luksemburgom, Portugalijom i Danskom zabrinuta zbog gomilanja nuklearnih elektrana i radioaktivnog otpada koji oni proizvode.

„Različite vizije nisko-karbonske tranzicije došle su do političke agende. Troškovi tranzicije počinju da padaju na teret ljudima, tako da su dijametralno suprotne energetske politike postale jasnije. To je iznelo ključne suprotnosti na videlo“, rekao je Aleksandar Leman, šef Akademije održivog sveta na Frankfurtskoj školi finansija i menadžmenta.

Uključivanje nuklearne i gasne energije u evropski pravilnik o održivim investicijama – poznatu kao zelena taksonomija – moglo bi imati značajne implikacije u zemlji i inostranstvu.

Milijarde u investicijama

U Evropi bi to otključalo milijarde evra državne pomoći za skupe projekte nuklearne energije. Banke i penzioni menadžeri, koji nude investicije koje podržavaju ekološke, društvene i upravljačke ciljeve – poznate kao ESG fondovi – lakše bi uključili kompanije za nuklearnu energiju i prirodni gas u održive investicione fondove koje nude (ili ulažu) klijentima.

„Uopšteno gledano, nuklearna energija se nije smatrala pogodnom za ESG“, rekla je Marisa Dru, šef odeljenja za održivo ulaganje u Credit Suisse.

Objašnjavajući da bi EU odobrenje otvorilo „potencijalno veliki talas investicionih dolara“ Dru navodi da bi „milijarde ESG novca mogle da pronađu put u ovom pravcu“.

Sandrin Dikson-Deklev, kopredsednica Rimskog kluba i članica panela koji je savetovao Evropsku komisiju o nuklearnom i prirodnom gasu, rekla je da se nijedan izvor energije ne može smatrati zelenim.

Savetodavno telo, poznato kao Savetodavna platforma Evropske komisije o održivim finansijama, zaključilo je ranije prošle godine da nuklearne elektrane predstavljaju rizik od „značajne štete“ po životnu sredinu – zbog radioaktivnog otpada, koji stvaraju i zabrinutosti za bezbednost njegovog skladištenja.

„Nismo mogli da mu damo čist račun o zdravlju“, rekla je Dikson-Deklev.

Zeleno nije uvek zeleno

Cvetelina Kuzmanova, ekspert za održive finansije i savetnik za politiku u E3G, briselskom istraživačkom centru, rekla je da uključivanje nuklearne energije i prirodnog gasa u taksonomiju znači „nazvati nešto što nije zeleno, zelenim“.

Kuzmanova kaže da će konačna odluka Evropske unije, verovatno, uticati na brojne druge zemlje. Upozorila je da bi to moglo da stvori „trku do dna“.

Dalja debata znači da bi mogle proći godine pre nego što pravilnik EU zaista stupi na snagu.

Bez obzira na to, politička plima se sve više okreće u korist nuklearne energije, kao rešenja sa niskim sadržajem ugljenika za postizanje klimatskih promena. Posebno kada je reč o novoj generaciji manjih, jeftinijih elektrana širom sveta, smatra Džordž Borovas, šef nuklearne prakse u globalnoj advokatskoj firmi Hunton Andrevs Kurth.

„Doći će do nuklearne renesanse. Neće možda tako biti za sve, ali biće za brojne zemlje“, kaže Borovas.

Investicioni novac ne bi počeo da teče odmah, primetila je Marisa Dru iz Credit Suisse. Banke će morati da ažuriraju svoje upravljanje održivim investicijama za sredstva koja se nude klijentima, kako bi uključile nuklearnu i gasnu energiju – pored obnovljivih izvora energije, kao što su vetar i solarna energija.

A mali projekti modularnih nuklearnih reaktora, posebno, tek treba da se pokrenu.

„Ovo je tek početak. Sada imate nekoliko ljudi sa poslovnim planovima koji traže sredstva“, rekla je Dru.

Ali, kako se industrija povećava, povećavaće se i investicije. Brojne kompanije, od Rolls-Roicea do Vestinghousea, rade na modelima koji se mogu sastaviti u fabrikama i sastaviti na licu mesta uz delić cene tradicionalnih ogromnih nuklearnih

„To je veoma različit ekonomski predlog“, rekla je Dru, dodajući da investitori gledaju na male nuklearne elektrane kao na potencijalni izvor energije za fabrike, postrojenja za desalinizaciju ili čak rudare kriptovaluta.

Ako se to dogodi, rekla je, „nećemo vratiti tog duha u kutiju“.

Izvor: NYTimes

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti