Sporazum, koji obuhvata širok portfolio rafinerija, istraživačkih projekata i mreža za gorivo širom Evrope, Centralne Azije, Afrike i Latinske Amerike, označava jedno od najdramatičnijih korporativnih povlačenja od globalnih ambicija Kremlja.
Vešti u izbegavanju sankcija
Uprava Lukoila dala je zeleno svetlo uslovima nakon što je Gunvor, niskoprofilni trgovački gigant poznat po svojoj veštini u snalaženju kroz sankcionisane tokove nafte podneo ponudu koja obećava da će zaštititi inostrane operacije ruske kompanije od trenutnog kolapsa.
Prema sporazumu, Lukoil je Gunvoru dao ekskluzivitet, zaustavljajući pregovore sa drugim ponuđačima dok se strane utrkuju ka konačnom ugovoru. Transakcija zavisi od ključnih odobrenja, uključujući odobrenje Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) pri američkom Ministarstvu finansija, kao i dozvole drugih jurisdikcija.
Gunvor Group, koju su 2000. godine osnovali švedski trgovac Torbjörn Törnqvist i njegov ruski partner Gennady Timchenko (koji je 2014. prodao svoj udeo usled ranih napetosti u Ukrajini), izrasla je u jednog od vodećih svetskih nezavisnih trgovaca energijom, sa prihodima u 2024. godini većim od 136 milijardi dolara i obimom od preko 232 miliona metričkih tona.
Šta sve poseduje Gunvor Group?
Sa sedištem u Ženevi i čvorištima u Singapuru, Hjustonu i Dubaiju, kompanija je specijalizovana za transport sirove nafte, LNG-a i metala iz nestabilnih izvora do tržišta sa visokom potražnjom, često balansirajući kroz geopolitička minska polja.
Gunvorov dosadašnji rad uključuje dugoročne LNG ugovore sa američkim izvoznicima poput Texas LNG-a i akvizicije, kao što je 75% udela u španskoj elektrani od BP-a 2023. godine, što ga pozicionira kao okretnog igrača koji se ne plaši poslovanja u sankcionisanim okolnostima – iako se suočavao sa sopstvenim proverama, uključujući priznanje krivice za podmićivanje u Ekvadoru 2019. godine.
Analitičari vide Gunvor kao idealnog kupca jer njegova logistička stručnost može besprekorno integrisati imovinu Lukoila, od bugarskih i rumunskih rafinerija do udela u holandskim postrojenjima za preradu i kazahstanskim naftnim poljima, dok bi njegova baza izvan SAD-a mogla ublažiti sekundarne rizike od sankcija.
Lukoil pod pritiskom sankcija
Za Lukoil je hitnost ove prodaje brutalno jasna. Kompanija, koja proizvodi oko 1,6 miliona barela dnevno i učestvuje sa 2% u globalnoj ponudi, dugo je diverzifikovala poslovanje izvan Rusije kako bi ublažila domaću nestabilnost.
Međutim, nove sankcije, koje je predsednik Donald Tramp najavio 22. oktobra kao instrument pritiska za prekid vatre u Ukrajini, potpuno su preokrenule tu strategiju.
Označavajući Lukoil kao SDN prema Izvršnoj uredbi 14024 zbog podrške ruskoj ratnoj mašineriji, mere zamrzavaju svu imovinu povezanu sa SAD-om i zabranjuju američkim kompanijama saradnju, uz pretnju sekundarnim kaznama za strane partnere.
Velika Britanija je 15. oktobra uvela sopstvene mere, ciljajući Lukoil zajedno sa Rosnjeftom i flotom „tankera iz senke“, dok je 19. paket sankcija EU dodatno ograničio izvoz.
Posledice su bile brze akcije Lukoila su pale nakon uvođenja sankcija, a rukovodioci upozoravaju na pad prihoda od 30% ako se inostrane jedinice uključujući 5000 benzinskih stanica i ključne evropske rafinerije koje snabdevaju Mađarsku, Slovačku i Tursku zatvore bez alternative.
Premeštanje imovine stoga se čini kao potez preživljavanja, jer prodaja Gunvoru kupuje vreme i čuva vrednost na tržištu gde su kupci sve ređi.
Izvor: Seebiz
