Stabilnost elektroenergetskog Sistema Srbije – stožer nacionalne bezbednosti

Prilagođavanje našeg domaćeg zakonodavnog okvira zakonodavnom okviru EU, u okviru pristupanja EU, mora teći uz međusobno uvažavanje i poštovanje specifičnosti Republike Srbije i njenog energetskog, odnosno u ovom slučaju elektroenergetskog sistema. Ni Evropskoj Uniji ni Srbiji ne može biti interes ugrožavanje stabilnosti ovog strateški bitnog i jednog od glavnih stožera nacionalne bezbednosti svake države. U slučaju Energetske politike EU i Zelene agende, koja je u EU prihvaćena do nivoa „nove religije”, ne smeju se zanemariti neki minimalni nacionalni interesi, ispod kojih se prosto ne može ići, kaže u intervjuu za Energiju Balkana Jelena Matejić, generalna direktorka Elektromreže Srbije AD.

Okolnosti prilagođavanja našeg zakonodavnog okvira, koji uređuje oblast energetike, zakonodavnom okviru EU, a posebno iz ugla otvaranja mogućnosti za integraciju visokog nivoa intermitentnih, nestalnih izvora energije iz solara i vetra, mogu predstavljati rizik za stabilnost prenosnog sistema Republike Srbije, kao i za integritet celokupnog elektroenergetskog sistema Republike Srbije. Takođe, izuzetno je važno voditi računa o novim, izuzetno visokim, troškovima kojima može biti izložena država, kao i stanovništvo i privreda, ukoliko se krene putem nekontrolisane integracije ovog vida izvora električne energije na prenosnu mrežu Republike Srbije, kaže u intervjuu za Energiju Balkana Jelena Matejić, generalna direktorka Elektromreže Srbije AD, govoreći o tome koji su rizici i šanse pred EMS-om – Operatorom prenosnog Sistema, koji čini kičmu elektroenergetskog sistema Republike Srbije, u ovom novonastalom okruženju jer, Zelena agenda na globalnom, a pre svega na nivou energetike evropskog kontinenta, poprima odlike „nove religije” modernog doba.

„Elektromreža Srbije, kao Operator prenosnog sistema, ima Zakonom definisanu obavezu očuvanja sigurnog i stabilnog rada Prenosnog sistema, samim tim i celokupnog elektroenergetskog sistema Republike Srbije, odnosno obezbeđivanja neometanog napajanja domaćeg stanovništva i privrede dovoljnim količinama kvalitetne električne energije na siguran, stabilan i održiv način“, rekla je Jelena Matejić.

Postrojenje EMS-a u Vetroparku Čibuk

Koje su najveće opasnosti po siguran, održiv i stabilan rad elektroenergetskog sistema sa kojima se suočavamo. Šta su po Vama glavni uzroci problema, odnosno rizika?

Prilagođavanje našeg domaćeg zakonodavnog okvira zakonodavnom okviru EU, u okviru pristupanja EU, mora teći uz međusobno uvažavanje i poštovanje specifičnosti Republike Srbije i njenog energetskog, odnosno. u ovom slučaju elektroenergetskog sistema. Ni Evropskoj Uniji ni Srbiji ne može biti interes ugrožavanje stabilnosti ovog strateški bitnog sistema i jednog od glavnih stožera nacionalne bezbednosti svake države. U slučaju Energetske politike EU i Zelene agende, koja je u EU prihvaćena do nivoa, kako ste je nazvali „nove religije”, ne smeju se zanemariti neki minimalni nacionalni interesi ispod kojih se prosto ne može ići.

Ispunjavamo međunarodne obaveze štiteći naš integritet

Koje su mere koje Elektromreža Srbije sprovodi u cilju smanjivanja pomenutih rizika?

Elektromreža Srbije ulaže ogromna sredstva u modernizaciju svojih postrojenja, kao i u gradnju novih, u cilju povećanja pouzdanosti rada, kako prenosnog sistema, tako i celokupnog elektroenergetskog sistema Republike Srbije. Takođe, neprestanim ulaganjem u znanja i veštine svojih stručnjaka, trudimo se da pariramo izazovima koji su već pred nama, kao i onim anticipiranim u bližoj i daljoj budućnosti, vezano za celokupnu energetsku politiku na globalnom i lokalnom nivou.

Na tom polju, Elektromreža Srbije, zajedno sa ostalim državnim organima, radi na pronalaženju modela, kroz odgovarajući zakonsko-regulatorni okvir, koji će obezbediti ispunjavanje preuzetih međunarodnih obaveza Republike Srbije, ali bez ugrožavanja integriteta elektroenergetskog sistema, kao i sigurnosti u snabdevanju električnom energijom domaćeg stanovništva i privrede.

Da li veliko interesovanje za izgradnju novih kapaciteta OIE u Srbiji zahteva nove kapacitete za prenos električne energije na visokom naponu? Ko će finansirati njihovu izgradnju?

Što se tiče izgradnje prenosnih kapaciteta, moram naglasiti da pozicioniranje nekih od kapitalnih projekata EMS AD u regionima u kojima se očekuje intenzivna integracija obnovljivih izvora nije slučajnost, već da su ti projekti i planirani tako da se dozvoli plasman što veće količine energije iz ovih izvora prema potrošačkim područjima. Tako, na primer, projekat BeoGrid 2025 direktno povezuje oblast južnog Banata sa konzumom Beograda i Srema, dok će projekat izgradnje novog dvosistemskog dalekovoda 400 kV od TS Jagodina 4 do regiona Kostolca ustanoviti još jedan koridor za prenos električne energije ka potrošnji lociranoj u centralnoj Srbiji.

Takođe, projekat Panonski koridor omogućiće evakuaciju energije iz Bačke ka centralnoj Srbiji, a istovremeno će podići prekogranični kapacitet na granici sa Mađarskom. Ovi projekti su predviđeni Planom razvoja prenosnog Sistema, tako da će se realizovati sopstvenim sredstvima.

EMS položio decembarski ispit

Prvi sneg ove zime izazvao je prilično problema za EPS i EDS. Da li ste vi imali problema? Kakvih?

Sistem Elektromreže Srbije nije pao decembarski ispit! Visokonaponska prenosna mreža, kojom upravlja Elektromreža Srbije je, zahvaljujući pravovremenom i sistematičnom održavanju i brzoj reakciji na terenu, odolela velikim količinama mokrog i teškog snega.

Nije bilo većih problema u radu prenosnog sistema. Imali smo nekoliko ispada 220 kV i 110 kV dalekovoda, koji nisu uticali na njegov rad. Jedni značajniji problem bio je ispad radijalnog dalekovoda 110 kV od TS Osečina do TS Krupanj, 12. decembra, kada su TS Krupanj i TS Ljubovija ostali bez napajanja električnom energijom iz prenosnog sistema do otklanjanja kvara na dalekovodu, a u međuvremenu je deo konzuma prenapojen. Naše ekipe su blagovremeno izašle na teren i u večernjim satima otklonile kvar.

Osim što su radili na otklanjanju kvarova na dalekovodima u našoj nadležnosti, ekipe Elektromreže Srbije su pomagale i ekipi ODS na otklanjanju kvara na dalekovodu 110 kV TS Lazarevac – TS Ljig koji je izazvao prekid u napajanju Ljiga električnom energijom. Takođe, naše ekipe pomogle su i EPS-u pri otklanjanju kvara na DV 110 kV HE Vrla 1 – HE Vrla 3, gde su po izuzetno teškim vremenskim uslovima i nepristipačnom terenu uspele da u kratkom periodu osposobe ovaj dalekovod i omoguće evakuaciju električne energije iz proizvodnih kapaciteta Vlasinskih hidroelektrana.

Naravno, EMS, EPS i EDS izlazili su jedni drugima u susret sve vreme i kad god je trebalo. I to je pokazatelj da sve kompanije u energetskom sektoru rade, i treba da rade, zajedno. Mi smo svi na istom zadatku, a to je da omogućimo da energetski sistem Republike Srbije bude pouzdan i siguran.

Koliko manjak proizvodnje električne energije iz domaćih izvora utiče na rad EMS-a?

Manjak proizvodnje električne energije iz domaćih izvora generalno nije uticao na rad EMS-a u prethodnom periodu, a nadamo se da neće ni i u narednom. Specifičan geografski položaj Srbije, sa osam granica ka susednim operatorima prenosnog Sistema, sa kojima je EMS povezan preko značajnog broja interkonektivnih dalekovoda na naponskim nivoima 400, 220 i 110kV, omogućio je JP EPS uvoz nedostajućih količina električne energije. EMS nije imao nikakvih problema u prenosnom sistemu koji bi uticali na realizaciju navedenog uvoza. Problem sa kojim smo se suočavali bio je manjak operativne rezerve za balansiranje sistema, ali generalno, uspeli smo da održimo balans sistema u zadovoljavajućim granicama definisanim ENTSO-E standardima.

EMS lider u regionu

Ima li ovakvih problema i u region. Da li i kako to utiče na EMS?

Sličnih problema u regionu već duže vreme, od početka oktobra, ima Severna Makedonija, koja je proglasila energetsku krizu. Ipak, ovi problemi ne utiču direktno na EMS. Indirektni uticaj postoji zbog činjenice da EMS i operator sistema Severne Makedonije MEPSO, zajedno sa CGES-om, rade u zajedničkom regulacionom bloku SMM, čiji je EMS lider i čija je uloga definisana ENTSO-E pravilima. Ali, to do sada nije uticalo na rad naše kompanije.

Dispečerski centar EMS-a

I bez ovih zimskih problema srpska energetika je u veoma izazovnom vremenu tranzicije. Kakvi su planovi EMS-a u narednom četvorogodišnjem periodu? Kako vidite razvoj i ulogu našeg nacionalnog operatora prenosnog sistema u deceniji pred nama?

Kao što ste to i sami odlično prepoznali, ova „zimska kriza”, da je tako krstimo, predstavlja samo vrh ledenog brega i moram priznati da, pored svih neospornih negativnih posledica, postoji i nešto pozitivno što je proizišlo iz svih ovih teškoća – što je pažnja javnosti i najviših državnih instanci skrenuta na probleme sa kojima se operatori sistema suočavaju svakodnevno, posebno u svetlu intenzivne energetske tranzicije i neizvesnosti koje ona povlači. Pred nama je, u bilo kom spletu okolnosti, period velikih turbulencija, pri čemu je na Elektromreži Srbije da, isto kao i do sada, nastavi da bude jedan od oslonaca elektroenergetike Srbije i jedan od jemaca neometanog funkcionisanja sistema i neprekidnog napajanja potrošača.

U tom cilju, EMS AD u predstojeće četiri godine planira nastavak rada na realizaciji svojih najznačajnijih projekata, kao što su deonice II i III projekta Transbalkanski koridor. Uz to, očekuje se i preduzimanje prvih koraka u vezi radova na projektima BeoGrid 2025 i izgradnje dvosistemskog 400 kV dalekovoda od TS Jagodina 4 do regiona Kostolca, čime će se učvrstiti veze između važnih delova elektroenergetskog sistema i drastično olakšati evakuacija energije iz novih obnovljivih izvora, čije se priključenje očekuje u oblasti južnog Banata.

Transbalkanski koridor – okosnica prenosne mreže

Kako napreduje izgradnja Transbalkanskog koridora, u zemlji i inostranstvu?

Transbalkanski koridor za prenos električne energije je kapitalni infrastrukturni projekat koji predstavlja okosnicu razvoja prenosne mreže EMS AD, ali i jedan od najznačajnijih projekata kada je reč o razvoju prenosnog sistema čitave jugoistočne Evrope. Kroz teritoriju Republike Srbije, ovaj projekat, ukupne vrednosti oko 160 miliona evra, realizuje se kroz četiri sekcije. Prva sekcija je obuhvatila izgradnju dvostrukog 400 kV dalekovoda od Pančeva do granice sa Rumunijom koji je stavljen pod napon u decembru 2017. godine.

Prošle godine krenulo se sa realizacijom druge sekcije, odnosno počela je gradnja dalekovoda od TS Kragujevac 2 do TS Kraljevo 3, koji će biti dugačak 60 kilometara. Uz gradnju dalekovoda, druga sekcija podrazumeva i podizanje naponskog nivoa TS Kraljevo 3 na 400 kV i opremanje 400 kV dalekovodnog polja u TS Kragujevac 2. Radovi dobro napreduju i ova sekcija je u finalnoj fazi. Izgradnja dalekovoda i opremanje DV polja se završavaju u januaru 2022. godine, kada se očekuje i puštanje dalekovoda pod napon. Završetak kompletnog projekta, koji podrazumeva i okončanje radova u TS Kraljevo 3, očekuje se do jula 2022 godine.

Paralelno sa završetkom druge sekcije Transbalkanskog koridora radimo na ostalim sekcijama. Treća sekcija obuhvata izgradnju dvostrukog DV 400 kV Bajina Bašta – Obrenovac (109 kilometara), podizanje naponskog nivoa TS Bajina Bašta na 400 kV i opremanje dva nova 400 kV dalekovodna polja u TS 400/220 kV Obrenovac. Četvrta sekcija podrazumeva izgradnju dvostrukog dalekovoda 400 kV Bajina Bašta – Višegrad – Pljevlja.

procedura za donošenje mrežnih pravila

Za treću sekciju zvršena je planska i projektno-tehnička dokumentacija i potpisan ugovor o kreditu i donaciji za koji je Republika Srbija donela Zakon o garanciji. Gradnja planirano počinje u 2023. godini. Na četvrtoj sekciji se takođe radi. U toku je izrada projktno-tehničke dokumentacije za građevinsku dozvolu i aplicirano je donaciju kod WBIF fonda.

Bez investicija nema razvoja

Da li i u budućnosti možemo očekivati da Elektromreža Srbije ostane stožer energetske bezbednosti zajedno sa nacionalnom elektroprivrednom kompanijom JP EPS? Kolike investicije su potrebne za ostvarivanju ovog cilja?

Što se prvog pitanja tiče, čitav moj odgovor se može svesti na jednu jedinu reč: naravno. To smo pokazali i 8. januara 2021. godine, kada smo branili energetsku stabilnost i bezbednost Evrope.

Energetska bezbednost, stabilnost i pouzdanost predstavljaju ne samo cilj ka kome moramo težiti, već i normu ispod koje ne smemo ići, ma kakvi bili vremenski ili bilo koji drugi uslovi. U skladu sa time, Elektromreža Srbije za naredni desetogodišnji period, a i dalje, planira realizaciju velikog broja projekata. Oni će obuhvatati ne samo izgradnju nove infrastrukture, prevashodno namenjene utvrđivanju novih koridora za prenos električne energije, kako između udaljenih delova teritorije Srbije, tako i preko granica ka susednim sistemima, već i revitalizaciju i unapređenje postojećih prenosnih kapaciteta.

Naravno, ovde govorimo o kapitalnim projektima, tako da i neophodna ulaganja odgovaraju njihovoj razmeri. Ne bih na ovom mestu licitirala tačnim vrednostima. Ali, sa sigurnošću možemo tvrditi da će neophodne investicije u prenosni sistem u narednih osam do deset godina iznositi minimum 700 miliona evra.

EMS je suvlasnik crnogorskog elektroprenosnog sistema. Imate li planove za dodatna širenja i regionu? Gde?

Imamo ambicije i velike planove u svim oblastima našeg poslovanja, ali ne možemo baš sve ni da otkrijemo. Elektromreža Srbije poseduje 15 odsto akcija Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES). Udeo u vlasničkoj strukturi je najbolja potvrda našeg insistiranja na investiranju radi energetske stabilnosti. Ne gledamo na to kao na “širenje”, već kao ulaganje u budućnost, jačanje saradnje i povezivanja regiona. Jačamo i saradnju na polju regionalnog strateškog povezivanja tržišta električne energije. Mnogo je oblasti koje potvrđuju da uzajamna saradnja i podrška donose razvoj i prosperitet, a energetika je upravo jedna od njih.

Strateški pristup neophodan i jedino moguć

Vlada Republike Srbije Vas je, nakon sprovedenog konkursa, 2. decembra prošle godine reimenovala na mesto generalnog direktora Akcionarskog društva Elektromreža Srbije, na perod od četiri godine. To je potvrda da ste uspešan menadžer na čelu kompanije koja ima izuzetno bitnu ulogu u energetskom sektoru Republike Srbije. Koja je Vaša poruka na početku novog četvorogodišnjeg mandata?

Svedoci smo intenzivnih promena u području energetike na globalnom nivou. Energetika je oduvek bila u fokusu javnosti, ali trenutak u kome živimo učinio je ovu oblast prioritetnom temom, gde su dugoročni planovi, investicioni projekti, kao i praćenje tendencija ključni za razvoj. Upravo dešavanja u danima za nama, potvrdila su da je strateški pristup neophodan i jedino moguć, te da je sinergija svih činilaca preduslov za normalno funkcionisanje celokupnog energetskog sistema jedne države.

Kada je reč o mom novom mandatu na čelu Elektromreže Srbije – za mene to predstavlja veliku ličnu i profesionalnu satisfakciju. to je potvrda da smo u prethodnom periodu bili na pravom putu. Pozicija generalnog direktora Elektromreže Srbije donosi veliku odgovornost i neprospavane noći. Ali, svakako i neizmernu sreću što imam priliku da sa timom najboljih ljudi stvaram bolju elektroenergetsku budućnost za našu zemlju.

Prioritet ostaju ključni investicioni projekti, kroz koje obezbeđujemo energetsku stabilnost države, regiona i Evrope. Zahvaljujući stručnosti i predanosti naših zaposlenih verujem da ćemo uspeti u tome, baš kao i tokom prethodne četiri godine.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti