U martu, kad se završi probni rad, biće i zvanično puštena u rad Termoelektranu-toplanu (TE-TO) Pančevo.
„Ovaj objekat važan je i zbog kogeneracije, zbog efikasnosti u proizvodnji i zaštite životne sredine, ali i zbog veće energetske bezbednosti”, rekla je ministarka rudarstva i energetike, prof. dr Zorana Mihajlović, koja je juče obišla TE-TO Pančevo.
Ministarka je poručila da proces energetske tranzicije neumitno teče i da je cilj da imamo i energetsku bezbednost i da zaštitimo životnu sredinu.
„Ne postoji ništa lepše za jednu državu nego kad se novi objekti grade i završavaju, posebno u oblasti energetike. Osnov modernog i razvojenog energetskog sektora su nove investicije i ponosna sam na to što smo, otkako smo preuzeli ovaj resor pre nešto više od godinu dana, imali završetak postrojenja Duboka prerada, puštanje u rad gasovoda Balkanski tok, početak izgradnje gasne interkonekcije Niš-Dimitrovgrad“, istakla je Mihajlovićeva.
U gradnju nove elektrane uloženo je više od 170 miliona evra, zapošljavaće oko 120 ljudi.
Ministarka je rekla da se nada da će biti još investicija u našoj zemlji kompanija koje su realizovale ovaj projekat.
Prva parogasna elektrana u Srbiji
Direktor Gasprom energoholdinga Srbija TE-TO Pančevo, Aleksandar Varnavski, rekao je da će TE-TO Pančevo, kao postrojenje za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije, koje koristi prirodni gas, kao ekološki najčistiji energent, biti prva parogasna elektrana u Srbiji.
„Naš rad nije bio lak zbog pandemije i nekih drugih okolnosti, ali uz podršku Ministarstva rudarstva i energetike i naših akcionara iz Gasprom energoholdinga Srbija i NIS-a uspešno završavamo ovaj projekat. Sada se vrše pripreme za puštanje u rad i uskoro će Srbija dobiti novu elektranu, što će omogućiti poboljšanje elektroenergetske situacije u Srbiji i u značajnoj meri povoljno uticati na kvalitet vazduha u Pančevu”, rekao je Varnavski.
Generalni direktor NIS-a Kiril Tjurdenjev rekao je da je TE-TO Pančevo jedan od temeljnih projekata za budući razvoj NIS-a i da ovom investicijom kompanija nastavlja da razvija domaći energetski sektor i jača strateško partnerstvo sa Vladom Srbije i Gradom Pančevom.
„Sprovodeći našu energetsku tranziciju, značajno jačamo kapacitete kompanije za proizvodnju električne energije. Istovremeno, u Srbiju donosimo savremene tehnologije koje doprinose unapređenju zaštite životne sredine i otvaramo nova radna mesta za mlade stručnjake. Od posebne je važnosti što će stabilan rad nove gasne elektrane dodatno doprineti sigurnosti u snabdevanju električnom energijom u Srbiji“, istakao je Tjurdenjev.
Biće struje i za izvoz
Gazprom energoholding (100 procentno zavisno društvo JAD Gazprom) specijalizovana je kompanija za upravljanje preduzećima Grupe Gazprom u elektroenergetskom sektoru.
U junu 2018. godine Odbor direktora JAD Gazprom odobrio je strategiju kompanije u oblasti elektroenergetike za period 2018–2027. godine. Ovaj dokument, između ostalog, predviđa diverzifikaciju elektroenergetskog segmenta poslovanja izlaskom na perspektivna strana tržišta.
Grupa Gazprom energoholding, u saradnji sa NIS a.d. Novi Sad (Grupa Gazpromnjeft), u ovom trenutku realizuje projekat izgradnje parno-gasne termoelektrane u Pančevu pored Rafinerije nafte Pančevo. Proizvedena toplotna energija koristiće se za pokrivanje potreba Rafinerije nafte Pančevo, dok će se električna energija prodavati u Srbiji i susednim zemljama.
U skladu sa sporazumom akcionara, osnovana je zajednička kompanija Gazprom energoholding Serbia d.o.o. (sa udelom Grupe Gazprom energoholding od 51% i NIS a.d. Novi Sad od 49%). Realizacijom projekta izgradnje TE-TO Pančevo upravlja 100% zavisno preduzeće ove kompanije Gazprom energoholding Serbia TE-TO Pančevo d.o.o. Na osnovu rezultata tenderske procedure za izvođača radova na izgradnji ovog gasno-parnog postrojenja po principu „ključ u ruke“ izabrana je kompanija Shanghai Electric Group Co., Ltd. Gasno-parna energetska postrojenja imaju značajne ekonomske i ekološke prednosti u odnosu na tradicionalnu opremu na paru i ugalj. Naime, u poređenju sa tradicionalnim energetskim postrojenjima, koja u Srbiji rade na ugalj, njihovo funkcionisanje ne dovodi do formiranja višetonskog otpada u vidu pepela, niti do emisije čvrstih materija i sumpornih oksida u atmosferu.
