Stasavaju nove generacija evropskih ekoloških farmera

Stasavaju nove generacija evropskih ekoloških farmera

Želeći da smanje emisije za 55% do kraja decenije, kreatori politike Evropske unije raspravljaju o načinima da udahnu novi život industriji koja se tek razvija. Predložili su plan Farm to Fork, koji ima za cilj da se prepolovi upotreba pesticida i antibiotika kao i to da četvrtina celokupne poljoprivrede Evrope postane organska do kraja decenije. Postizanje ovih ciljeva zahtevaće negovanje nove generacije poljoprivrednika, koji su spremni da zdravlje svoje stoke, ali i planete, stave na prvo mesto.

Kada je došlo vreme da Ainhoa Álava preuzme porodični stočni posao u Španiji, odlučila je da krene u zelenijem smeru. godine 2006., sa 30 godina, pokrenula je prvu ekološku farmu puževa u zemlji. Ona, ali i mnoge njene kolege, polako grade nove generacija ekoloških farmera u Evropi.

Međutim, ovaj poduhvat nije trajao dugo – Alava se brzo umorila od dugih, tihih zima tokom kojih su se stvorenja skrivala u svojim oklopima. Ali njena posvećenost održivoj poljoprivredi je ostala. Počela je da uzgaja kokoške zbog njihovih jaja, dajući im dovoljno prostora za trčanje i držeći ih podalje od antibiotika.

Skupa organska jaja

U to vreme, Alavin pristup je bio relativno redak. Ljudi u baskijskom gradu Urdunja, gde ona živi, bili su skeptični kada je njenih 3.000 kokošaka počelo da nosi skupa organska jaja.

Bilo je distributera koji su me tapšali po leđima, kao da govore„ Hajde da vidimo koliko ćeš izdržati! “, rekla je ova preduzetnica. Tako je Alava reklamirala svoje proizvode direktno u obližnjim preduzećima, gurajući kolica puna jaja od prodavnice do prodavnice sve dok nije našla dovoljno partnera.

„Danas imam klijente koje ne mogu da uslužim jer sam sve rasprodala“, dodaje ona.

Njeni klijenti uključuju restorane sa kvalitetnom hranom, poput Azurmendija, objekta sa tri Mišelinove zvezdice, smeštenog na padini izvan Bilba.

Alava je rekla da je ceo projekat motivisan scenama kojima je prisustvovala kao dete, kada je njena porodica klala piliće zbog ishrane.

„Pilići su u svojoj unutrašnjosti imali grudvice koje su ličile na male tumore“, istakla je, objašnjavajući zbog čega je razmislila o uticaju tradicionalne životinjske hrane na meso koje ljudi konzumiraju.

Plan od farme do stola

Jaja u slobodnom uzgoju više nisu novina u Evropi. Ali, održive poljoprivredne prakse još nisu široko prihvaćene. Zato su, u okviru svog plana za smanjenje emisija zbog zagrevanja planete do 2050. godine, kreatori politike Evropske unije predložili plan Farm to Fork (Plan od farme do stola). Plan ima za cilj da se prepolovi upotreba pesticida i antibiotika i da četvrtina celokupne poljoprivrede postane organska do kraja decenije.

Postizanje ovih ciljeva zahtevaće negovanje nove generacije poljoprivrednika. Oni moraju biti spremni da zdravlje svoje stoke – i planete – stave na prvo mesto. Alavin uspeh je bio delimično moguć, jer je imala pristup zemljištu svojih roditelja i najsavremeniju mašineriju. Mladim ljudima sa manje sredstava je mnogo teže da se probiju u poslu.

Povratak na selo

Amets Ladislao (41) je studirala istoriju u baskijskom gradu Vitoriji, kada je umesto toga odlučila da ide u poljoprivrednu školu. Njeni roditelji su radili u fabrici. Ona je, međutim, čeznula za seoskim životom, koji je iskusila u poseti baki i deki. Sanjala je da ima parcelu, nekoliko pilića i nekoliko krava, i da prodajem svoje proizvode lokalno, rekla je.

Ladislao nije mogla da priušti visoke troškove zemljišta za pokretanje sopstvene proizvodnje. Izazov je bio i taj što njena nova škola nije podučavala organske tehnike koje je htela da koristi.

Nakon što je diplomirala, Ladislao je radila za nekoliko farmi, dok nije pronašla Bizkaigane, zadrugu u severnoj španskoj provinciji Biskaj, osnovanu 1983. Ova grupa zapošljava mladu osobu svaki put kada neko stariji ode u penziju.

„U kompaniji radi devet radnika. Uspeli smo da vratimo veliki kredit, i da isplaćujemo devet plata mesečno“, rekla je Ladislao.

Poljoprivrednici proizvode široku paletu sireva, jogurta i sirovog mleka, koje distribuiraju na lokalnom nivou i ponose se održavanjem dobrih uslova za rad. Kada je Ladislao čekala drugo dete, tim je kolektivno odlučio da smanji radno vreme, kako bi poboljšao kvalitet života.

Ladislao zna da svaki poljoprivrednik neće imati istu priliku. Ipak se nada da će strategija projekta Fram to Fork pomoći u podršci mladim ljudima, koji se suočavaju sa istim preprekama na koje je i ona naišla. Smatra da bi diversifikacija radne snage, posebno podsticanjem onih koji nisu deca poljoprivrednika, mogla bi da donese nove ideje i perspektive.

Zajednička poljoprivredna politika Evrope

Evropski program direktnih plaćanja, poznat kao Zajednička poljoprivredna politika, održava farmere decenijama. Problem je, prema Alanu Mathevsu (Alan Matthews), ekonomisti na koledžu Triniti u Dublinu, u tome što su subvencije obeshrabrile starije poljoprivrednike u penziji i usporile preraspodelu zemljišta mlađim generacijama.

„Ne kažem samo da je jedini problem previše starijih farmera. Ali, to je svakako veliki problem“, komentariše Mathevsu.

Prosečan španski poljoprivrednik ima više od 60 godina. Ako njegova deca ne preuzmu posao, postoji tendencija da na kraju proda svoju zemlju. Prema podacima EU, više od polovine obradivog zemljišta u zemlji je u vlasništvu samo 3% poljoprivrednika. U međuvremenu, broj poljoprivrednika u celom regionu se poslednjih godina smanjio, a sve više mladih ljudi napušta ruralna područja i odlazi u gradove.

Treba reformisati politiku subvencionisanja

To bi moglo da se promeni uskoro. Konkretno, kada EU reformiše svoju politiku subvencionisanja, sa novim sistemom, koji bi trebalo da stupi na snagu 2023. godine. Sistem će, teoretski, dopuniti projekat Farm to Fork. Ako mere budu uspešne, uEvropi bi moglo da bude mnogo više poljoprivrednika poput Bidane Baskaran i njenog brata Arkaitza. Bidane se pridružila porodičnoj farmi sa 23 godine. Na nagovor svojih roditelja. „Morali su da se liše mnogih stvari da bi ovo uspeli,”rekla je.

Ali iako je njen posao težak, on je itekako koristan. Za samo pet godina, braća i sestre su osvojili nagrade za svoj Idiazabal, tradicionalni tvrdi sir. Takođe su lansirali nove proizvode kao što je gakure, slatka poslastica inspirisana poznatim norveškim smeđim sirom, napravljena od surutke koja je ostala nakon proizvodnje kravljeg mleka.

„Glavni način da se mladi ljudi privuku i počnu da se bave poljoprivredom je da im se omogući pristojan prihod bez subvencija. Svi dokazi pokazuju da subvencionisanje ulaska u poljoprivredu povećava potražnju za zemljištem i rente se povećavaju“, rekao je ekonomista Matthews.

Strategija Farm to Fork dobar je prvi korak, rekao je, ali pravi problem su velike kompanije.

„Ako želite da evropska poljoprivreda bude ekološki prihvatljivija, trik je u tome da velike igrače naterate da promene svoju praksu“, zaključuje Matthews.

Izvor: Bloomberg

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti