Štednja forme radi, potrošnja po starom

Gledajući spolja, čini se da je najveći prioritet EU institucija (po)održati neverovatan nivo spekulantnosti na berzama i u trgovanju električnom energijom i gasom. Ali, voda polako dolazi do nosa, vreme je za odlučnije poteze, tamo gde su oni mogući. Jer, ni na koji način, pa čak ni bezveznim TV spotovima, u Hrvatskoj se ne promoviše štednje energije, kao prioritetna mera navedena u usvojenim Smernicama za uštedu energije.

Nedavno je Vlada objavila mere u cilju pomoći građanima i, delimično, preduzetnicima, za izlazak na kraj sa neverovatnom ekonomskom i energetskom krizom. Zahvaljujući tim merama, hrvatska domaćinstva se, manje-više, mogu osećati komotno, jer se ove zime, uglavnom, neće smrzavati, niti će morati da gase baš svako nepotrebno svetlo u stanu. Drugim rečima, ni na koji način, pa čak ni bezveznim TV spotovima, ne promoviše se štednje energije, kao prioritetna mera navedena u prigodno usvojenim Smernicama za uštedu energije.

Barem štedna sijalica

Baš kao što onima, čiji se troškovi godinama pokrivaju energetskim vaučerima, niko nikada nije dostavio barem jednu štednu sijalicu, a kamoli im omogućio neki vid birokratski nekomplikovane i, samim tim, nedostižne energetske obnove onima, zaista, energetski siromašnima. Smernice su napravljene da se zadovolji forma, a mi ćemo po starom…

Zatim, da li je bilo potrebno do se do te mere prigušuje ionako vrlo niska cena električne energije za građane? To je pitanje za stručnu diskusiju koja očigledno nije sprovedena, a trebalo je da bude. Ostale države smanjivale su druga davanja koja opterećuju cenu struje, kao što su zeleni nameti za obnovljive izvore energije, koji se, onda, pokrivaju transferima iz budžeta. Neke od njih su, pak, išle na kresanje tih davanja. Svim investitorima u OIE koji su u starom sistemu podsticaja, zarada se koriguje za stepen inflacije. Donedavno to nije bio neki faktor, sada se to meri u stotinama miliona kuna. Srećom što se zelenom energijom trguje po abnormalnim cenama, pa se i HROTE-ov budžet oporavio. Svako zlo za neko dobro? Ili ne…

Populistički komfor

Da bi postigla visok nivo populističkog komfora, kojim je godinama gušila otvaranje tržišta električne energije, čuvajući monopol Hrvatske elektroprivrede, Plenkovićeva Vlada se u potpunosti oslonila na HEP. Ta kompanija je krajem prošle godine dobila odobrenje da se za tekuću likvidnost zaduži za 2,6 milijarde kuna. U junu je, pak, Vlada odobrila da se Elektroprivreda zaduži za oko milijardu evra za kupovinu gasa za građane, da se napuni gasno skladište i nabavi električnu energiju po povećanim cenama.

Jer, Hrvatska je najveći neto uvoznik električne energije u Uniji. Zašto? Pa zna se, šta drugo?!. Dakle, Elektroprivreda jer, trenutno, zadužena za više od 10 milijardi kuna. Potrebno je da se ti krediti vraćaju iz tekućeg poslovanja, pa i u „slučaju promene vlasničkih odnosa korisnika kredita“, kako stoji u Odluci Vlade.

Šta sledi?

U celoj priči, velika je sreća da je HEP još uvek u državnim rukama. Treba se nadati da je premijer toga u potpunosti svestan i da neće dopustiti puzajuću privatizaciju koja vreba već godinama. Da nije bilo dubiozne privatizacije Agrokora, nastradao bi HEP. Problem je što smo u krizu tek zakoračili, a jake karte već se bacaju na sto. Dobro pitanje je što sledi, jer se ova se kriza neće izduvati u narednim godinama. Upravo suprotno, verovatno će se produbiti. Evropska komisija je sklona da državama dopusti da blokiraju gornju cenu električne energije na 200 EUR/MWh, što je gornja cena koja se, za sada, neformalno spominje za proizvodnju iz izvora koji ne koriste prirodni gas. Gde je hrvatska cena za građane od te granice, sve je jasno.

Ima li rešenja?

Ukoliko je namera da se poslovanje HEP-a održi iznad vode, i, uostalom, da se pokuša sistematsko rešavanje problema, potrebno je građanima cene povećavati, a preduzetnicima smanjivati. Kad je riječ o gasu, tu je situacija drugačija. Lanuti lakonski da „hrvatski gas ne sme u izvoz“, nakon „afere Škugor“jeste čist populizam bez pokrića.

Još jedna vrlo sumnjiva afera, čiji krakovi nikada neće biti do kraja otkriveni, niti sankcionisani. Izololovani incident, rekli bi cinici.

Vreme za odlučnije poteze

U nedostatku vizije iz Evropske centralne banke i Evropske komisije, koje su podbacile prekasnim paljenjem, mlakim i načelnim rešenjima za privrednu krizu, države se okreću raznim varijantama kojima je svima zajednička državna intervencija. Cene su takve, jer… je potrebno da takve budu. Gledajući spolja, čini se da je najveći prioritet EU institucija (po)održati neverojatan nivo spekulantnosti u trgovanju i na berzama električne energije i gasa. Rešenje može da bude u većem broju simultanih tržišnih i tehničkih mera koje bi trebalo da se pažljivo osmislei. Ali, voda polako dolazi do nosa, vreme je za odlučnije poteze, tamo gde su mogući, dok to još ima smisla. Jer, čini se da se svet koji smo poznavali ubrzano rasipa u sve manje komadiće koje će biti teško sastaviti jednom kada se kriza konačno završi.

Izvor: Energetika-net

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti