Štern je potvrdio da je pravo veta bila „otrovna pilula“ koja je tada ugurana u ugovor, bez čega ni jedna druga kompanija nije želela ući u Inu.

Posvedočio je kako mu je pravnik Marijan Kostrenčić, koji je tada zastupao austrijski OMV, rekao da je bio zainteresovan za Inu, ali im u pregovorima nije dato pravo veta. Kad su kasnije saznali da je veto uključen u uslove kupovine, konkurs je bio gotov.

Do promena ugovora dolazilo koruptivnim radnjama

„Već tada je bilo očigledno da je Mol krenuo na Inu kao partner. U prvih nekoliko godina kao relativno tihi partner, osim što su imali funkciju finansijskog direktora“, kaže Štern.

Do 2008 – 2009. godine „išlo je kako je išlo“, a onda su počele promene ugovora, do kojih je dolazilo koruptivnim radnjama, kazao je Štern. Smatra kako može reći da se posledice ugovora mogu poništiti, ali ne i to da su deonice kupljene bez obzira na koruptivne radnje.

Za tadašnju premijerku Jadranku Kosor, rekao je kako je bila čvrsto za to da se Ina stabilizuje. Međutim, 2012. su sklonjeni iz Nadzornog odbora (NO). Nakon toga su napravili izveštaj koji sadrži sve što je tada opterećivalo Inu, poput promene upravljačkog modela Ine, za koji je rekao da je bio nakaradan.

Štern je potvrdio da su se 1998. i 1999. godine, dok je bio na čelu Ine, vodili pregovori o spajanju sa Molom, kako bi kao ravnopravni partneri zajedno krenuli u osvajanje tržišta susednih zemalja i Češke, Slovačke i Poljske. Međutim, nakon promene vlasti 2000. to je sve palo u vodu i više se o tome nije razgovaralo.

Kobna je bila 2008. godina, kad je Ina u vreme istorijski visoke cene nafte kupila 200.000 tona nafte, zbog čega je imala gubitak od 1,6 milijardi kuna, pa je Mol priskočio u pomoć. Tada je počeo proces „puzajućeg preuzimanja Ine“ od strane Mola, smatra Štern.

Mol je potom od Ine preuzimao sve više deonica, iako udeo nije bio dovoljan za većinsko vlasništvo, preuzeo je sve poslovne funkcije.

Smatra da se bez drastičnih promena modela upravljanja Inom neće rešiti osnovni problem. Mol bi, ako smatra Inu ćerkom firmom, trebao da pokaže većinski udeo. Nije vidljivo, kaže, da su vlasnici 51 posto deonica, a imaju prava kao stopostotni vlasnici.

Prodaja „Belih noći“ ukazuje na korupciju, ali za to nema dokaza

Štern je takođe rekao da se protivio prodaji obećavajućih polja „Belih noći“ za sitan novac. U to su bili uključeni tadašnji potpredsednik Vlade Goran Granić i ministar finansija Slavko Linić, dok je Inu vodio Tomislav Dragičević.

To je bilo napravljeno na način koji ukazuje na korupciju, jer se šteta od propuštane dobiti meri u desetinama milijardi dolara, kazao je Štern, no za to nema dokaze.

Za profitabilna polja u Siriji je rekao da su ih morali napustiti zbog nastupajućih sankcija prema Siriji, a to se dogodilo za vreme Vlade Zorana Milanovića.

Kad je reč o zatvaranju sisačke rafinerije i modernizaciji riječke rafinerije u vreme energetske krize, kaže da to smatra nedopustivim i boji se da će doći do nestašice dizel goriva.

Govoreći o novoj aferi u Ini teškoj milijardu kuna, Štern je ocenio kako bi sve ostalo „ispod radara“ da nije došlo do ogromnog povećanja cene energenata zbog rata u Ukrajini.

Ovako je loš ugovor završio katastrofalno, krivica je Uprave što je dozvolila takav način trgovine i to zahteva najstrože kažnjavanje svih uključenih, poručio je.

Ponovio je i kako ne vidi odgovornost ministra privrede i održivog razvoja Davora Filipovića u aferi izvlačenja novca iz Ine.

Budućnost i ponovno rađenje Ine, Štern vidi u „mirnom razvodu braka između Ine i Mola“, a za arbitražu je rekao da je to najgori način rešavanja sporova.

Način upravljanja i izbora NO-a i Uprave Ine suprotan Zakonu o trgovačkim društvima

Bivši predsednik Nadzornog odbora Ine (2012-2016) Siniša Petrović utvrdio je kako je sadašnji način upravljanja i izbora NO-a i Uprave Ine potpuno suprotan Zakonu o trgovačkim društvima. To je mešavina dualističkog i monističkog modela.

„Situacija u kojoj NO i Uprava deluju je patološki. Deoničari očekuju da zastupate njihove interese, a ako to radite postupate protiv zakona. Ako postupate u skladu sa zakonom, onda ne postupate u skladu sa očekivanjima deoničara“, rekao je.

Dodao je da promena sistema upravljanja ne bi donela ništa, jer su ključni vlasnički odnosi i koliko deonica ima Mol, a koliko Hrvatska. Upozorio je da većinsko vlasništvo države nije garancija uspešnog upravljanja.

Izvor: SEEbiz