Jedini način da Crna Gora brzo i efikasno reši sve svoje finansijske probleme i finansira sve važne projekte je da što pre počne eksploataciju nafte i gasa duž Jadranske obale.

Prema ekspertima Ramka, poznate britanske naftne kompanije, koja je uradila 2D seizmiku i istraživanje u podmorju, pre više od 20 godina, i Energeana, koji je uzeo dve licence 2017. godine, procenjeno je da samo u plitkoj zoni, po Energeanovim licencama, ima rezervi gasa u vrednosti od oko 34,6 milijardi američkih dolara. Od toga bi Crnoj Gori pripalo oko 20 milijardi. Ovo je skromna procena bazirana na staroj 2D seizmici i zavisi od cene gasa.

U ulcinjskom bloku, zajedno sa Energeanovim licencama, samo u plitkim gasnim sedimentima ima gasa čija je vrednost veća od 60 milijardi dolara. Od toga bi Crnoj Gori pripao profit od oko 65% ili oko 40 milijardi dolara, i to samo iz plitkih gasnih sedimenata.

Na staroj 2D seizmici na 17 mesta se vidi kako gas izlazi na dnu mora. Uz ovu analizu treba imati u vidu i izjavu Mathiosa Rigasa, direktora Energeana, pri preuzimanju licence u Crnoj Gori, u Podgorici 15. marta 2017. godine.

Kada će početi ozbiljno istraživanje

Oduševljen sam potpisivanjem ugovora o koncesiji, što obeležava važan dan za Energean i naš kontinuiran rast, s obzirom da ulazimo u izuzetno obećavajući region Jadrana.

Nažalost, Energean još nije izbušio nijednu plitku bušotinu, koju je po ugovoru trebao i mogao da uradi još od 2020. godine. Što se dešava nije jasno. Niko u Vladi nije reagovao, a izgubili smo milijarde, jer je cena gasa prošle godine bila 30 odsto veća nego danas.

Ruska firma Novatek, a samim tim i vlada, znaju da u Crnoj Gori postoje ogromne količine ugljovodonika. Kada će ozbiljno istraživanje početi? Ko o tome odlučuje, vrlo je važno, veliko i potpuno nejasno pitanje. Zašto se nije pristupilo daljem istraživanju nafte i gasa, kad su Eni i Novatek napustili Crnu Goru i zašto Energean posle tri godine još nije izbušio nijednu plitku bušotinu.

Sada, pred izbore, ponovo je glavna tema neosnovano povećanje plata i penzija. A još pre dve godine su mogli napraviti Crnu Goru najbogatijom zemljom Evrope. Ko i zašto ovo radi? Narod to ne zna, ali struka mora da, makar, pokuša otkriti zakulisne radnje na štetu Crne Gore, za strane interese.

Posle prve Energeanove bušotine, koja može da se izbuši za dva do tri meseca, Crna Gora je mogla da dobije oko 20 milijardi evra. Naravno, ovo su približne cifre, zasnovane na analizama geoloških i geofizičkih podataka Energeanovih licenci.

Kao geofizički konsultant napravio sam milione i milijarde raznim svetskim firmama i znam što govorim. Najbolji je dokaz da su vrhunske svetske firme kao Maraton i OMV učestvovali na tenderu 2016. i 2017. Godine, jer znaju da postoje ogromne količine ugljovodonika kod nas. Posebno je značajno i to da je Evropski parlament izglasao gas i nuklearne elektrane za zelenu energiju.

Najbrži, najefikasniji i najkorisniji način za Crnu Goru bi bio kontaktirati nemačku kancelarku i naftnu kompaniju Šel, koja je pronašla veliko mezozojsko karbonatno ležište nafte u Albaniji, blizu granice sa Crnom Gorom. Šel je partner i u dva ogromna karbonatna naftna i gasna polja istog tipa na južnoj strani bazena, kome pripada i Crnogorsko podmorje. Mi imamo slična ležišta u Crnoj Gori.

Autor: Vladimir Popović (inženjer geofizike)

Izvor: Pobjeda