Istraživanje koje se sastoji od dve nove studije akademika, vođeno od strane Centru za ishranu vežbanje i metabolizam Univerziteta Bath, analiziralo je faktore koji su najviše uticali na sposobnost pojedinaca da sagoreva telesne masti tokom bavljenja sportom.
Način na koji telo sagoreva masnoće svima nam je važan za dobro metaboličko zdravlje, osetljivost na insulin i za smanjenje rizika od razvoja dijabetesa tipa II. Ali, za takmičenja u izdržljivosti, kao što su trčanje ili vožnja biciklom, način na koji telo sagoreva masnoće može da se napravi razliku između uspeha i neuspeha.
Prethodno istraživanje istog tima pokazalo je kako se za sportiste I njihovu izdržljivost koji se takmiče u disciplinama na daljinu, zalihe ugljenih hidrata u telu brzo iscrpljuju tokom vežbanja. To znači da sposobnost sportista da iskoriste rezerve masti kao energiju,gorivo postaje od suštinske važnosti za njihove performanse.
Prva studija, objavljena u Međunarodnom časopisu za sportsku ishranu i medicinu vežbanja, obuhvatila je 73 zdrave odrasle osobe starosti od 19 do 63 godina (41 muškarac; 32 žene). Testirani su način života kao i biološki faktori za optimalno sagorevanje masti, tako što su učesnici učestvovali u biciklističkom fitnes testu pri čemu su se merili ključni pokazatelji.
Njihovi rezultati su otkrili da su žene i oni koji su bili fizički spremniji, u svim starosnim rasponima, sagorevali masnoće mnogo efikasnije tokom vežbanja.
Žene i oni koji su bili fizički spremniji, u svim starosnim rasponima, sagorevaju masnoće mnogo efikasnije tokom vežbanja. Foto: Medicalxpress
Drugi srodni rad, objavljen u časopisu Eksperimental Psiholodži (Experimental Physiology), otišao je korak dalje da bi istražio koji molekularni faktori u našim mišićima i masnom tkivu određuju kako se sagoreva masnoća. U ovom eksperimentu istraživači su uzimali biopsiju masti i mišića od učesnika kako bi analizirali kako razlike u proteinima u masnom i mišićnom tkivu mogu uticati na njihovu sposobnost sagorevanja masti.
Otkriveno je da su proteini u mišićima koji učestvuju u razgradnji uskladištene masti na manje masne kiseline kao i proteini koji učestvuju u transportu tih masnih kiselina u mitohondrije u mišićima u uzajamnoj vezi sa većom sposobnošću sagorevanja masti. Istraživani molekularni faktori, međutim, nisu objasnili zašto su žene sagorevale više masti nego muškarci.
Vodeći autor za oba rada, Olie Chrzanovski-Smith (Ollie Chrzanowski-Smith) sa Univerziteta u Bath objašnjava: "Naše istraživanje je otkrilo da se žene obično više oslanjaju na masnoću kao izvor goriva tokom vežbanja nego muškarci. Razumevanje mehanizama koji stoje iza ovih polnih razlika u upotrebi goriva može pomoći prilikom objasnjenja zašto se čini da ženskost daje metaboličku prednost osetljivosti na insulin, važan marker metaboličkog zdravlja. "
Istraživači primećuju da izgleda da sposobnost sagorevanja masti kao goriva štiti od budućeg debljanja, obezbeđujući dobro upravljanje težinom. Međutim, upozoravaju da sposobnost tela da sagoreva masnoće ne treba poistovećivati sa sposobnošću da smrša. Gubitak kilograma nastaje prvenstveno zbog energetskog deficita (tj. trošenja više kalorija nego što unosimo). Za gubitak kilograma, posebno tamo gde pojedinci mogu imati prekomernu težinu, ističu važnost dijete i vežbanja.
Dr Javier Gonzalez, takođe sa Odeljenja za zdravlje Univerziteta Bath, dodao je: „Upravljanje težinom se uglavnom odnosi na energetsku ravnotežu, pa zato da bismo smršali potrebno je da unesemo manje kalorija nego što trošimo kroz metabolizam u mirovanju i kroz fizičku aktivnost. Međutim, ljudi sa većom sposobnošću sagorevanja masti kao goriva, izgleda da su donekle zaštićeni od budućeg debljanja, što bi moglo biti povezano sa načinom na koji sagorevanje masti utiče na unos hrane i potrošnju energije.
„Na kraju, veći kapacitet sagorevanja masti kao goriva ima potencijalne koristi za sportiste prilikom potrebne veće izdržljivosti, odlaganjem vremenske tačke kada ostanu bez dragocenih zaliha ugljenih hidrata.“
Izvor: Science Daily
