Struja skuplja 6,5% – nedovoljno za budući rast EPS-a

Poskupljenje struje od samo 6,5 odsto u proseku neće „pokriti” ni inflaciju. Njime neće biti obezbeđena sredstva za budući razvoj EPS-a. A najavljena transformacija bi trebala da pomogne EPS-u da konačno unapredi svoje poslovanje, da postane jedna moderna kompanija, kaže Željko Marković, konsultant za energetiku i industriju u Dilojt Srbija.

Od 1. septembra domaćinstva i mali kupci, koji imaju pravo na garatovano snabdevanje plaćaće za 6,5 odsto skuplju struju. Savet Agencije za energetiku je na današnoj sednici prihvatio zahtev JP Elektroprivrede Srbije da prosečna cena 1kWh bude 8,144 dinara, bez poreza i taksi.

„Na zahtev energetskog subjekta JP EPS Beograd, Savet Agencije za energetiku je na sednici održanoj 28. jula 2022. godine dao saglasnost na odluku o ceni električne energije za garantovano snabdevanje. Prosečna cena električne energije za kupce koji imaju pravo na garantovano snabdevanje po regulisanim cenama (domaćinstva i mali kupci), utvrđena na osnovu maksimalno odobrenog prihoda i predviđenih količina električne energije za prodaju kupcima na garantovanom snabdevanju, iznosi – bez poreza i taksi 8,144 din/kWh i veća je u odnosu na postojeću prosečnu cenu za 6,5%”, navedeno je u informaciji na sajtu AERS-a.

Nova cena za garantovano snabdevanje primenjivaće se počev od 1. septembra 2022. godine.

Poskupljenje struje manje je, dakle, od procenta koji je predlagao Fisklani savet u svojoj analizi – 15 do 20%. Značajno je manje i od procenta koji je pominjao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, najavljujući da će poskupljenje biti do 10 odsto. Cena prirodnog gasa za domaćinstva je, da podsetimo, od 1. avgusta veća za 9%.

Poskupljenje ne „pokriva” inflaciju

Odobreno poskupljenje neće, inače, „pokriti” ni inflaciju. Prema ocenama MAT-a u aprilu i maju 2022. međugodišnja inflacija je u Srbiji iznosila 9,5 i 10,1 odsto. Stručnjaci Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije procenili su da će Srbija imati inflaciju od 14 odsto, a privredni rast će biti nula, ako se rat u Ukrajini ne završi uskoro, već produži do kraja godine.

Sa ovim ocenama slaže se i Željko Marković, konsultant za energetiku i industriju u Dilojt Srbija, koji kaže da je odobreno poskupljenje „ispod trenutne inflacije”.

„To poskupljenje će donekle pomoći Elektroprivredi Srbije. Ali, ne dovoljno da se EPS izbori sa trenutnom finansijkom situacijom, jer mora da uvozi određene količine električne energije, kako bi podmirio potrošnju. I po proceni Fiskalnog saveta, a i po mojoj proceni, iznos poskupljenja bi morao da bude veći. Cilj povećanja cene nije samo da se obezbedi EPS-u da posluje sa što manje gubitaka, da „pregura” ovu zimu, već je cilj i da se obezbede sredstva i za izgradnju nedostajućih kapaciteta”, kaže Marković.

Pored poskupljenja za potrošače na garantovanom snabdevanju treba očekivati i korekciju cene za privredu.

Naime, privreda će, po preporuci Vlade Srbije, do 1. septembra ove godine 1MWh električne energije plaćati 75 evra. Sagovornik Energije Balkana smatra da će i poskupljenje za potrošače na visokom naponu biti neznatno – da će cene za takozvane velike kupce biti najviše 90 evra po MWh.

Da EPS prodaje struju ispod svih tržišnih parametara vidi se pocenama na Spot tržištu.

Izvor: Energy Flux

Primarna sigurnost i energetska bezbednost Srbije

Svedoci smo da država ponovo pokreće već godinama odlaganu transformaciju EPS-a u akcionarsko društvo. Na pitanje da li iznos ovog poskupljenja može izazvati špekulacije da je taj iznos manji, kako bi se ubrzala potencijalna buduća privatizacija EPS-a Marković kaže da se slaže da se „opravdano postavlja to pitanje”.

Izvor: Energy Flux

„Ipak, mislim da to u ovoj situaciji nije slučaj. Transformacija bi trebala da pomogne EPS-u da konačno unapredi svoje poslovanje, da postane jedna moderna kompanija. U narednom periodu je planirano da posluje kroz vid tzv. zatvorenog AD sa stopostotnim vlasništvom države”, objašnjava Marković.

Izvor: Energy Flux

Konsultant Dilojta u Srbiji ukazuje da se „svakako, imajući u vidu da je EPS-u neophodno da u narednih dvadeset godina prođe kroz proces dekarbonizacije i da zadrži svoju lidersku poziciju u regionu, može dalje razmišljati i o prodaji manjinskog dela akcija i ulasku u strateško partnerstvo radi obezbeđivanja kapitala za finansiranje novih projekata”.

„Sve ovo, naravno, ako se proceni da će to biti adekvatan odgovor za očuvanje i rast kompanije. I da, sa druge strane, to nema negativne reprekusije po strateški položaj EPS-a kao garanta energetske sigurnosti i bezbednosti Srbije”, zaključuje Marković.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Komentari (1)

  1. Mislim da drzava cini veliku gresku sto radi socijalnog mira medju potrosacima ponovo onemogucava EPSU da trzisnim poslovanjem primerenom nasim uslovima zapocne obnovu i investicioni ciklus koji ce zaista obezbediti energetsku nezavisnost Srbije.
    Tu nezavisnost mogu da ucine samo EPS i Srpske kompanije iz oblasti OIE, a nikako kompanije iz Amerike i Evrope koje bi samo da opeljese Srbiju toboze povljnim kreditima, a u sustini pljackanjem Srbije i povecanom zavisnoscu zemlje od stranih tehnologija i investitora, a gradjani Srbije sve to placaju.
    Zato treba sazvati opste Srpsku konferewnciju koja bi raspravila energetsku buducnost i bezbednost Srbije.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti