Student u okršaju sa smogom nad Sarajevom

Sarajevski student traga za rešenjem čijom bi se primenom ublažila koncentracija smoga u urbanim sredinama. Trenutno se radi na testiranju kohezije drona, MED modula i srebro jodida, kao i delovanju srebro jodida na gradske površine. Pravljenjem veštačke kiše, „bušili” bismo rupe u smogu, pa bismo time dopustili sunčevoj toploti i vazduhu da dođu do asfalta, poručuje mladi naučnik.

Zagađenje vazduha jedan je od najvećih ekoloških problema u zemljama regiona, a stanovnici gradova na Balkanu se već godinama, se početkom nižih temperatura, guše u smogu. Rešenje za ovaj izraženi problem pokušava da pronađe Damir Hanić, student treće godine mašinstva na Internacionalnom univerzitetu u Sarajevu, koji je osmislio MED modul, uređaj koji ima ulogu raspršivanja srebro jodida (Agl), a koji direktno uklanja čestice magle ili smoga iz vazduha.

Hanić ističe da je MED modul i ideja zaprašivanja smoga u testnoj fazi, iako je nauka o srebro jodidu testirana poslednjih 60 godina. Trenutno u Sarajevu radi na testiranju kohezije drona, MED modula i srebro jodida, kao i delovanju srebro jodida u gradskim površinama.

Teretni dron

„Prvenstvena ideja je bila s modelskim raketama, koje su generalno interesantne. Međutim, bilo šta, što se ponaša kao neka eksplozija iznad ljudi, budi teška sećanja na našu prošlost, pa je ta ideja morala da se koriguje i promeni. Od svih letelica koje su generalno dostupne za nabavku, teretni dron je jedino rešenje za našu sredinu, jer je relativno jeftin u poređenju sa, na primer, avionima, zatim, može lagano da se kontroliše i ne zauzima puno prostora”, kaže Hanić.

Kada je to saznao, počeo je da dizajnira nekoliko verzija MED modula koji bi se mogli zakačiti na različite veličine dronova, pa bi time bio modularan. Najveći izazov s kojim se trenutno susreće jeste nabavka adekvatnog drona i 3D printera za ovaj zadata. Dodaje da dizajniranje, modeliranje i kreiranje MED modula po parametrima tog drona nije toliko komplikovan proces.

Ključne komponente

U ovoj Damirovoj ideji srebro jodid je ključna komponenta, jer ima hemijska svojstva da može da kupi male čestice vode i od njih stvara kapljice – sa dovoljno kapljica, pravio bi veštačku kišu. Srebro jodid se koristi od 1960-ih godina u protivgradnim raketama i u poslednjih dvadeset godina se koristi u cloud seeding metodi, najčešće u delovima gde usevi imaju malo vode.

„MED modul se sastoji od statora, elektronike, i rotora, posude. Modul bi bio zakačen na dron koji bi služio kao prevozno sredstvo do gornje površine smoga. U posudi bi se nalazio srebro jodid, dron bi poletio iznad smoga, modul bi se aktivirao i zaprašio smog srebro jodidom. Pravljenjem veštačke kiše, „bušili” bismo rupe u smogu, pa bismo time dopustili sunčevoj toploti i vazduhu da dođu do asfalta. Tako počinje vertikalno zagrevanje tla, a i lokalno horizontalno zagrevanje smoga, i time na kraju postižemo lagano podizanje smoga, objašnjava Hanić.

Nakon određene visine, otprilike od 800 do 1000 metara, smog bi bio prepušten visokim vetrovima, dekoncentrsao bi se i raspršio. Efikasnost bi se postigla s većim brojem dron jedinica ili nekim drugim „prevoznim” sredstvom poput aviona i time se postiže skalabilnost i održivost celog projekta”, navodi sagovornik.

Rešavanje akutnog smoga

Pričajući o prednostima MED modula, napominje kako eksperti u polju zagađenja vazduha kažu da se još problem zagađenja vazduha u urbanim sredinama još dugo neće rešiti.

„Primarna prednost ovog poduhvata je da će MED modul da rešava akutne smogove, kada druga rešenja ne mogu da pomognu, koji su štetni za većinu ljudi, što jeste iznad 150 AQI (indeks kvaliteta vazduha). Druge prednosti su što na našem tržištu nema sličnih rešenja i kompletan sistem je lagan za prenošenje iz jedne u drugu urbanu sredinu. Posle početne investicije, celi sistem je relativno jeftin u poređenju s brojem problema i troškova koje smog uzrokuje i koji se manifestuju kroz saobraćaj, zdravlje ljudi, zagađivanje okoline, potrošnju energenata. Takođe, kroz ovaj projekt bi mogle da se uposle osobe s telesnim oštećenjima”, pojašnjava sagovornik.

Mane ovog rešenja su to je njegovo delovanje limitirano samo na nekoliko dana u godini kada je smog najkoncentrovaniji, kao i to što bi dronom upravljao čovek pa onda postoji mogućnost ljudske greške i manjka preciznosti u navigaciji drona, ili adekvatnom zasejavanju srebro jodida. Ipak, projekt ovog mladog inovatora dobio je pozitivne reakcije struke.

„Nekoliko osoba iz Federalnog hidrometeorološkog zavoda Bosne i Hercegovine je čulo za ideju pozitivno ocenilo samu ideju i njenu utemeljenost na nauci.

Svest o vazduhu

Ovaj mladi inovator ideju za svoj projekt pronašao je tokom srednjoškolske razmene u Italiji pripremajući pastu, kada je zaključio da se pasta zapravo može koristiti kao materijal za kreiranje raznih geometrijskih oblika. Nakon povratka u Bosnu i Hercegovinu, video je otvoren konkurs za prijavu na Bosnian Science Project Olympiad (BOSEPO) takmičenje, pa je svom ocu rekao da se želi prijaviti s idejom rakete.

„Dobio sam odgovor od njega da sama raketa nema funkciju te da ne bi bila dobra ideja za takmičenje, te da moram potražiti neku njenu svrhu. Nakon dugog razgovora s njim zaključili smo da raketa može da se koristi kao prevozno sredstvo koja bi imala modul od paste na vrhu u kojem bi se nalazio srebro jodid, što bi se moglo koristiti za suzbijanje smoga u urbanim sredinama. Na takmičenju sam osvojio prvo mesto od 139 takmičara, a moj brat Emir mi je bio mentor na tom takmičenju”, rekao je.

Ne krije da bi mu bilo drago da vidi da se mnogo više priča o zagađenju vazduha i da imamo puno više rešenja za taj problem.

Povezivanje s investitorom

„Jedan od primarnih planova jeste povezivanje se s nekim investitorom, nevladinom organizacijom, ambasadom ili lokalnom vladom koji bi hteli da finansiraju nabavku opreme poput adekvatnog drona, 3D printera… i da uz njihovu pomoć njih napravim kvalitetan istraživački rad koji bi služio kao inicijativa za promenu načina razmišljanja o zagađenju vazduha u Bosni i Hercegovini. Da svojim delovanjem motivišem mlade, ali i one starije da počnu više da razmišljaju o svom zdravlju i, naravno, okolini”, poručuje Damir Hanić.

Izvor: Al-Jazeera Balkans

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti