mehanizam prodaje struje iz lignita

Sudbina ugljenokopa u čačanskom kraju

U ratnim vremenima, polovinom prošlog veka, dragačevski lignit se u Čačku prodavao sa volovskih zaprega, da bi se pre 15 godina stiglo do plana o gradnji termoelektrane u Tijanju kod Guče. Zapadnomoravski basen lignita i mrkog uglja ubraja se u red najvećih nalazišta u Srbiji jer obuhvata površinu od oko 1.000 kvadratnih kilometara u dolini Zapadne Morave između Čačka i Kraljeva.

S vremena na vreme u javnosti osvane vest da su i velike evropske države, zatečene nedostatkom energije, spremne da obnove rad zatvorenih termoelektrana na ugalj. Može li se u ovakvom nedobu dogoditi da se i brojni ugljenokopi iz prošlosti u čačanskom kraju ponovo otvore?

Zapadnomoravski basen lignita i mrkog uglja ubraja se u red najvećih nalazišta u Srbiji jer obuhvata površinu od oko 1.000 kvadratnih kilometara u dolini Zapadne Morave između Čačka i Kraljeva. Kopanje je počelo još u drugoj polovini 19. veka (rudnik u Tavniku) i trajalo do šezdesetih godina prošlog, kada je većina rudokopa prestala da radi. Jedini aktivni kop bio je „Bajovac”, iz kojeg je gorivo izvlačeno do pred kraj prošlog veka.

„Ovaj ugalj je dobrih svojstava s veoma malim prisustvom sumpora i pepela. U novije vreme pominje se mogućnost ponovne eksploatacije, od značaja za čitavo područje. Negativni uticaji bili bi zanemarljivi jer i u doba najvećeg iskopa nije bilo veće zagađenosti naselja, niti bitnijih posledica po ekologiju”, objavili su u svojoj studiji „Zapadnomoravski rudnici uglja” (2015), Slađana Luković, dr Svetislav Marković u Čačku.

Termoelektrana

Nešto ranije (2008) u selu Tijanju kod Guče počela su istraživanja o mogućnosti gradnje termoelektrane i za taj posao bila je zainteresovana kompanija EFT iz Londona. Tada je novinarima u Lučanima saopšteno da lokalni basen nalazišta „Čukara” raspolaže sa 49 miliona tona lignita, laboratorija „Hitači” u Nemačkoj utvrdila je da prosečna energetska vrednost iznosi 9.100 kilodžula po kilogramu, a u rudniku bi se zaposlilo 600 ljudi. Nosioci ispitivanja naveli su tada da bi snaga termoelektrane bila 132 megavata, dodajući da će od Instituta „Jaroslav Černi” naručiti i studiju o snabdevanju vodom jer blok zahteva 85 litara u sekundi za hlađenje.

Mogući ulagači, međutim, nisu se više oglašavali u ovom kraju, pa nije poznata sudbina projekta najavljenog pre deceniju i koji bi, po najavljenom proračunu tvoraca, najpre poslovao sa gubitkom, ali bi od 2024. do 2045. dobit bila neprestana, dok bi ukupne investicije zaključno sa 2022. godinom iznosile 110 miliona evra.

To su bili planovi iz savremenog doba, dok su svedoci starog upamtili da su se mnogi Čačani, prvih godina Drugog svetskog rata, grejali na dragačevski ugalj.

Ugalj iz ovih rudnika je nekada grejao domove i snabdevao industriju

Hroničar Rtara, sela između Jelice i Ovčara, Radisav Nedović, zabeležio je 1983. da je rudnik „Dučalovac” u tom planinskom mestu otvoren 1932. i ugalj je bio dobrog kvaliteta, vrednosti od 3.800 do 4.500 kalorija. Prodavan je u Čačku, uz transport volujskim zapregama koje su mogle po vrletnom terenu da prevuku po 1,2 tone u turi. U ratnim uslovima proizvodnja je smanjivana, a marta 1945. obustavljena.

Dr Jaroslav Dašić, istraživač iz Čačka, objavio je 1978. da je rudnik uglja „Dragačevo” u Rogači, opet nedaleko od Guče, počeo proizvodnju 1940. godine. Vađenje je teklo potkopom kroz duži hodnik, uz dve smene sa po šestoricom rudara i trojicom Slovenaca koji su bili poslovođe. Dnevni kapacitet iznosio je oko pet tona ili 12 vagoneta, zaprege su ga vozile u Čačak, Fabrici hartije, trgovcima i građanima. Prestao je da radi 1943.

Izvor: Politika

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti