Sumorna ocena sa samita u Africi, svet gubi bitku sa klimatskim promenama

Prema bazi podataka "Science Direct", od početka 2022. godine najmanje 4.000 ljudi je poginulo, a 19 miliona pogođeno ekstremnim vremenskim prilikama u Africi.

Nedostatak napretka u globalnoj borbi protiv klimatskih promena izazvao je zabrinutost međunarodne zajednice, istaknuto je na sastanku afričkih lidera u Najrobiju, gde su se okupili lideri afričkih država kako bi razmotrili načine finansiranja ekološke agende.

Na sastanku je sumornu ocenu stanja ocenio sultan Al Džaber, budući predsedavajući Samita COP28 u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) i to samo nekoliko dana pre objavljivanja „Globalnog pregleda stanja“ UN o naporima nacija u suočavanju s klimatskim izazovima, kako izveštava Rojters.

„Afrika pati od nekih od najtežih posledica klimatskih promena, a kontinent prima samo oko 12 odsto pomoći kako bi se sa njima izborila. Stotine miliona dolara ulaganja u projekte održivog razvoja najavljene su u ponedeljak, a Džaber je objavio da će UAE uložiti 4,5 milijardi dolara u razvoj 15 GV čiste energije u Africi do 2030.“ rečeno je na skupu.

Afrika trenutno ima oko 60 GV instaliranih obnovljivih izvora energije. Zvaničnici kažu da su investicije dobrodošle, ali da će zadovoljavanje finansijskih potreba kontinenta zahtevati i transformaciju globalne arhitekture u finansiranju borbe sa klimatskim promenama.

Afričke države planiraju da insistiraju na samitu COP28 da se za njih prošire specijalna prava vučenja u MMF kako bi se obezbedila sredstva u vrednosti od 500 milijardi dolara, koja bi se koristila pet puta, za finansiranje klimatske agende.

Ekstremne vremenske prilike

Prema bazi podataka „Science Direct“, od početka 2022. godine najmanje 4.000 ljudi je poginulo, a 19 miliona pogođeno ekstremnim vremenskim prilikama u Africi.

Izveštaj UN za 2022. takođe procenjuje da Afrika gubi od 7 do 15 milijardi dolara godišnje zbog klimatskih promena. Da bi pomogle u ublažavanju efekata klimatskih promena, afričke zemlje treba da prikupe u proseku 124 milijarde dolara godišnje, ali do sada su dobijale samo delić te sume – 28 milijardi dolara.

Izvor: Euractiv.rs

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti