Neuspešna aukcija rumunske Hidroelektrike

Sunce i vetar na razvojom putu HEP-a do 2030.

HEP planira da u proizvodnom portfelju do 2030. godine poveća udeo obnovljivih izvora za 50 odsto i da u godinama s prosečnim hidrološkim okolnostima godišnju proizvodnju iz OIE unapredi sa sadašnjih šest na devet milijardi kWh. U tom cilju će do 2030. godine u portfolio HEP-a biti uključeno oko 700 MW solarnih elektrana i vetroelektrana i skoro 600 MW u hidroelektranama.

U okolnostima izrazite volatilnosti cena energije na evropskim i svetskim tržištima i nastojanja Evropske unije da smanji, pa i ukine zavisnost od uvoza energenata iz Rusije, od presudne su važnosti ulaganja u nove proizvodne objekte, s naglaskom na obnovljive izvore energije. Iako podnosi značajan teret u sprovođenju vladinih mera za zaštitu domaćinstava i privrede od rasta cena – prema procenama gotovo 800 miliona evra, HEP kao nosilac energetske tranzicije države u vrlo izazovnim uslovima ubrzava realizaciju sopstvenog obnovljivog scenarija razvoja za period do 2030. godine.

Razvojni put usklađen je sa nacionalnim strateškim razvojnim dokumentima i ključnim dokumentima Evropske unije: Zelenim planom, Paketom Spremni za 55, Planom oporavka i otpornosti i dokumentom REPower EU.

Osim u obnovljive izvore, HEP grupa će i dalje intenzivno ulagati u prenos i distribuciju električne energije, u cilju stvaranja uslova da električne mreže mogu da prihvate proizvodnju iz sve većeg broja novih OIE u sitemu.

Udeo OIE veći za 50%

HEP planira da do 2030. godine poveća udeo obnovljivih izvora u proizvodnom portfelju za 50 odsto i da u godinama s prosečnim hidrološkim okolnostima godišnju proizvodnju iz obnovljivih izvora poveća sa sadašnjih šest na devet milijardi kWh. U tom ciljem će do 2030. godine u portfolio HEP-a biti uključeno oko 700 MW solarnih elektrana i vetroelektrana i skoro 600 MW u hidroelektranama.

U periodu od 2018. godine, kada je počela realizaciju obnovljivog scenarija razvoja do danas, HEP je u pogon pustio dve kogeneracije na šumsku biomasu (BE-TO Osijek i BE-TO Sisak), jednu etroelektranu i sedam solarnih elektrana, a u izgradnji ima još četiri solarne elektrane.

Preko 60 projekata OIE

U proizvodnom portfoliju nalaze se solarne elektrane Vis (3,5 MW), Kosore Jug kod Vrlike (2,1 MW), Stankovci (2,5 MW) i Obrovac (7,35 MW) u Zadarskoj županiji, kao i solarne elektrane u Istarskoj županiji: Kaštelir 1 (1 MW), Kaštelir 2 (2 MW), Marići (1 MW). U toku su projekti izgradnje solarnih elektrana Cres (6,5 MW), Donja Dubrava (9,9 MW) u Međimurskoj županiji, Jambrek (5 MW) kod Vinice u Varaždinskoj županiji i Radosavci (9,9 MW) na području grada Slatine.

U ovom trenutku HEP u različitim fazama razvoja ima više od 60 projekata obnovljivih izvora energije, ukupne snage oko 1.400 MW i procenjene investicione vrednosti od gotovo 1,5 milijardi evra. Među njima se ističe SE Korlat, sa 75 MW priključne i 99 MW instalisane snage i procenjene investicione vrednosti oko 80 miliona evra, koji će biti izgrađen neposredno uz prvu HEP-ovu vetroelektranu od 58 MW. Time će na lokaciji Korlat proraditi prvi obnovljivi hibridni energetski park u Hrvatskoj.

HEP je, takođe, postavio brojne solarne elektrane na krovove svojih zgrada. Od 62 integrisane solarne elektrane, njih 53 se nalazi u statusu kupca sa sopstvenom proizvodnjom, sa primarnim ciljem smanjenja sopstvene potrošnje energije, dok se njih devet nalazi u sistemu podsticaja, sa garantovanim otkupom električne energije.

Hidroelektrane – najvažniji OIE

Ipak, uprkos intenzivnim ulaganjima u sunce i vetar, u periodu do 2030. godine najvažniji obnovljivi izvori u siistemu HEP-a ostaće hidroelektrane. U rekonstrukciju i revitalizaciju hidroelektrana, u periodu od 2012. do 2030. godine HEP će uložiti 570 miliona evra – od čega je do danas uloženo nešto više od jedne trećine sredstava.

Rezultat ovog investicijskog ciklusa biće produženje životnog veka, modernizacija i efikasnija proizvodnja, kao i povećanje ukupne snage hidroelektrana za 175 MW i godišnje proizvodnje električne energije za, čak, 350 miliona kWh.

U rekonstrukciju i revitalizaciju hidroelektrana, u periodu od 2012. do 2030. godine, HEP će uložiti 570 miliona evra.

Nove hidroelektrane

Od projekata izgradnje novih hidroelektrana, najvažniji je dogradnja Hidroenergetskog sistema Senj, koja obuhvata dva povezana dela, Hidroenergetski sistem Kosinj i Hidroelektranu Senj 2. Sa ukupnim povećanjem snage od 412 MW i ulaganjima od 460 miliona evra, to je najveći projekt HEP-a od osamostaljenja Hrvatske.

Vlada je HES Kosinj proglasila projektom od strateške važnosti za Hrvatsku, a njegova realizacija je, u punom smislu te reči, krenula 2022. godine – početkom izgradnje prvog hidrotehničkog objekta u sklopu projekta, tunela i kanala Bakovac – Lika. Nedavno je u saradnji s Končarom počela i izgradnja male hidroelektrane Otočac snage 1,5 MW.

Nove tehnologije

Važan deo energetske tranzicije predstavlja i sektor saobraćaja. HEP je u sklopu programa eMobilnost, širom Hrvatske postavio više od 300 punionica.

Ambiciozni energetsko-klimatski ciljevi i dinamičan razvoj tehnologije pred HEP takođe stavljaju i izazov ubrzanog usvajanja i primene novih tehnoloških rešenja, poput razvoja baterijskih sistema za skladištenje energije i upotrebe i proizvodnje vodonika, s naglaskom na zeleni vodonik.

Izvor: Večernji list

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti