Zbog izrazito nepovoljnih hidroloških prilika u drugoj sušnoj godini zaredom, proizvodnja električne energije u hidroelektranama Elektroprivrede Srbije ove godine biće najniža u istoriji proizvodnje EPS-a. Uzrok loše hidrološke situacije su izuzetno male količine padavina u slivovima Drine i Dunava u poslednjih 18 meseci. Nedostatak padavina (sneg, kiša) u Nemačkoj, Austriji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, uticao je na vodostaje Drine i Dunava u Srbiji, te periodični kišni periodi ove godine u našoj zemlji, kao i nedavne padavine nemaju uticaj na dotok na naše hidroelektrane.

Za četvrtinu manja proizvodnja struje

Od početka godine u hidroelektranama proizvedeno je oko 6,5 milijardi kilovat-sati električne energije. A od toga da li će se i koliko popraviti hidrološka situacija narednih meseci zavisiće i konačni rezultat, ističu u EPS.

Izvesno je da će hidrocentrale tokom 2025. godine proizvesti za oko 25 odsto manje električne energije od prošle godine, a za čak 40 odsto manje nego 2023. godine kada su hidroelektrane proizvele 12,66 milijardi kWh električne energije. Očekivanja su da će proizvodnja hidroelektrana biti oko osam milijardi kWh, što je manje i od do sada najmanje godišnje proizvodnje od 8,3 milijarde kWh, koja je zabeležena pre 36 godina.

Nizak vodostaj Dunava i Drine

Urađene revitalizacije u hidroelektranama Đerdap 1, Bajina Bašta i Zvornik doprinele su tome da obnovljeni agregati rade sa izuzetno visokom spremnošću i efikasnošću – da svaku kap vode pretvaraju u energiju. Ipak, dotoci na rekama uvek diktiraju proizvodnju, a na Drini i Dunavu, gde su najveće HE u EPS-u, tokom svih meseci ove godine bili su daleko niži od višegodišnjih proseka. Koliko je vodostaj nizak svedoči i to da je tokom ove i prošle godine bilo perioda kada Dunav nije bio plovan.

Od početka ovog veka, višegodišnji prosečan dotok na Dunavu je 5.257 kubika u sekundi, a tokom ove godine bio je svega 3.822 kubna metra u sekundi. I na Drini je slična situacija. Tokom poslednjih šest meseci beleže se veoma niski dotoci, a prosečan dotok u 2025. godini je svega 239 kubnih metara u sekundi, skoro 100 kubika manje od višegodišnjeg proseka, ukazuju u EPS.

Sa druge strane, veoma je značajno što se rezervama u akumulacijama upravlja pažljivo i planski kako bi se sačuvale za predstojeću zimsku sezonu.