Plovidba najvećim evropskim rekama postaje sve teža jer visoke temperature i oskudne padavine dovode nivoe vode do ekstremno niskih nivoa na dve glavne arterije Centralne Evrope za vodni teretni i turistički saobraćaj, piše Euractiv.

Kriza na Dunavu je rezultat dugotrajne suše širom Evrope, koja pogađa i druge veće reke. U Nemačkoj, padavine tokom vikenda nisu poboljšale uslove na Rajni, a meteorolozi upozoravaju da će nivo vode nastaviti da opada. U međuvremenu, teretne barže prevoze samo 20% svojih uobičajenih tereta, što povećava troškove logistike u mnogim industrijama.

Na rumunskom delu Dunava, vodostaj je pao na najniži nivo od 1996. godine. U Srbiji i Hrvatskoj, čamci su se nasukali u blatu, dok barže prevoze samo deo svog uobičajenog tereta. Nizak vodostaj sve više remeti plovidbu, proizvodnju energije i industriju. Problemi se takođe gomilaju na Rajni, Loari i delovima poljskih reka, piše Water Issues.

Nizak vodostaj ugrožava i proizvodnju električne energije, ne samo u hidroelektranama već i u nuklearkama i termoelektranama – koje ne mogu da hlade svoja postrojenja vodom iz reke koje su sa vodom blizu istorijskog minimuma.

Teški uslovi vladaju u Rumuniji, gde su jedan od reaktora u nuklearnoj elektrani Černavoda počeli da gase 28. jula, zbog niskog vodostaja Dunava. Operator je upozorio da bi dalji pad nivoa reke mogao da primora na gašenje drugog reaktora, zbog bezbednosnih problema koji proizilaze iz nedostatka vode za hlađenje.

Dunavom gotovo onemogućen prevoz naftnih derivata

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je juče da je uprkos izazovima zbog niskog vodostaja reka u Srbiji snabdevanje električnom energijom stabilno i da elektroenergetski sistem funkcioniše pouzdano.

Na svom instagram nalogu ministarka je, nakon sednice Štaba za vanredne situacija, na kojem je razmatrana kritična hidrološka situacija usled istorijski niskog vodostaja Dunava i mere koje se preduzimaju kako bi se ublažile posledice, istakla da HE Đerdap 1 trenutno proizvodi tek oko trećine svog uobičajenog dnevnog proseka, dok nizak vodostaj utiče i na rad sistema za hlađenje u termoelektranama u Kostolcu.

„Takođe, otežan je i rečni transport naftnih derivata, pa uvozimo 20 do 25 odsto planiranih količina, jer je kapacitet barži značajno smanjen kako bi mogle da pređu reku i bezbedno isporuče naftne derivate“, navela je Đedović.

Dodala je da je radi očuvanja urednog snabdevanja tržišta, odobreno naftnim kompanijama korišćenje dela operativnih rezervi.

„Svakodnevno pratimo situaciju i nastavićemo sa preduzimanjem svih potrebnih mera kako bismo očuvali sigurnost snabdevanja naftom i naftnim derivatima. Istovremeno, intenzivno radimo na dugoročnom rešenju za NIS koje podrazumeva stabilan rad domaće rafinerije kao ključnog oslonca sigurnog snabdevanja, posebno u vanrednim okolnostima“, zaključila je ministarka.

Mađarska proglasila vanredno stanje zbog ozbiljne nestašice vode

Mađarski ministar zadužen za zaštitu životne sredine Laslo Gajdoš izjavio je danas da je vlada proglasila vanredno stanje zbog ozbiljne nestašice vode izazvane sušom, prenosi Insajder pisanje Tanjuga.

Gajdoš je u objavi na Fejsbuku naveo da je indeks suše u 66 od ukupno 84 mađarska vodoprivredna okruga premašio pragove definisane propisima, zbog čega su uvedene vanredne mere, preneo je MTI.

Prema njegovim rečima, stručnjaci iz Direkcije za vodoprivredu sprovodiće posebne mere zaštite i upravljanja vodnim resursima u 74 odsto zemlje kako bi ublažili posledice suše.

Zaustavljeni trajekti i kruzeri u Mađarskoj

Pad nivoa vode nedeljama utiče na plovidbu na Dunavu, a mađarski operater MAHART PassNave je početkom ovog meseca obustavio većinu trajektnih linija između Budimpešte i susednih gradova.

Nekoliko kruzera je navodno bilo primorano da pristane u severnom gradu Komarom tokom vikenda, ostavljajući putnike da preostalih 90 kilometara do prestonice putuju autobusom.

Očitavanje od samo 27 centimetara u Budimpešti u utorak uveče označilo je rekordno nizak nivo za najdužu reku u Evropi u ovom trenutku godine. To je 6 cm ispod prethodnog rekorda postavljenog 2018. godine.

Zvanična očitavanja nivoa reke ne ukazuju na stvarnu dubinu reke, koja zavisi koliko od topografije rečnog korita, toliko i od visine površine vode.

Umesto toga, oni mere nivo vode u odnosu na istorijsku referentnu tačku postavljenu ispod najnižeg posmatranog nivoa u to vreme, rekla je za Euractiv Boglarka Gnandt iz Mađarske službe za hidrološke prognoze (OVF).

Minimalna dubina potrebna za bezbednu plovidbu je 2,7 metara, rekla je Gnandt, pružajući mape koje pokazuju da ovaj gaz više nije dostupan na ključnim tačkama duž glavnog brodskog kanala severno i južno od Budimpešte.

Rečni tretni prevoz u Evropi ugrožen

Rajna, druga najduža reka u centralnoj i zapadnoj Evropi, takođe je naglo opala poslednjih nedelja, poremetivši brodarstvo na ključnoj ruti za transport gvozdene rude, uglja, žita i, posebno, nafte.

Nivo vode na mernoj stanici Kaub između Frankfurta i Bona iznosio je 27 centimetara u utorak u vreme ručka, samo dva centimetra iznad najnižeg nivoa ikada zabeleženog. Prognozirano je, doduše, da će kasnije tokom dana malo porasti.

Plovni kanal na ključnom uskom grlu merio je oko 140 centimetara, što je previše plitko da bi većina barži nosila pune terete, čak i nakon smanjenja tereta poslednjih nedelja, A sve ovo je povećalo troškove transporta.

Nemačko ministarstvo ekonomije i dalje se nada da suša neće pogoditi tako snažno kao tokom prethodnih poremećaja u transportu 2018. i 2022. godine. Mnoge kompanije su već učinile svoje lance snabdevanja otpornijim, a plovila sa plićim gazom sada se više koriste, saopštilo je ministarstvo.

„Kao rezultat toga, negativni efekti će verovatno biti manje ozbiljni nego prethodnih godina“, rekao je zvaničnik ministarstva za Euractiv.

Sprudovi „isplivali“ zbog suše

U marini u Novom Sadu, u Srbiji, usidreni čamci su se nasukali u zelenom blatu nakon naglog pada vodostaja Dunava. Prema Rojtersu, delovi Dunava u Srbiji i Hrvatskoj zabeležili su rekordno nizak vodostaj, otkrivajući stotine kvadratnih kilometara peščanih plićaka i rečnog korita.

Ranije su rumunski poljoprivrednici bili izloženi ograničenjima u vezi sa zahvatanjem vode iz reke za navodnjavanje, dok su aerofotografije prikazivale stada stoke kako se odmaraju na peščanim ostrvima koja izranjaju iznad površine vode. Prema podacima rumunske vodovodne administracije, protok Dunava na rumunskoj granici pao je na oko 1.700 m³/s, u poređenju sa prosečnim protokom u julu od približno 4.700 m³/s.

Evropske reke presušuju i zagrevaju se

Najkritičniji uslovi su na uskom grlu Kaub između Koblenca i Majnca, najužem delu rajnskog plovnog puta, gde je plovna dubina u ponedeljak iznosila 35 cm. Prema podacima nemačke Federalne uprave za vodne puteve i brodarstvo (WSV), očekuje se da će do kraja nedelje pasti na 20 cm.

Na Loari, nivo vode je već bio 172 cm ispod dugoročnog proseka 13. jula, a trend pada se nastavlja. Temperature vode na mnogim lokacijama približavaju se 30°C. U kombinaciji sa niskim protocima i pogoršanjem uslova kiseonika, ovo povećava rizik od pomora riba.

Nizak vodostaj obustavlja snabdevanje industrijskom vodom u Poljskoj

Prema podacima IMGW-PIB, niski vodostaji su zabeleženi na 62% hidroloških stanica širom Poljske krajem jula. Prošle nedelje, nivo vode na mernoj stanici Nisko na Sanu pao je ispod praga potrebnog za održavanje industrijske apstrakcije vode. Kao rezultat toga, snabdevanje industrijskom vodom iz mreže EkoSan je privremeno obustavljeno, što je pogodilo 65 potrošača u industrijskoj zoni Stalova Vola. Slična obustava dogodila se pre dve godine, a prethodno 18 godina ranije.

Snabdevanje industrijskom vodom je sada nastavljeno. Međutim, nivo vode ostaje blizu kritičnog praga od 91 cm. Na nekim mernim stanicama, protok reke je pao ispod prethodno zabeleženih minimalnih vrednosti, uključujući Vlodavu na Bugu, Sjeradz i Burženin na Varti i Košmin na Vepšu. Nizak vodostaj Visle je posebno izražen na deonicama između ušća Visloke i ušća Sana, kao i između ušća Pšemše i ušća Dunajca.

HE u Sloveniji proizvode tek polovinu petogodišnjeg proseka

Hidroelektrane u Sloveniji su zbog nepovoljne hidrološke situacije u prvih pola godine proizvele manje električne energije nego u istom periodu lani, a slični uslovi se nastavljaju i u julu.

Slovenačka agencija za životnu sredinu i prostorno planiranje (Arso) saopštila je da su protoci reka bili niski krajem jula i da nastavljaju da se smanjuju.

Reke Mura, Drava, Sava, Ljubljanica, Krka i Soča, kao i Kolpa u gornjem toku, imaju izuzetno niske vodostaje za ovaj mesec. Iz Arso su naveli da su trenutni protoci na nekim mestima uporedivi sa najnižim julskim vrednostima u poslednjih deset godina.

Holding Slovenske elektrana (HSE) je saopštio da su hidroelektrane na Dravi, Soči i donjem toku Save proizvele 31 odsto manje električne energije između januara i juna nego u prvoj polovini 2025. godine, prenosi RTV Slovenija.

Kako su pojasnili, u poređenju sa prosekom poslednjih pet godina, proizvodnja električne energije bila je 38 odsto manja. HSE-a procenjuje da će hidroelektrane ovog meseca proizvesti 39 odsto manje električne energije nego u julu prošle godine i 52 odsto manje od petogodišnjeg julskog proseka.