Direktor državnog preduzeća Berza električne energije (BELEN) Matija Medojević u intervjuu Vijestima najavio je da će sledeće sedmice početi trgovina električnom energijom na crnogorskom tržištu gde će, pored državnih energetskih kompanija Elektroprivrede (EPCG) i Crnogorskog elektrodistributivnog sistema (CEDIS) naći i vodeća regionalna i evropska imena iz ovog privrednog segmenta, kao što su italijanskog ENEL, Elektroprivrede Srbije, hrvatski HEP, slovenačkih HSE i GENI, EFT Montenegro koja je deo EFT grupe, Danske Commodities i drugi.

Na berzi električne energije u Crnoj Gori do sada je registrovano 12 članova dok su još tri u postupku članstva, dok se kod operatera tržišta električne energije Crne Gore (COTEE) registrovane 73 kompanije, rekao je Medojević.

On je rekao da postoji izražen interes proizvođača svih rangova obnovljivih izvora energije (OIE) za izlazak na berzu, što je potpuno razumljivo, imajući u vidu da je stanje na tržištu takvo da je cena megavat sata (MWh) dvostruko veća od onih koje su nekad iznosili podsticajne tarife.

„Spajanje sa susednim tržištima je naš sledeći cilj ali i obaveza, što bi u praksi trebalo da znači da će Crna Gora postati ravnopravan učesnik na većem i likvidnijem tržištu električne energije, gde će zbog veće ponude i potražnje biti još bolja cena. Ovo je posebno značajno sa stanovišta EPCG kao najvećeg državnog preduzeća, s obzirom na to da će pored potencijalno boljih cena za kupovinu i prodaju, ostvariti i određene uštede kada su u pitanju troškovi izvoza u odnosu na prodaju struje preko stranih berzi, rekao je Medojević.

Kada je osnovana Berza električne energije i šta je njen cilj?

Berza električne enegrije osnovana je 2017. godine kao društvo sa ograničenom odgovornošću, čiji su vlasnici EPCG CEDIS i COTEE. Cilj BELEN-a, gde se od 2020. godine vrši nabavka gubitaka na distributivnoj i prenosnoj mreži (dugoročno tržište), je da bude glavna karika u uspostavljanju funkcionalnog i operativnog “tržišta dan unapred”, koje će podsticati transparentnost i konkurentnost kada je u pitanju trgovina električnom energijom. Takođe, ovi procesi će u budućnosti olakšati integraciju obnovljivih izvora energije u mrežu, i učiniti prvi korak ka ispunjavanju svih tehničkih i zakonskih obaveza Crne Gore za planirano učešće na jedinstvenom evropskom energetskom tržištu, što možemo očekivati kada postanemo punopravni član EU. Sobzirom su u poslednje dve godine intezivirane aktivnosti na uspostavljanju tržišta, sa zadovoljstvom možemo najaviti da će Crna Gora konačno učiniti prvi korak ka ulasku na evropsko tržište, te ispuniti jednu od glavnih preporuka u okviru pregovaračkog poglavlja 15 za tekuće godine.

Koliko BELEN ima registrovanih članova i ko sve može da proda električnu energiju?

Na crnogorskoj berzi, nesporedno pred početak već pomenutog tržišta koji je planiran za 26. april, na crnogorskoj berzi ima 12 registrovanih kompanija sa još tri u postupku registracije. Pored osnivača kompanije i CEDIS-a, biće prisutna i vodeća regionalna i evropska imena iz ovog segmenta poslovanja, kao što su italijanski ENEL, Elektroprivrede Srbije, hrvatski HEP, slovenačkih HSE i GENI, EFT Montenegro koji je deo EFT-a grupe, Danske Commodities i drugi. Imajući u vidu uporedne podatke o broju učesnika pre nego što ssu berze u Hrvatskoj i Srbiji počele funkcionisati, mogu reći da da je ovo interesovanje koje prevazilazi sva očekivanja, svakako predstavlja još jedan podsticaj za unapređenje poslovnog ambijenta u Crnoj Gori. Učesnikberze može postati svako pravno lice koje je registrovano kod COTEE i ima potpisan ugovor o balansnoj obavezi sa COTEE-om i CGES-om, na kojoj se može pojaviti i na prodajnoj i na kupovnoj straini, bilo na tržištu dan unapred ili na dugoročnom tržištu za nabavku gubitaka. Sve informacije od značaja za taj postupak su javno dostupne na sajtu www.belen-spot.me.

Da li ste imali razgovore sa povlašćenim proizvođačima na našem tržištu i koji je njihov stav o izlasku na berzu?

Postoji izražen interes proizvođača svih rangova obnovljivih izvora energije (OIE) za izlazak na berzu, što je sasvim razumljivo, imajući u vidu da je stanje na tržištu takvo da se cene megavat-časa (MWh) plaća čak i duplo više nego što su nekad bile podsticajne tarife. S obzirom na to da postojanje lokalnog tržišta znači i smanjenje troškova za kompanije koje se žele oprobaju na berzi, može se pretpostaviti da će u narednom periodu manje-više svi proizvođači OIE ući na tržište.Postoje različiti modaliteti, za ovo, od samostalne registracije, formiranja energetskih zadruga, do sve popularnijeg principa “virtuelnih elektrana” u kojema se, uz zamenu za nadoknadu, energija ustupa većim kompanijama, tzv.agregatorima, koji je potom stavljaju na određeno tržište.

Hoće li biti spajanja sa susjednim tržištima i kojim? Šta bi to spajanje značilo za Crnu Goru?

Povezivanje sa susednim tržištima je naš naredni cilj, ali i obaveza, što bi u praksi trebalo da znači da će Crna Gora postati ravnopravan učesnik na većem i likvidnijem tržištu električne energije, gde će se zbog veće ponude i potražnje, ostvariti još još bolja cena. Ovo je posebno značajno sa aspekta EPCG kao najvećeg državnog preduzeća, s obzirom da će pored potencijalno povoljnijih cena i za kupovinu i za prodaju, biti ostvarene određene uštede kada su u pitanju troškovi izvoza u odnosu na prodaju električne energije putem stranih berzi. Sve navedeno bi trebalo da doprinese da se omogući nastavk odgovorne strateške politike koju EPCG vodi ka krajnjim potrošačima, koji su u prethodom periodu bili u potpunosti zaštićeni kada je u pitanju cena energije za domaćinstva. Odluka u kom pravcu će ići spajanje sa susednim tržištima tek treba da bude doneta u skladu sa strateškim procenama na nivou osnivača kompanije, ali i Vlade. Imajući u vidu tehničke mogućnosti i benefite koji se mogu očekivati kao rezultat spajanja, verovatnije je da će to biti Italija ili Srbija.

Šta podrazumijeva uspostavljanje „Dan-unapred tržišta električne energije u Crnoj Gori” i šta on znači u kontekstu Poglavlja 15 energetika koje Crna Gora treba da zatvori?

U kontekstu Poglavlja 15, ovo je prvi korak ka integracij u jedinstveno evropsko tržište na kome će identična pravila važiti za sve učesnike. To zapravo znači da je to još jedan instrument za sprovođenje politike EU zasnovanih na brisanju granica, uklanjanju biznis barijera i standardizaciji procedura i propisa. Zbog složenosti funkcionanja sistema za protok električne energije, procesi se u ovom segmentu se odvijaju postepeno, najpre kroz formiranje lokalnih tržišta, zatim kroz regionalna spajanja (tržišna sprega) sa krajnjim ciljem jedinstvenog evropskog tržišta. Interesantno je napomenuti da je u zemaljama EU, kao posledica postojanja berze i velike konkurencije, moguće je birati između više distributera električne energije, kao što je ovde slučaj sa npr. mobilni operateri. Ipak, Crna Gora je relativno malo tržište, pa je teško očekivati nešto slično ovde u bliskoj budućnosti.

Koliko sada ima trgovaca električnom energijom u Crnoj Gori?

U Crnoj Gori je do sada na berzi registrovano 12 članova u postupku ušlanjenja još tri, dok su kod operatera tržišta registrovane 73 kompanije.

Imate li sada neku računicu kojom će se količinom električne energije trgovati na crnogorskoj berzi?

Iako je možda nezahvalno govoriti, s obzirom na to da je jedna od činjenica svakog tržišta akcija nepredvidivost, zainteresovanost kompanija za učešće na tržištu, kao i iskazana volja EPCG od samog početka, kao i iskazana volja da će tržište biti održivo i likvidno. Posebno je važno sve ovo staviti u kontekst činjenice da će usluge i pouzdanost sistema biti na najvišim EU standardima i u skladu sa najboljom praksom koju pružaju naši provajderi usluga EPEX SPOT i BSP Southpool.

Izvor: bankar.me