Svet možda ide ka energetskoj krizi sličnoj onoj iz 1970-ih – ili još goroj

„Sada imamo naftnu krizu, gasnu krizu i krizu električne energije u isto vreme“, rekao je Fatih Birol, šef nadzorne grupe Međunarodne energetske agencije. "Imamo ozbiljan problem širom sveta koje se tek budi. To je neka vrsta savršene oluje", rekao je MekMonigl, generalni sekretar Međunarodnog energetskog foruma. Ovako energetski stručnjaci opisuju trenutnu energetsku situaciju na koju trenutno utiče niz faktora.

Svet se bori sa skokovima cena energenata, od benzina i prirodnog gasa do uglja. Neki strahuju da bi ovo mogao biti samo početak.

Sadašnji i bivši energetski zvaničnici kažu da su zabrinuti. Tvrde da je ruska invazija na Ukrajinu, u kombinaciji sa nedovoljnim ulaganjem u energetski sektor već dugi niz godina, doveo svet do krize, koja može da se takmiči ili čak nadmaši naftnu krizu iz 70-ih i ranih 80-ih godina prošlog veka.

Savršena oluja

„Sada imamo naftnu krizu, gasnu krizu i krizu električne energije u isto vreme. Ova energetska kriza je mnogo veća od naftne krize iz 70-ih i 80-ih godina 20. veka. I, verovatno će trajati duže“, rekao je Fatih Birol, šef nadzorne grupe Međunarodne energetske agencije.

Globalna ekonomija je do sada, uglavnom, bila u stanju da izdrži porast cena energenata. Ali, dok Evropa pokušava da se odvikne od ruske nafte i, potencijalno, gasa, cene bi mogle da nastave da rastu, do neodrživog nivoa. Nedostatak snabdevanja mogao bi dovesti do nekih teških izbora u Evropi, uključujući i racionalizaciju.

Džo MekMonigl, generalni sekretar Međunarodnog energetskog foruma kaže da se slaže sa ovom depresivnom prognozom IEA.

„Imamo ozbiljan problem širom sveta. Problem koje se tek budi. To je neka vrsta savršene oluje”, rekao je MekMonigl.

Obim te savršene oluje – nedovoljne investicije, snažna potražnja i poremećaji u snabdevanju zbog rata – imaće dalekosežne posledice. Potencijalno će ugroziti ekonomski oporavak od pandemije Covid-19, a pogoršavajući inflaciju i podstičući društvene nemire potkopavaće napore da se spase planeta od globalnog zagrevanja.

Birol je upozorio na uska grla u snabdevanju benzinom i dizelom, posebno u Evropi. Ali i na racionalizaciju potrošnje prirodnog gasa sledeće zime u Evropi.

„To je kriza za koju je svet užasno nepripremljen“, rekao je Robert Mekneli, koji je bio glavni savetnik za energetiku nekadašnjeg američkog predsednika Džordža V. Buša.

Ne samo da su cene energenata veoma visoke, već je i pouzdanost električne mreže dovedena u pitanje ekstremnim temperaturama i teškom sušom. Američki regulator električne mreže upozorio je prošlog meseca da bi se delovi zemlje ovog leta mogli suočiti sa nestašicama struje.

Strahovi su izgleda opravdani

Bivši Obamin savetnik za energetiku Džejson Bordof i profesorka Univerziteta Harvard Megan O’Salivan u članku koji su krajem marta objavili u časopisu Ekonomist upozoravaju da je svet na pragu „onoga što bi moglo da postane najgora energetska kriza od 1970-ih”.

„Otkad smo to napisali, naši strahovi su se pokazali opravdanim“, rekao je Bordof.

Naravno, postoje ključne razlike između danas i 70-ih godina prošlog veka. Sada cene nisu skočile ni izbliza kao tada. A svetske vođe nisu pribegle ekstremnim koracima, kao što je kontrola cena.

„Ako bismo pribegli kontroli i ograničenjima cena, onda bismo mogli da imamo nestašice“, rekao je Mekneli.

Kada je rat počeo, Zapad je pokušao da izbegne direktno ciljanje ruskih energenata jer je to, jednostavno, bilo previše kritično za globalna tržišta. Rusija nije samo najveći svetski izvoznik nafte, već je i najveći izvoznik prirodnog gasa i glavni snabdevač uglja.

Taj pristup bez sankcija nije potrajao, jer su Sjedinjene Države i druge zemlje zabranile uvoz ruske energije.

Rusija je uzvratila na sankcije Zapada ograničavanjem ili čak zaustavljanjem isporuke prirodnog gasa u više evropskih zemalja.

Evropska unija je ove nedelje objavila planove za postepeno ukidanje 90 odsto ruskog uvoza nafte do kraja godine. Ovakva situacija je samo pogoršala nedostatak snabdevanja na energetskim tržištima, koja su već bila tesna.

Poskupljenja uznemiruju javnost

„Još nismo videli koliko će ova energetska kriza postati teška“, rekao je Bordof.

Cene benzina u SAD su već porasle za 52% tokom protekle godine. Rekordno visok nivo cena ljuti javnost i doprinosi inflacionoj krizi u zemlji.

Cene prirodnog gasa, vitalnog goriva za grejanje domova i napajanje električne mreže, skoro su se utrostručile tokom prošle godine u Sjedinjenim Državama. Cene prirodnog gasa su još više porasle u Evropi, iako su daleko od najgoreg nivoa.

Problem nikad ne ide sam

Današnja energetska previranja nisu rezultat samo rata u Ukrajini. To je, takođe, nusproizvod neulaganja u proizvodnju nafte i prirodnog gasa. To su resursi koji se iscrpljuju, koji zahtevaju ogromne sume novca samo za održavanje proizvodnje, a kamoli povećanje.

Nove investicije u sektor nafte i gasa iznosile su samo 341 milijardu dolara tokom 2021. godine, što je 23% ispod nivoa pre Covida (od 525 milijardi dolara) i znatno ispod nedavnog maksimuma. Tokom 2014. godine u ovaj sector je uloženo 700 milijardi dolara, pokazju podaci IEF.

Ovaj manjak investicija izazvan je nizom faktora, uključujući pritisak među investitorima i vladama, koji se klade na čistu energija. Tu je i neizvesna budućnost fosilnih goriva, kao i godine slabih i promenljivih cena nafte.

„Zbog želje da smanjimo emisije ugljenika, imamo mnogo manje apetita za ulaganje u ugljovodonike. A to pogoršava nestabilnost cena i otežava rešavanje pitanja ponude”, rekao je Francisko Blanš, šef za globalne robe u Američkoj banci.

Evropa se već prošle godine borila sa energetskom krizom. Cene prirodnog gasa, uglja i nafte bile su visoke mnogo pre rata u Ukrajini.

„Ionako smo išli ka krizi. Putin nas je samo doveo tamo brže i oštrije“, rekao je Mekneli, koji je sada predsednik konsultantske firme Rapidan Energi Group.

Racionalizacija energenata u borbi protiv nestašice

Naftnu krizu 1973. godine obeležili su višesatni redovi na benzinskim pumpama, nestašica goriva i panika.

Stručnjaci kažu da su danas ponovo zabrinuti zbog nestašice goriva, iako to smatraju većim rizikom u Evropi nego u Sjedinjenim Državama.

„Nestašica goriva je globalni problem. Videćete to vrlo brzo, mada možda ne u SAD“, kaže Blanš.

Blanš misli da je ovaj rizik manji u Sjedinjenim Državama jer je ova zemlja i dalje jedan od najvećih proizvođača nafte na planeti i veliki je izvoznik energenata. Evropa se, s druge strane, više oslanja na uvoznu naftu i prirodni gas — posebno iz Rusije.

Šef IEA je upozorio na racionalizaciju prirodnog gasa u Evropi, koja uveliko zavisi od Rusije.

Blanš upozorava da su visoke cene prirodnog gasa već zatvorile fabrike u Evropi. Kako kaže, „Evropa je već u režimu racionalizacije potrošnje prirodnog gasa“.

Ključ je u smanjenju apetita

Stručnjaci za energetiku kažu da su zabrinuti da zbog toga što svetski lideri loše upravljaju klimatskom krizom. Što se previše fokusirajući na smanjenje ponude, a nedovoljno na smanjenje apetita sveta za fosilnim gorivima.

„Ne činimo ni približno dovoljno da smanjimo potražnju za ugljovodonicima, što bi bilo u skladu sa našim klimatskim ciljevima“, rekao je Bordof.

Fokusiranjem samo na jednu stranu jednačine rizikuju se ne samo skokovi cena, već i društveni nemiri i odvraćanje javnosti od klimatskih akcija.

„Ovde moramo da budemo oprezni. Jer, ako dozvolimo javnosti da poistoveti visoke cene energenata sa energetskom tranzicijom, osuđeni smo na propast“, rekao je MekMonigl.

MekMonigl je pozvao vlade da pošalju signale investitorima u kojima kažu da je ne samo u redu i dalje ulagati u fosilna goriva, već je to „neophodno” za svetsku ekonomiju i napredak u energetskoj tranziciji.

Ali, čak i ako političari ubede investitore da povećaju ulaganja, za povećanje ponude će trebati dosta vremena.

Šta bi moglo da okonča energetsku krizu?

Naravno, niko sa sigurnošću ne može da kaže kako će se sve ovo završiti. A moglo bi doći i do iznenađenja, koja bi ublažila ograničenje ponude.

Na primer, diplomatski prodor koji okončava rat u Ukrajini i omogućava ukidanje sankcija Rusiji bio bi preokret.

Birol je rekao da druga iznenađenja, koja bi ublažila energetsku krizu, uključuju iranski nuklearni sporazum, dublje ekonomsko usporavanje u Kini ili sporazum Saudijske Arabije i drugih proizvođača OPEK-a da povećaju proizvodnju nafte. Ponaovlio je da su vlade spremne da puste hitne zalihe nafte. Međutim, čak i rekordno oslobađanje američkih zaliha za vanredne situacije imalo je samo skroman i prolazan uticaj na cene benzina.

IEA je u martu, takođe, pozvala vlade širom sveta da razmotre drastične korake za smanjenje potražnje za naftom, uključujući smanjenje ograničenja brzine na autoputevima, rad od kuće do tri dana u nedelji, a, gde je to moguće, i nedelju bez automobila u gradovima.

Takođe, postoji još jedan nepopularan vid razvoja situacije, koji je u poslednje vreme bio u centru pažnje, a koji bi ublažio energetsku krizu: ekonomska recesija, ili barem ona koja je dovoljno duboka da izazove kolaps potražnje.

Izvor: CNN

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

06. jul 2022