Svet neće dostići neto nultu emisiju bez nuklearne energije

Ukoliko svet teži da postigne neto nultu emisiju, biće potrebna nuklearna energija da pomogne da se to postigne. Koliko god da brzo raste solarna energija, to nije dovoljno brzo. Mnoge ekološke organizacije i zagovornici su došli do zaključka da, ako nemamo brže povećanje nuklearne energije, svet će nastaviti da sagoreva ugalj.

Dosta čitalaca veruje da je solarna energija ono što nam treba. Međutim oni treba još jednom da “urade matematiku”. Argumente poput onih da je „solarna energija jeftinija od nuklearne energije“ i da solarna energija ima neverovatnu stopu rasta treba staviti pod lupu.

Istina je da solarna energija ubrzano raste, i da je u njoj budućnost. Neki zagovornici solarne energije uvek pokušavaju da ubede da nam ne treba nuklearna energija.

Direktor Kancelarije za kreditne programe Ministarstva energetike SAD, Džigar šar tvrdi da koliko god da brzo raste solarna energija, neče biti dovoljno brzo. Postoji rupa koju nuklearna energija mora da popuni. „Svaki model to pokazuje.“ Ne postoji veći zagovornik čiste tehnologije od Džigara.

To zna i Međunarodna agencija za energetiku. Ona predviđa da ćemo morati da udvostručimo svetsku nuklearnu proizvodnju do 2050. da bismo postigli proizvodnju energije sa neto nultim emisijama.

Obnovljivi izvori energije ne rastu dovoljnom brzinom

To je razlika između nekoga ko je detaljno pogledao brojeve i nekoga ko nije. To je razlog zašto su mnoge ekološke organizacije i zagovornici došli do zaključka da ako nemamo brže povećanje nuklearne energije, svet će nastaviti da sagoreva ugalj.

Voleo bih da obnovljivi izvori mogu sve da urade. Ali najveće tržište obnovljivih izvora energije na svetu sigurno ne misli tako.

Kina je poslednjih godina uvela više solarne energije nego bilo koja druga zemlja. Prošle godine kineska solarna proizvodnja porasla je za 66 teravat-sati (TWh). To je bilo dobro za 35% ukupnog globalnog povećanja solarne energije. Ukupna kineska solarna proizvodnja za godinu – 327 TWh – bila je dvostruko veća od američke, koja je na drugom mestu u svetu.

Ali to nije sprečilo Kinu da gradi i nove elektrane na ugalj i nove nuklearne elektrane. Potrošnja uglja u Kini se više nego udvostručila u poslednjih 20 godina. Na ovu zemlju otpada 53,8% svetske potrošnje uglja, a prošle godine Kina je postavila novi rekord u potrošnji uglja.

Nuklearna energija mora da nadoknadi potrebnu energiju bez emisija

Međutim, Kina je prepoznala da solarna energija ne može sve, koliko god brzo je instaliraju. Zbog toga proizvodnja nuklearne energije u Kini stalno raste. Tokom protekle decenije, prosečan godišnji rast proizvodnje nuklearne energije u Kini bio je 16,7%, najviše od svih ostalih država osim Irana. Tokom tog vremena, kineska potrošnja nuklearne energije porasla je za 320 TWh, a još uvek ima 21 nuklearni reaktor u izgradnji.

Ukupna svetska potrošnja nuklearne energije u protekloj deceniji je porasla za 148 TWh, što znači da je van Kine potrošnja nuklearne energije opala tokom protekle decenije.

Gde se povećava nuklearna energija? Ispod je navedeno 10 zemalja sa najbržim stopama rasta nuklearne energije u poslednjoj deceniji.

Iran — 41,9% prosečni godišnji rast od 2011-2021

Kina — 16,7%

Pakistan — 14,9%

Argentina — 5,4%

Indija — 3,1%

Rusija — 2,5%

Meksiko — 1,7%

Češka Republika — 0,8%

Belgija — 0,5%

Slovačka — 0,2%

Globalni rast je slabih 0,5%. SAD su i dalje najveće svetsko tržište za nuklearnu energiju sa 29% globalnog udela. Međutim, u SAD-u je nuklearna proizvodnja u proseku tokom protekle decenije opala za 0,2%. Evropska unija je zabeležila još veći pad, od 1,3% godišnje.

EU sveukupno zavisi od nuklearne energije za 11% svoje primarne potrošnje energije. Za SAD taj broj je 8,0% (ovo je za svu potrošnju energije). Nasuprot tome, Azijsko-pacifički region, koji je odgovoran za većinu svetskih emisija ugljenika, zavisi samo od nuklearne energije za 2,4% svoje primarne potrošnje energije.

Može li azijsko-pacifički region nastaviti da se razvija sa obnovljivim izvorima energije koji snabdevaju najveći deo nove potražnje za energijom? S obzirom na brz rast ukupne potražnje za energijom u regionu, čini se malo verovatnim da samo obnovljivi izvori energije mogu zadovoljiti potražnju. Poslednjih godina ovo se pretvorilo u veliku ekspanziju potrošnje fosilnih goriva u ovim regionima.

Više nuklearne energije u regionima u razvoju moglo bi da pomogne u snabdevanju rastućih potreba za energijom bez kontinuiranih povećanja emisija ugljen-dioksida u regionu. Međutim, svetu je potreban siguran dizajn nuklearnih reaktora, efikasna rešenja za odlaganje otpada i više političke podrške.

O autoru: Robert Rapier je hemijski inženjer u energetskoj industriji. Pored 25 godina međunarodnog inženjerskog iskustva u industriji hemikalija, nafte i gasa i obnovljivih izvora energije poseduje i nekoliko patenata. Članke na temu energije objavljuje u brojnim medijima, uključujući Vall Street Journal, Vashington Post, Christian Science Monitor i The Economist.

Izvor: Forbes

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti