Svet u paklu dugova zbog klimatskih promena

Svet u paklu dugova zbog klimatskih promena

Bitka za klimu podići će dugove, oboriti kreditne rejtinge… Posledice će se osetiti već 2030. godine. Dok su u Evropi, SAD i Japanu centralne banke u suštini garanti zaduživanja svojih država, tu mogućnost nemaju siromašne zemlje, koje na kraju moraju da otplate dug. Ujedinjene nacije upozoravaju da je planeta zbog zagrevanja na putu bez povratka, ako se hitno ne preduzmu konkretne akcije.

Pandemija kovid-19 izazvala je neviđeno povećanje državnih dugova. A klimatske promene bi mogle da izazovu neizvršavanje otplata dospelih rata širom planete. Zbog toga, kako upozorava panel Ujedinjenih nacija, i zbog zagrevanja, svet je na putu bez povratka. Neophodno je hitno preduzeti konkretne akcije. Svet je sve više u dugovima zbog klimatskih promena.

Da bi sprečile katastrofu, zemlje se obavezuju na smanjenje emisije ugljenika. Ali, to će to biti skupo i verovatno će dodano nagomilati globalni dug. Prema Međunarodnom institutu za finansije (IIF) ovaj dug je dostigao prošle godine 281,5 biliona dolara.

Poplave i požari pogoršavaju stanje

S obzirom na poplave i požare, koji uništavaju svet, variraju procene o tome koliku će štetu samo zagrevanje naneti globalnoj ekonomiji, piše Rojters.

U jednom izveštaju Bank of Amerika, objavljenom ranije ove godine, šteta se procenjuje na 54 do 69 biliona dolara do 2100. godine. A celokupna svetska ekonomija je procenjena na oko 80 biliona dolara.

Finansijske posledice klimatskih promena po ekonomiju mogle bi da se manifestuju za manje od jedne decenije. Na ovo upozorava studija provajdera FTSE Rasel indeksa Londonske berze.

Pad kreditnog rejtinga zbog klime

Države će se uskoro suočiti s prvim smanjenjima kreditnih rejtinga vezano za klimu, izjavio je koautor izveštaja i viši menadžer za održive investicije FTSE Rasela, DŽulijan Musavi.

Prema najgorem klimatskom scenariju „svet u paklu“, zemlje u razvoju, uključujući Maleziju, Južnu Afriku, Meksiko, mogle bi do 2050. da upadnu u problem neservisiranja dugova. To se može desiti čak i bogatijim ekonomijama, poput Italije.

Drugo, zemlje, čije vlade u pogledu klimatske borbe sporo reaguju, uključujući Australiju, Poljsku, Japan i Izrael, takođe će biti u opasnosti. Opasnost će nastati od neizvršenja dužničkih obaveza i smanjenja kreditnog rejtinga, zaključuje se u toj studiji.

Ni bogati neće biti pošteđeni

Zemlje u razvoju posebno su ranjivije na rast nivoa mora i suše. Ali, ni one bogatije neće izbeći posledice klimatskih promena, konstatuje se u mnogim klimatskim studijama.

U istraživanju grupe univerziteta, uključujući Kembridž, zaključeno je da bi 63 države, što je otprilike polovina zemalja koje ocenjuju rejting agencije S&P Global, Mudis i Fič, mogle da dožive smanjenje kreditnih rejtinga do 2030. godine zbog klimatskih promena.

Najteže bi bile pogođene Kina, Čile, Malezija i Meksiko sa smanjenjem rejtinga za šest poena do kraja ovog veka. SAD, Nemačka, Kanada, Australija, Indija i Peru mogle bi da zabeleže pad rejtinga za oko četiri poena.

Pad rejtinga povlači za sobom rast troškova zaduživanja. Troškovi zaduživanja bi uvećali ukupan teret godišnjih otplata dugova zemalja između 137 i 205 milijardi dolara 2100. godine, procenjuje se u zajedničkoj studiji grupe univerziteta.

Trošak klimatskog prilagođavanja

Međunarodni monetarni fond (MMF) upozorava da se porast ranjivosti na klimatske promene za 10 procentnih poena, meren indeksom Notre Dame Global Adaptation Initiative, povezuje sa povećanjem kamatnog spreda od 150 baznih poena za dugoročne državne obveznice zemalja u razvoju. Prosečan rast u svim zemljama iznosi 30 baznih poena.

Program za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija procjenjuje da će u zemljama u razvoju godišnji troškovi klimatskog prilagođavanja iznositi čak 300 milijardi dolara 2030. godine. A do 2050. godine će porasti na 500 milijardi dolara do 2050.

Državni dug u privredama u razvoju izražen kao procenat bruto domaćeg proizvoda i dalje se kreće oko 60 posto, pokazuju podaci IIF-a. Zanimljivo je da dugovi SAD i Britanije čine 100 procenata BDP-a, a da Japana ima udeo duga od čak 200 procenata BDP-a.

Posebno zabrinjava rast duga sa predpandemijskog nivoa od oko 52 posto.

Centralne banke čuvaju Evropu, SAD i Japan

Treba imati u vidu da su u Evropi, SAD i Japanu centralne banke u suštini garanti zaduživanja svojih država. Ali, tu mogućnost nemaju siromašne zemlje, koje na kraju moraju da otplate dug.

„Kako da im omogućite takvu vrstu finansiranja koju traže? Ako se imaju u vidu visoki nivoi dugova i okviri kreditnog rejtinga”, kaže Sonja Gibs, direktorka za globalna tržišta kapitala u IIF-u., prenosi Rojters.

Izvor: Tanjug

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti