Lideri iz nuklearnog i finansijskog sektora udružili su snage kako bi izradili prvo izdanje Svetskog vodiča za ulaganja u nuklearnu energiju (World Nuclear Investment Guide). Cilj ovog vodiča je da približi nuklearnu energiju investitorima i da ona bude posmatrana kao „još jedna klasa infrastrukturne imovine“.

Izazov je veliki. Prema najnovijem izveštaju World Nuclear Outlook koji je objavilo Svetsko nuklearno udruženje, kada se uzmu u obzir svi postojeći, reaktori u izgradnji, planirani, predloženi i potencijalni reaktori, zajedno sa državnim ciljevima, ukupni globalni nuklearni kapacitet mogao bi da dostigne 1.446 GW do 2050. godine, u poređenju sa današnjih 403 GW operativnih kapaciteta.

Vodič procenjuje da će za ostvarenje tog cilja biti potrebno 6.000 milijardi američkih dolara ulaganja do 2050. godine. U taj iznos uključene su investicije u čitav nuklearni lanac vrednosti – od eksploatacije uranijuma i proizvodnje goriva, preko izgradnje elektrana, do njihovog gašenja i skladištenja radioaktivnog otpada. To znači da će biti neophodna značajna ulaganja privatnog kapitala, pored javnog finansiranja, kako u nove proizvodne kapacitete, tako i u čitav ciklus nuklearnog goriva.

Upravo tu svoju ulogu ima ovaj vodič. O njegovom nastanku i problemima koje želi da reši govorila je glavni autor Lola Infante, viši programski rukovodilac za ekonomiju i finansije u Svetskom nuklearnom udruženju, u podkastu World Nuclear News.

„Ideja za vodič nastala je prošlog septembra tokom finansijskog samita u okviru Svetskog nuklearnog simpozijuma. Finansijska zajednica i nuklearna industrija jasno su ukazale na dve povezane stvari. Prvo, postoji strukturni jaz između ova dva sektora koji mora da se premosti. Drugo, potrebno je da nuklearnu energiju prestanemo da posmatramo kao nešto posebno i da je tretiramo kao standardnu infrastrukturnu investiciju. Suština problema je u tome što, ukoliko želimo da do 2050. utrostručimo nuklearne kapacitete, moramo da obezbedimo mnogo više investicija.“

Prema njenim rečima, glavni izazov nije tehnološki već finansijski.

„Ne radi se o tome da na globalnim tržištima nema dovoljno kapitala ili da banke i investitori nisu zainteresovani. Naprotiv, interesovanje za nuklearnu energiju raste. Problem je što nedostaje spremnost za ulaganje u konkretne projekte. Tu nastaju pravi izazovi. Mnogi investitori žele da ulažu u nuklearnu energiju, ali nisu sigurni gde i kako da se uključe. Zato želimo da im kroz vodič predstavimo različite mogućnosti ulaganja, na različitim nivoima rizika i prinosa, kako bi mogli da pronađu investicije koje odgovaraju njihovim očekivanjima.“

Ona dodaje da postoje i investitori koji znaju gde žele da ulažu, ali nemaju odgovarajuće alate za procenu nuklearnih projekata.

„Njima želimo da pružimo informacije koje će pomoći u razvoju standardizovanih okvira i alata za procenu projekata. Vodič upravo pokušava da premosti taj jaz pružanjem informacija koje su potrebne i finansijskom sektoru i nuklearnoj industriji.“

Prvi deo vodiča, pod nazivom Roadmap to Mainstream Finance: The Path to Scale Nuclear Energy, prikazuje razmere investicionog izazova ukoliko svet želi da ostvari široko prihvaćen cilj utrostručenja nuklearnih kapaciteta do 2050. godine.

Govoreći o potrebnim ulaganjima, Infante kaže:

„Procenjujemo da će za ostvarenje sadašnjih državnih planova širom sveta biti potrebno oko 6.000 milijardi dolara između danas i 2050. godine, odnosno oko 250 milijardi dolara godišnje. To jeste veliki izazov, ali i velika prilika. Druge industrije ulažu podjednako ili čak više. Međutim, jasno je da vlade same ne mogu da obezbede toliki kapital.

Tradicionalno, države imaju ključnu ulogu kroz zakonodavni okvir, regulativu, smanjenje rizika i finansiranje projekata. Ali sada moramo da uključimo i privatni kapital. Na mnogim tržištima još ne postoje uslovi za to, pa upravo zato ovaj vodič objašnjava kako da se pređe sa modela u kojem dominiraju vlade na model u kojem će nuklearna energija biti tretirana kao svaka druga infrastrukturna investicija – gde su rizici poznati, merljivi i mogu da se vrednuju, a privatni kapital aktivno učestvuje na tržištu.“

Prema njenim rečima, svi akteri imaju svoju ulogu.

„Ne mislimo da finansijski sektor treba samo da čeka da mu na sto stigne potpuno bezrizičan projekat. Projekti ne postaju manje rizični sami od sebe. Potrebno je da investitori i finansijske institucije učestvuju od samog početka, kako bi zajedno razvili standarde, modele procene rizika i finansijske alate koji će kasnije moći da se primenjuju na buduće projekte.“

Jedan od članova Savetodavnog odbora vodiča bio je Ananja Modi, kopredsedavajući tima za finansiranje energetskih projekata u kompaniji Rothschild & Co. On smatra da je vodič izuzetno važan iz perspektive finansijskog sektora.

„Često govorimo o potrebi standardizacije nuklearne energije, a finansiranje je njen ključni deo. Nijedan projekat neće biti realizovan bez odgovarajućeg finansiranja. Svetsko nuklearno udruženje okupilo je stručnjake iz različitih zemalja i oblasti tehnologije, jer je upravo takva saradnja neophodna da bi se odgovorilo na ogromnu potražnju za kapitalom.“

Modi smatra da je ovo jedan od najvećih izazova današnje generacije.

„Ako uspemo da rešimo ovaj problem, postavićemo temelje za buduće generacije. Do sada je postojalo mnogo različitih modela finansiranja, prilagođenih pojedinačnim projektima i državama. Međutim, ako želimo da povećamo godišnja ulaganja sa nekoliko desetina milijardi na stotine milijardi dolara, ovaj vodič može da pokaže put.“

Govoreći o riziku prekoračenja troškova i kašnjenja projekata, Modi podseća da su se slična pitanja postavljala i kada je počeo razvoj vetroelektrana na moru.

„Pre petnaestak godina investitori su se suočavali sa istim dilemama. Vremenom su razvijeni modeli podele rizika i odgovarajuće državne garancije. Ne postoji univerzalno rešenje. Sve zavisi od zemlje, izvođača i raspodele rizika. Ali cilj svih učesnika mora biti uspešan završetak projekta. Kako bude rasla izgradnja novih elektrana, kao što smo videli u Aziji, biće sve više podataka koji će povećati sigurnost u proceni troškova i rokova.“

Infante naglašava da vodič treba da pomogne da nuklearni projekti prestanu da budu tretirani kao jedinstveni slučajevi.

„Osim u pojedinim zemljama, poput Kine, dugo nije bilo dovoljno novih nuklearnih projekata da bi se prikupili podaci potrebni za standardizaciju procesa. Do skoro je svaki projekat bio posmatran kao potpuno jedinstven i razvijan od početka. Sada pokušavamo da objednimo postojeća iskustva, najbolje prakse iz drugih industrija i finansijskog sektora kako bismo olakšali donošenje investicionih odluka.“

Ona ističe da vodič nije zamišljen kao konačan priručnik.

„Ne nudimo gotova rešenja niti propisujemo modele. Želimo da ponudimo alate, informacije, primere dobre prakse i studije slučaja koje mogu pomoći drugima da razviju sopstvene standardizovane okvire. Na primer, u delu vodiča koji će biti objavljen u septembru predstavićemo model donošenja investicionih odluka koji obuhvata pitanja vlasničke strukture, modela izgradnje, državne podrške i modela prihoda. Drugi deo vodiča pomoći će razvojnim timovima da svoje projekte učine privlačnijim investitorima i da razumeju koje informacije finansijske institucije očekuju.“

Infante naglašava da je vodič namenjen svim državama.

„Kada se govori o finansiranju nuklearne energije, mnogi pomisle da se misli isključivo na zapadne zemlje. Međutim, principi finansijske discipline važe svuda – bez obzira na to da li se projekti finansiraju privatnim ili javnim kapitalom. Način procene rizika i vrednovanja projekta isti je za sve. Upravo takav pristup treba da omogući brži razvoj nuklearne energetike širom sveta.“

Vodič se ne bavi samo finansiranjem izgradnje nuklearnih elektrana, već obuhvata čitav lanac vrednosti.

„Sama elektrana predstavlja samo deo ukupnih ulaganja. Jednako je važno finansirati čitav lanac snabdevanja kako bi dobavljači imali kapacitete da isporuče potrebnu opremu i učestvuju u projektima. Upravo u lancu snabdevanja mogu nastati najveća uska grla, što može dovesti do kašnjenja čitavog projekta. Investitori to veoma dobro razumeju i sve više ulažu ne samo u same elektrane već i u kompanije koje čine njihov ekosistem“, objašnjava Modi.

Govoreći o narednim koracima, Modi ističe da će uspeh zavisiti od saradnje.

„Nuklearna energija je specifična jer zahteva saradnju svih učesnika – od dobavljača do finansijskih institucija. Osim privatnog kapitala, važnu ulogu imaju i međunarodne razvojne banke. Svetska banka se ponovo uključila u finansiranje nuklearnih projekata, a agencije za izvozno kreditiranje širom sveta pokazuju veliko interesovanje. Upravo kombinacija javnog i privatnog kapitala predstavlja jednu od najvećih prednosti nuklearne energetike.

Ovo nije oblast u kojoj postoji jedno rešenje. Potrebna je kombinacija različitih izvora finansiranja i bliska saradnja svih učesnika kako bi se odabrao najprikladniji kapital za svaki deo projekta. Pred nama su uzbudljiva vremena i ogromne mogućnosti za ulaganja širom sveta.“

Izvor: WNN