Ugovor o energetskoj povelji (ECT) je multilateralni sporazum koji je stupio na snagu 1998. U aprilu je Evropski parlament dao saglasnost da EU napusti ovaj ugovor, jer se smatra da sporazum podriva napore u borbi protiv klimatskih promena i prelaska na zelene izvore energije.
U mnogim državama Afrike elektromreža je u lošem stanju, tako da čitav niz zemalja želi atomske elektrane. Potpuni je apsurd da afrički kontinent u kome je i previše sunca, uopšte može da ima problema s energijom i električnom energijom, ocenjuje se iz političkog ugla, dok stručnjaci poručuju da je vreme da afrički kontinent posegne za energetskim tehnologijama koje su se dokazale u razvijenim zemljama.
Nuklearna energija je, zbog aktuelne energetske krize, ne samo u Evropi već, čini se, na celoj planeti ponovo u žiži javnosti: stručnjaka, političara, velikih energetskih kompanija, velikih potrošača energije, kao i običnih građana. Cilj nam je da u razgovoru o tome „Da li nuklearna energetika treba bude deo budućeg energetskog miksa Srbije?“ pokušamo da iz stručnog ugla damo, ako ne odgovore, u kom smeru bi trebalo ići po pitanju energetske budućnosti Srbije.
Japanska agencija za atomsku energiju i Micubiši potpisali su sporazum o učešću u projektu nuklearne energije kompanijom TeraPauer, koja je u vlasništvu Bil Gejtsa. Vlada Japana smatra nuklearnu energiju ključnom za postizanje nula emisija ugljenika u borbi protiv klimatskih promena.
Akt o taksonomiji klimatski održivih delatnosti predstavljen je juče od strane Evropske komisije. Taksonomije ima za cilj da usmerava privatna ulaganja u delatnosti potrebne za ostvarenje klimatske neutralnosti, a obuhvata i određene energetske delatnosti iz sektora gasa i nuklearne energije. Iako su pojedine zemlje članice imale primedbe na uključivanje nuklearne kao održive energije, ipak su ostale u manjini.
