Moguće ograničenje saobraćaja kroz Ormuski moreuz ne bi pogodilo samo tržište nafte, već i globalno snabdevanje azotnim đubrivima, od kojih zavisi oko polovine svetske proizvodnje hrane. Zemlje Zaliva snabdevaju veliki deo svetske trgovine urejom i amonijakom, a za razliku od nafte, ne postoje značajne strateške rezerve koje bi ublažile dugotrajan prekid. Posledice bi se sa energetskog tržišta prelile na poljoprivredu, prinose i na kraju – na cene hrane širom sveta.