Izmenama uredbe produžen je rok za dostavljanje bankarske garancije za određenu grupu podnosilaca zahteva za izradu Studije priključenja na prenosni sistem, i to do 1. novembra 2026. godine. Produženje se odnosi na zahteve podnete od 1. marta do 30. juna, za koje su studije izrađene i dostavljene 3. jula.
Najveće prepreke za realizaciju projekta trenutno predstavljaju nerešeno pitanje državne imovine, model finansiranja i činjenica da međunarodni sporazum između BiH i Hrvatske još nije ratifikovan. Iako su iz Vlade FBiH ranije najavljivali skoro potpisivanje ugovora sa američkom kompanijom AAFS Infrastructure & Energy, konkretni dogovor još nije postignut, dok se kao dodatni izazov nameće obezbeđivanje buduće potrošnje gasa.
Novi sistem treba da unapredi nadzor tržišta goriva i poslovanja benzinskih pumpi u Republici Srpskoj, kao i da omogući transparentnije upravljanje podacima i efikasniju kontrolu. Projekat vredan 6,4 miliona KM trajaće 18 meseci, a obuhvatiće i novu aplikaciju za praćenje cena goriva.
Pregovori o ceni struje za privredu u 2027. godini najavljuju se kao zahtevni, budući da ERS želi maksimalnu cenu dok Privredna komora RS radi na njenom minimiziranju. Račić ističe da kompanije neće prihvatiti da snose troškove viška radne snage i drugih, po njegovoj oceni, suvišnih rashoda javnog preduzeća.
Energetska tranzicija u regionu jugoistočne i istočne evrope ušla je u fazu u kojoj je potrebno preći sa usvajanja planova na njihovo konkretno sprovođenje, uz snažnije oslanjanje na regionalnu saradnju, energetsku efikasnost i pravednu tranziciju. Za realizaciju planiranih mera potrebno je oko 151 milijarda evra, pa će mobilisanje privatnog kapitala biti ključno za finansiranje infrastrukture i tehnologija neophodnih za dekarbonizaciju.
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović je istakao da Srbija trenutno ima najbolje cene gasa u Evropi i da je veoma važno da sačuvamo aranžman sa Rusijom, što će prema njegovim rečima, biti urađeno.
Hidrološke prilike imaju ključan uticaj na obim proizvodnje električne energije iz hidroelektrana u Bosni i Hercegovini, a razlika između izrazito vlažnih i sušnih godina može imati ekonomski efekat od oko 210 miliona evra godišnje, pokazuje analiza energetskog stručnjaka i predsednika BH K CIGRE Zijada Bajramovića.
skustvo iz Poljske i Skandinavije pokazuje da se postojeća infrastruktura može relativno jednostavno prilagoditi biciklistima i drugim oblicima prevoza, bez odricanja od automobila. Istovremeno, razvoj električnih vozila mora da prati pravovremeno ulaganje u punjače, elektroenergetsku mrežu i javni prevoz, jer će odlaganje tih promena Srbiju kasnije koštati više.
Domaće akumulacije trenutno su popunjene oko 70 odsto, dok je proizvodnja električne energije u maju pokrila 96,5 odsto domaće potrošnje. Rast proizvodnje iz hidroelektrana od 76 odsto i vetroelektrana od oko 10 odsto dodatno jača stabilnost elektroenergetskog sistema i smanjuje rizike povezane sa klimatskim promenama.
Plan pripreme za rizike u sektoru električne energije definiše mere za sprečavanje i upravljanje energetskim krizama, raspodelu nadležnosti između ključnih institucija i redovno testiranje spremnosti elektroenergetskog sistema. Dokument je izrađen u skladu sa propisima Evropske unije, a njegovo usvajanje ima za cilj jačanje sigurnosti snabdevanja električnom energijom i izbegavanje mogućih postupaka zbog neispunjavanja evropskih obaveza.
Hrvatski elektroenergetski sistem za sada je stabilan uprkos rekordno visokim temperaturama i povećanoj potrošnji struje, a solarne elektrane značajno pomažu u rasterećenju mreže i očuvanju hidroresursa. Najveći izazov predstavljaju večernji periodi visoke potrošnje, kada je potrebno obezbediti dodatnu proizvodnju iz drugih izvora.
Ministar energetike i rudarstva Admir Šahmanović izjavio je da Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) mora biti instrument koji podstiče dekarbonizaciju, a ne prepreka investicijama i razvoju.
