Cene električne energije za domaćinstva u BiH u prvoj polovini godine porasle su 6,5 odsto, dok je za srednje velike poslovne korisnike zabeležen rast od 7,7 odsto u odnosu na isti period 2025. godine. Istovremeno, prosečne cene prirodnog gasa iznosile su 28,4 KM po GJ za domaćinstva i 34,6 KM po GJ za potrošače izvan domaćinstava, sa uračunatim porezima.
Licenca će bugarskoj kompaniji omogućiti da narednih 10 godina posluje na srpskom tržištu prirodnog gasa i učestvuje u veleprodaji. Time Bulgargaz dodatno širi regionalno prisustvo, uz postojeće aktivnosti i pristup gasovodnim sistemima u više zemalja Centralne i Jugoistočne Evrope.
Poređenje sistema na Balkanu nedvosmisleno potvrđuje da uspešna energetska politika ne trpi teror uniformnosti. Srbija mora ostati verna sopstvenoj privrednoj strukturi. Uspešni i bezbedni sistemi ne funkcionišu na bazi stihijskih tržišnih kretanja i pasivne administracije. Naš komandni lanac upravljanja mora biti centralizovan, a razvoj miksa strogo kontrolisan kroz jasne državne kvote, tehnološke prioritete i obavezujuću preliminarnu državnu verifikaciju svakog novog projekta. Samo sa energetskom politikom koja je duboko suverena i verna sopstvenoj inženjerskoj fizici, Srbija može obezbediti dugoročnu nacionalnu bezbednost i održiv privredni razvoj.
Obećanje da će dodatnih 300 miliona kubika gasa moći da se smesti u podzemne rezerve uz postojećih 450 miliona metara kubnih traje već 12 godina. Skladište gasa u Banatskom Dvoru izgrađeno je 2011. godine sa ruskim Gazpromom, čiji je udeo većinski, 51% dok srpskoj strani pripada 49%.
Prvim državnim programom podrške u Hrvatskoj potpisano je 47 ugovora sa investitorima u baterijska skladišta, vrednih ukupno 16,3 miliona evra, a realizacijom projekata kapacitet velikih sistema trebalo bi da poraste za 250 megavatsati. Uz državne podsticaje, nove baterijske projekte razvijaju HEP i privatni investitori, dok broj zahteva za priključenje pokazuje sve veće interesovanje za skladištenje električne energije.
Projekat sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda u Beogradu trenutno miruje zbog nedostatka novca, dok za prvu fazu, nakon raskida ugovora sa kineskim CMEC-om, još nije zaključen komercijalni ugovor sa francuskim SADE-om. Druga faza, koja predviđa izgradnju postrojenja u Velikom Selu uz angažovanje kompanija SUEZ i Vansi, takođe nije dobila komercijalni ugovor, iako bi realizacija projekta trebalo da omogući prečišćavanje oko 85 odsto otpadnih voda centralnog beogradskog kanalizacionog sistema.
Podaci za 2025. godinu pokazuju da je domaća proizvodnja električne energije u Crnoj Gori pokrila oko 70 odsto ukupnih potreba, dok je neto uvoz iznosio 1.031,9 GWh. Istovremeno, gubici u prenosu i distribuciji dostigli su 463,8 GWh, što je oko 3,6 puta više od ukupne potrošnje industrije.
Hrvatska poljoprivredna komora (HPK) predlaže da se umesto aktuelnog subvencionisanja cene goriva uvedu potpore prema proizvodnji i površini poljoprivrednog zemljišta, a za stočare prema broju grla, saopštio je HPK u ponedeljak.
Investicija vredna 113,5 miliona evra obuhvata izgradnju novog 400-kilovoltnog postrojenja u Bajinoj Bašti i ugradnju dva transformatora snage po 400 MVA, čime će se povećati kapacitet i pouzdanost prenosne mreže. Projekat je deo treće sekcije Transbalkanskog koridora, čiji je završetak planiran za 2028. godinu, dok će kompletan koridor doneti Srbiji više od 320 kilometara novih dalekovoda i modernizovane trafostanice.
U Novom Miloševu kod Novog Bečeja počinje izgradnja solarne elektrane Arhar 1, koju investira beogradska kompanija EPEU Solarne elektrane. Projekat vredan 89,17 miliona dinara predviđa fotonaponsku elektranu izlazne snage 990 kW sa pripadajućom trafostanicom snage 1.250 kVA.
sayetak
Nepovoljna hidrologija i problemi u termoenergetskom sektoru dodatno opterećuju Elektroprivredu Republike Srpske, dok se deo manjka u proizvodnji nadoknađuje uvozom električne energije. Iako su Hidroelektrane na Drini premašile plan proizvodnje, slabiji učinak drugih proizvodnih kapaciteta i višemesečni zastoj RiTE Ugljevik ugrožavaju finansijski rezultat ERS-a na kraju godine.
Hrvatska uvodi stroži nadzor nad prevozom i odlaganjem otpada, uključujući obavezni GPS za vozila i video-nadzor lokacija na kojima se upravlja otpadom. Izmenama zakona predviđaju se i veća finansijska odgovornost za nezakonito postupanje, efikasnije uklanjanje divljih deponija i stroži uslovi za izdavanje dozvola.
