Čovek je taj koji prirodu zagađuje otpadom. Okružuju nas deponije, koje često gore oslobađajući veoma štetne gasove i čestice koje zagađuju životnu sredinu. Nije svaki otpad smeće. U komunalnom otpadu, koji se, nažalost ne selektuje, ima i opasnog industrijskog ali i medicinskog otpada. Reciklaža je i dalje uglavnom parola, a ono što bi svi trebali da imamo na umu je da je bavljenje ekologijom preduslov da se ne bavimo lečenjiem obolelih – najčešće onkoloških pacijenata. O tome da je sve u prorodi zagađeno plasitokom odavno nije vest ali, konkretno se malo čini da se to promeni.
A zagađenje zbog neregulisane kanalizacije, urbanih otpadnih voda, fekalnih i voda sa stočnih farmi, tečnih ostataka koji nastaju u industrijskim postrojenjima ali i pri proizvodnji hrane prete ne samo rekama i jezerima već i podzemnim vodama.
Jednom rečju, otpad treba zbrinuti tako da ne zagađujemo prirodu, tim pre što je reč o bogatstvu kojim treba pametno gazdovati jer su prirodni resursi potrošni. A, nemamo pravo da potrošimo ili zagadimo ono što pripada budućim generacijama.