Kineski teretni brod Dubai tauer isplovio je iz luke Ningbo-Džoušan, čime je otvorena prva redovna linija ovog tipa, kojom će roba, arktičkom rutom, za dvostruko manje vremena stizati do Evrope. Globalno zagrevanje je otvorilo mogućnost da ovaj 7.400 kilometara dug pomorski put, koji prolazi pored Grenlanda, postane Suecki kanal 21. veka Tramp još početkom godine podigao uzbunu zbog navodne najezde kineskih brodova.
Odluka o novom paketu sankcija EU odložena je nakon protivljenja Atine, koja upozorava da bi zabrana transporta ruskog LNG-a mogla teško pogoditi brodarsku kompaniju Dynagas i njenu flotu arktičkih gasnih tankera. Kompanija u vlasništvu Georgiosa Prokopijua prevezla je tokom 2025. godine više od 10 miliona tona ruskog LNG-a, a moguća zabrana mogla bi dovesti do prodaje skupocenih brodova kupcima iz zemalja van sistema zapadnih sankcija.
Uprava Panamskog kanala od 3. jula smanjuje maksimalni dozvoljeni gaz za brodove kao preventivnu meru zbog mogućeg uticaja El Ninja na vodostaj. Iako se ne očekuju kratkoročni poremećaji, analitičari upozoravaju na rast zagušenja, duža čekanja i rekordne troškove prioriteta prolaska kroz kanal.
Donald Tramp zapretio je preuzimanjem Panamskog kanala, ključnog za globalni pomorski saobraćaj između Atlantskog i Tihog okeana. Kanal, dug 82 km, omogućava brži transport robe, a SAD su njegov najveći korisnik. Panama upravlja kanalom od 1999. Tramp smatra da Panama naplaćuje previsoke takse i sugeriše da Kina preuzima kontrolu. Predsednik Paname tvrdi da njegova država drži potpunu kontrolu nad kanalom.
Danska brodska kompanija AP Moller-Maersk A/S je po treći put podigla svoju prognozu dobiti za celu godinu, sa obrazloženjem da poremećaji u Crvenom moru imaju veći uticaj na globalno snabdevanje, nego što se očekivalo. Svetsku industriju brodarstva potresli su sukobi koji primoravaju brodove da plove južno od Afrike, a ne kroz Suecki kanal. Broj kontejnerskih brodova koji prolaze kroz Suecki kanal smanjen je za oko 77 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Britanski premijer Riši Sunak i američki predsednik Džo Bajden su u svojim izjavama naveli da napadi Huta na teretne brodove u Crvenom moru mogu imati jak uticaj na svetsku privredu i jasno obrazložili razlog za vojnu akciju. Ali poremećaji u teretnom saobraćaju imaju tendeciju da se šire dalje od Crvenog mora, preko Arapskog poluostrva do Ormuškog moreuza, još jednog ključnog trgovačkog puta.
Evropsku uniju bi skupo koštalo smanjenje uvoza iz Kine. I pre pandemije i haosa koji se tako stvorio u globalnom lancu snabdevanja, u EU se počelo govoriti o „strateškoj autonomiji” u odnosu na uvoz. Ali, kada se izračunaju posledice, to bi bilo veoma, veoma skupo.
