CBAM

Ako BiH ne uđe u sistem trgovine ugljenikom, gubici će biti veliki

Ukoliko Bosna i Hercegovina ne uđe u sistem trgovine ugljenikom, odnosno mehanizam koji reguliše emisiju ugljenika u međunarodnoj trgovini (CMAB), gubici će biti veoma veliki, rečeno je juče na regionalnoj panel diskusiji na temu „Izazovi i prilike za zelenu ekonomiju na Zapadnom Balkanu“.koju je juče u Sarajevu organizovala Spoljnotrgovinska komora Bosne i Hercegovine.

Čitaj Još »
Bez uglja nema struje grejanja

CEPS: Za izbacivanje uglja Zapadnom Balkanu su potrebne investicije, a ne podsticaji

Brzo uključivanje Zapadnog Balkana u EU ETS jedini je efikasan način da se postupno izbaci ugalj. Trenutna politika EU, koja kombinuje Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) i razvoj regionalnog sistema za trgovinu emisijama suviše je spora. Ukratko, Zapadnom Balkanu su potrebne investicije, a ne podsticaji. Ukupni novi proizvodni kapaciteti potrebni u regiji biće približno 5 GW, što je manje od 1 % ukupnog proizvodnog kapaciteta EU. Ukupna potrebna investicija biće manje od 15 milijardi evra, pokazuju kalkulacije briselskog centra, navodi se u izveštaju koji je 23. februara objavio briselski analitički centar CEPS.

Čitaj Još »
Porez na CO2 postaje trgovinski problem

Bez sistema ETS privreda u BiH gubi dve milijarde maraka

BiH, čija se privreda uglavnom oslanja na prljave energente i fosilna goriva, ima dve mogućnosti plaćanja takse: da uspostavi ETS sistem, koji je povoljniji za BiH, ili da ovaj namet plati na granici, prilikom izvoza robe u EU kroz sistem CBAM, što može drastično promeniti cene proizvoda. Razlika između ova dva sistema ogleda se u tome što se putem ETS-a vrši naplata poreza za emisiju štetnih materija u BiH, zahvaljujući čemu bi više od polovine sredstava ostalo u zemlji, uz obavezu da se potom investira u obnovljive izvore energije i modernizaciju privrede.

Čitaj Još »
U Hrvatskoj neodrživ sistem podsticaja za OIE

Rešavanje izazova oko zelene tranzicije na Zapadnom Balkanu

Čak i pre nego što je počela energetska kriza, zemlje Zapadnog Balkana su znale za hitnost prelaska sa proizvodnje energije zasnovane na uglju na održivije resurse, jer su decenije nedovoljnog ulaganja u čistu energiju i restriktivne energetske regulative ostavili region u velikoj meri zavisnim od uglja, sa visokim emisijama CO2, piše Kirijakos Kakouris, potpredsednik Evropske investicione banke (EIB), ogranka Evropske unije.

Čitaj Još »

Srbiju čeka plaćanje CO2 takse

U skladu sa Parskim sporazumom, odgovornost za dekarbonizaciju je zajednička. Ali je ona diferencirana u skladu sa mogućnostima i uslovima neke zemlje. Jedan od mehanizama koji nas tera u dekarbonizaciju je cena emisije ugljenika. Važno je kolika je cena emisije CO2, jer je to mera podsticaja za to koliko će neko razmišljati o alternativama. Potrebne su nam analize koje će pokazati da li je bolje da uvedemo karbonske takse ili sistem trgovine emisijama nalik na evropski EU ETS, zaključci su Međunarodnog stručnoh panela Dekarbonizacija energetskih sistema i privrede, koji je Energija Balkana, u saradnji sa EPS-om AD organizovala drugog dana Gasnog foruma JIE 2023.

Čitaj Još »

Izvoznici iz BiH sa zebnjom iščekuju takse na ugljenik

U susret oporezivanju emisija ugljendioksida na evropskom tržištu, BiH se opredelila za ETS šemu koja bi trebalo da se implementira kroz Nacionalni energetski klimatski plan. Sredstva sticana oporezivanjem domaćih privrednika bila bi usmerena u razvoj obnovljivih izvora energije, jer će samo tako proizvođači doći do sertifikata da im je proizvod napravljen iz čiste energije, poručuju nadležni.

Čitaj Još »
Logo

Newsletter

Najnovije Vesti

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti