Kompanijama u Srbiji biće dostupna dodatna podrška u pripremi za zahteve CBAM regulative. Saradnja na promociji IntCO₂ softverskog rešenja ima za cilj da proizvođačima čelika i aluminijuma olakša monitoring, obračun i izveštavanje o emisijama. Prvi stručni skup, posvećen uspostavljanju verifikabilnog sistema za CBAM izveštavanje, biće održan 29. septembra u Kragujevcu.
EPS-u treba omogućiti da bez takse godišnje izveze onu količinu električne energije koliko iznosi ukupna godišnja proizvodnja iz obnovljivih izvora. Dodatno opterećenje predstavlja i domaći porez na CO₂ (4 €/t), što je energetski sektor trošak od oko 100 miliona evra godišnje. A taj porez se ne oduzima od postojeće CBAM takse. EPS zbog svega toga očekuje reviziju pravila u vezi sa CBAM-om, rekao je David Žarković, pomoćnik generalnog direktora EPS na konferenciji OIE Srbija 2026.
Paket od deset dokumenata pruža praktične smernice za kompanije izvan EU u vezi sa praćenjem, obračunom i izveštavanjem o emisijama u okviru konačnog perioda CBAM-a. Četiri opšta dokumenta i šest sektorskih vodiča pokrivaju cement, vodonik, đubriva, gvožđe i čelik, aluminijum i električnu energiju, uz fokus na pripremu podataka za verifikaciju.
Endru Pazder je ocenio je da CBAM predstavlja oblik protekcionizma sličan američkim carinama na čelik i aluminijum. Tvrdi da obe mere povećavaju cenu uvoza kako bi zaštitile domaće proizvođače, dok EU istovremeno kritikuje Vašington zbog navodnog kršenja trgovinskog sporazuma.
Ministar energetike i rudarstva Admir Šahmanović izjavio je da Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) mora biti instrument koji podstiče dekarbonizaciju, a ne prepreka investicijama i razvoju.
Predložene izmene CBAM regulative omogućile bi da se pri obračunu emisija električne energije uzima u obzir stvarni energetski miks zemlje izvoznice, uključujući obnovljive izvore, uz retroaktivnu primenu od 1. januara 2026. godine. Prema procenama Ministarstva, ove izmene mogle bi da smanje troškove izvoza električne energije u EU za oko 13 miliona evra godišnje i poboljšaju konkurentnost izvoznika iz BiH.
Fiskalna strategija procenjuje da će CBAM taksa EU Srbiju koštati između 140 i 161 milion evra godišnje do 2029. godine. Najpogođeniji su EPS, proizvodnja čelika i cementa. Fiskalni savet upozorava da su stvarni gubici, posebno u energetskom sektoru, znatno veći i da nedostaje jasna državna strategija za ublažavanje posledica.
Generalni direktor EPS-a Dušan Živković upozorio je da CBAM taksa i troškovi emisija dodatno opterećuju poslovanje kompanije. Ipak, investicije vredne stotine miliona evra se nastavljaju, posebno u Kolubari. EPS razvija i projekte RHE Bajina Bašta, Bistrica i Đerdap 3 radi jačanja energetske sigurnosti, balansiranja obnovljivih izvora i stabilnosti sistema.
Zemlje Zapadnog Balkana traže izmenu EU pravila (CBAM) jer su takse na izvoz struje smanjile interes EU kupaca i izazvale pad izvoza uprkos većoj proizvodnji. Upozorava se da postojeća pravila ugrožavaju integraciju tržišta. EPCG je već zabeležio gubitak od 13 miliona evra u prva tri meseca 2026. godine.
Nova pravila EU o zelenoj trgovini (CBAM), na snazi od 1. januara, zahtevaju da uvoznici robe s visokim emisijama CO₂ dokazuju usklađenost ili plate kazne. Cilj je klimatska neutralnost do 2050, sprečavanje „prelivanja ugljenika“ i zaštita konkurentnosti industrije EU, uz moguća poskupljenja i početne nejasnoće.
Od 1. januara 2026. EU počinje da primenjuje CBAM, kojim obavezuje uvoznike roba sa visokim emisijama ugljenika da plate ovu tasu na CO2. Cilj mehanizma je sprečavanje „curenja ugljenika“, izjednačavanje konkurencije i podsticanje globalnog određivanja cene ugljenika, uz značajne ekonomske i geopolitičke posledice. Nekoliko velikih trgovinskih partnera, uključujući Kinu, Indiju, Rusiju i Južnu Afriku, ocenilo je ovu meru kao protekcionističku i dovelo u pitanje njenu usklađenost sa pravilima STO.
Evropska komisija planira da od 2028. godine proširi primenu CBAM-a na oko 180 proizvoda sa visokim udelom čelika i aluminijuma kako bi se smanjio rizik od curenja ugljenika i obezbedili ravnopravni tržišni uslovi. Predviđene su i dodatne mere, poput strožeg izveštavanja, uključivanja otpada u obračune emisija i uspostavljanja privremenog Fonda za dekarbonizaciju radi podrške proizvođačima u EU. Izveštaj o prelaznom periodu 2023–2025 potvrđuje da CBAM ima ključnu ulogu u ostvarivanju klimatske neutralnosti EU, uz početak njegove finansijske primene od 2026. godine.
