S obzirom da su cene gasa i struje porasle za čak 1.000 posto, računi za gorivo za proizvodnju čelika, aluminijuma, stakla ili gnojiva u Evropi daleko premašuju ono za što se konačni proizvodi mogu prodati. Evropa nema mnogo opcija da se izbori sa trenutnom nestašicom, piše njujorški City Journal. Ratovi se vode na mnogim frontovima.
EPCG će, na osnovu odluke Vlade Crne Gore, pregovarati sa turskom kompanijom Tosjali oko kupovine nikšićke Železare. Dok ekonomski analitičari poručuju da je ta odluka donesena bez adekvatnog biznis plana, već u cilju smirivanja socijalnih problema, iz elektroprivrednog preduzeća obaveštavaju da je u toku izrada studije o proizvodnji struje iz gasa u Železari.
Čelik je odgovoran za skoro jednu desetinu emisija ugljen-dioksidom koji izaziva efekat staklene bašte i dovode do globalnog zagrevanja. Rešenja za održivu proizvodnju čelika su skupa, ali imaju potencijala.
Kina je proizvela 243,38 miliona tona čelika u prvom tromesečju, što je 10,5% manje u odnosu na 271,04 miliona tona u istom periodu godinu dana ranije. Proizvodnja sirovog čelika u martu je iznosila 88,3 miliona tona, naspram 94,02 miliona tona pre godinu dana. Iako postoji smanjenje u odnosu na prethodnu godinu, proizvodnja čelika se oporavila za više od 6% u odnosu na januar-februar 2022.
Koristeći novi proces polimerizacije, hemijski inženjeri MIT-a su stvorili materijal koji je jači od čelika i lagan kao plastika, i može da se jednostavno proizvodi u velikim količinama.
Nakon što je Kina smanjila dinamiku smanjenja maksimalnih emisija ugljenika u procesu proizvodnje čelika u svojim velikim železarama ruda gvožđa je poskupela za više od 70% i dostigla iznos od 150 dolara po toni. Promena politike bi mogla da ugrozi ranije saopšteni cilj Kine, da dostigne vršne emisije do 2030. godine, smatra Li Šuo, analitičar Grinpisa za istočnu Aziju.
Kapaciteti u teškoj industiji u Kini, uključujući sektor čelika i cementa, trebalo bi da se smanje tokom narednih pet godina. Obe ove kineske industrije su daleko najveći svetski proizvođači u svojim delatnostima.
Evropska unija žuri da uvede mere za zaštitu klime i uvodi taksu na ugljen dioksid na uvezenu robu, a radio Dojče vele (DW) postavlja pitanje „Da li je to početak održivije svetske trgovine ili čist protekcionizam?”.
Ocenjujući da će u narednim godinama metrička tona čelika, verovatno, biti skuplja od 600 dolara T.V. Narendran, generalni direktor kompanije Tata Stil primetiokaže da bi na rast cena čelika mogle da utiču i tarife na ugljenik u Evropi. Svetska asocijacija za čelik procenjuje da će rast potrošnje čelika ove godine dolaziti i iz drugih zemalja osim Kine.
Cena rude gvožđa nastavlja da pada i još nije dostigla dno, tvrde analitičari. Mesečna proizvodnja čelika u Kini opada, pošto su stroge kontrole proizvodnje i ograničenja u potrošnji energije umanjili i ponudu i potražnju. Dugoročno, analitičari predviđaju dalji pad cena u godinama koje dolaze, na 65 dolara po toni do 2025. i na 52 dolara po toni do 2030. godine.
