Energetski stručnjak Davor Štern smatra da u Hrvatskoj nema političke volje za rešavanje problema vlasništva MOL-a u INI. Uz pohvale na račun držve po pitanju politike kontrole cena energenata poručio je da treba napraviti dugoročnu strategiju jer, „ukoliko se rat u Ukrajini ne završi, na jesen stiže nova cena gasa”.
Mere kojima je hrvatska Vlada ograničila cenu električne energije na 59 evra po megavat satu za većinu potrošača ističu za dvadesetak dana. Cena gasa trebalo bi da ostanu nepromenjene do kraja marta 2024. godine i iznose 41 evro po megavatsatu.
O tome šta čeka Evropu, pa i Srbiju u ekonomskom i energetskom sektoru ove i naredne godine u današnjoj emisiji Jelica Putniković razgovara sa Bojanom Stanićem, pomoćnikom direktora Sektora za strateške analize u PKS.
Predstavljamo vam retrospektivu događaja vezanih za energetku krizu u celom svetu u proteklih nedelju dana. U tekstu možete pročitati u kratkim crtama na koji način se države celog sveta bore sa trenutnom energetskom krizom.
Iako je nakon početka energetske krize, većina evropskih država uvela mere u cilju sprečavanja enormnog rasta cena energenata u domaćinstvima, zbog brojnih razlika, kao što je nivo zavisnosti od uvoza gasa iz Rusije i dostupnost ostalih pravaca snabdevanja, rast cena gasa i električne energije nije svuda isti. U Mađarskoj je cena električne energije među najnižima u EU, dok se, gledajući region, prema visini plate, gas najteže plaća u Severnoj Makedoniji.
Cene električne energije za domaćinstva porasle su u 22 zemlje članice EU, dok je kod pet članica zabeleženo smanjenje u prvoj polovini 2022. godine, u poređenju sa prvom polovinom 2021. Između prve polovine 2021. i prve polovine 2022. godine, cene gasa su porasle u 23 od 24 zemlje članice EU.
Ove nedelje nemačka vlada treba da otkrije detalje o zaustavljanju rasta cena energenata. Otkriće i druge aspekte paketa olakšica, koji bi trebali da traju do proleća 2024. Nemački paket energetske pomoći bi trebo da iznosi približno 200 milijardi evra, obezbediće ograničeno olakšanje za preduzeća i malo je verovatno da će odvratiti kompanije koje već žele da se presele u jeftinije proizvodne baze u inostranstvu.
Nemačka će izdvojiti 200 milijardi evra da subvencioniše cene energenata, i još 95 milijardi za druge pakete pomoći. Ali, još se ne zna kako će para konkretno doći do džepa građana.
Nemački ministar privrede i zaštite klime Robert Habek dugo je u anketama bio najpopularniji političar u zemlji. Sada mu je popularnost u padu, pritisak raste. Za to je dobrim delom i sam kriv.
Evropsko energetsko tržište prestalo je da bude osnovno za Rusiju, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin na Istočnom ekonomskom forumu u Vladivostoku.
