Borba protiv klimatskih promena postala je međunarodna obaveza za skoro sve zemlje u sveta koje su se obavezale da spreče povećanje prosečne temperature na planeti za 2°C. Obnovljivi izvori energije su glavni pokretač i nosilac energetske tranzicije ka ugljenično neutralnoj energetici i ekonomiji.
Ulaganja u napredne nuklearne reaktore bi u bliskoj budućnosti trebalo da dostigne ulaganja u vrednosti od 1 bilion dolara na globalnom nivou, navodi Međunarodna agencija za atomsku energiju. Na panel diskusiji vezanoj za nuklearnu energiju lideri u toj oblasti su se složili da budući nuklearni reaktori i postrojenja moraju koristiti tehnologiju koja se u pogledu bezbednosti razlikuje od sadašnjeg standarda. Jedino na taj način se javnost može uveriti da je nuklearna energija bezbedna za eksploataciju.
Vizija Euroatoma je da do kraja veka sva energija u EU bude iz obnovljivih izvora, što podrazumeva i nove generacije nuklearnih elektrana. Drago mi je da čujem da su nuklearke ponovo u modi, jer smanjenje emisije CO2, za koje se zalažemo, neće moći da se postigne bez nuklearki, kaže fizičar Tonći Tadić.
Kako sećanja na tragediju od 11. marta 2011. godine blede, zagovornici nuklearne energije su se ohrabrili da govore u njenu korist. Kao razlog za ponovno pokretanje nuklearnih reaktora navode pretnju usled porasta cena energenata. Kako su hiljade ljudi još uvek raseljeni nakon topljenja u reaktoru Fukušima, javno protivljenje nuklearnoj energiji raste. Japan je siromašan resursima i uvozi većinu svojih energenata, a Rusija je njen peti najveći snabdevač naftom i tečnim prirodnim gasom.
IAEA je saopštila da prijavljeni gubitak struje u Černobilu predstavlja kršenje jednog od sedam ključnih „bezbednosnih stubova”, ali „u ovom slučaju ne vidi kritičan uticaj na sigurnost”. IAEA je, takođe, naglasila da je ukrajinski regulator zatražio od nje da pomogne u stvaranju plana za obezbeđivanje „efikasnog sistema rotacije“ za 210 zaposlenih, koji ostaju u Černobilu 13 dana nakon što su ruske snage preuzele kontrolu nad lokacijom.
Pažnja sveta usmerena je na događaje u Ukrajini. Jedno od pitanja, koje mnoge ljude brine, je pitanje o nuklearnoj energetici u ovoj zemlji. Ono što, svakako, brine ostatak sveta su potencijalne havarije nuklearnih elektrana u Ukrajini i kako bi one uticale na svet. Evo kratkog pregleda.
Nemačka vlada se složila da plati 2,6 milijarde evra naknadu nuklearnim operatorima zato što ih prisiljava da zatvore svoje elektrane. Ustavni nemački sud je u novembru presudio u korist četiri pogođene kompanije, koje su se žalile tvrdeći da vladine prethodne ponude nisu bile zadovoljavajuće. Sud je 2016. već presudio da su, iako je postepeno ukidanje nuklearnih elektrana legalno, operaterima bile potrebne bolje nadoknade.
Vreme je da se odvoje činjenice od fikcije. Nuklearna energija napaja značajan deo svetske električne mreže od sredine dvadesetog veka. Ali, uprkos brojnim legitimnim studijama, još uvek postoji opšta nevoljnost da se prihvate kao bezbedne. Nesreće u Černobilju, ostrvu Tri milje i Fukušimi uticale su na razvoj i primenu velike sigurnosti nuklearne energije.
Engleska i Japan planiraju da koriste robote umesto ljudi, kako bi smanjili rizike po ljudsko zdravlje. U ovaj posao zajedničkog razvoja novih tehnologija za bezbednu dekontaminaciju starih nuklearnih postrojenja kao što su Fukušima u Japanu i Sellafield u Kumbriji ulažu 12 miliona funti. Istovremeno ova saradnja će omogućiti izučavanje energije fuzije, koja predstavlja oblik proizvodnje enektrične energije korišćenjem toplote iz nuklearnih reakcija.
