Zemlje koje su bogate prirodnim resursima, poput prašuma koje prirodno upijaju CO2 iz atmosfere, zatim, zemlje s malom populacijom i ograničenom industrijskom proizvodnjom su na dobrom putu da pre svih stignu do zacrtanih ciljeva. Neke zemlje su taj rezultat već ostvarile – njih osam, prema istraživanju koje je uradio Enerdži Monitor.
Nuklearna energija se smatra važnim izvorom čiste energije, budući da je drugi najveći izvor električne energije sa niskim sadržajem ugljenika u svetu, odmah iza hidroenergije. Očekuje se da će potražnja za uranijumom zbog napajanja reaktora porasti za 160% u narednim decenijama.
Udeo MHE u ukupnoj proizvodnji energije je mali, ne postoji potencijal za rast, a s obzirom na klimatske promene koje se već dešavaju na Mediteranu. Drugim rečima, hiperinflacija izgradnje MHE ne može povećati količinu proizvedene električne energije – koliko može naneti štetu okolini. Mini hidroelektranama je, stoga, odzvonilo, i ekonomski i ekološki, a to što se i dalje forsiraju samo je političko i pitanje korumpiranosti.
Strategija Evropske unije oko klime daleko je suptilnija od onoga kako to na prvi pogled izgleda. Političke igre oko ruskog gasa opravdavaju se brigom o klimi, amateri lobiraju za obnovljive izvore – protiv uglja… To što se o zelenoj tranziciji ne pitaju inženjeri dovešće do finansijskog udara na potrošače, ne samo građane već i privredu. Rusija se tome odupire, ne odustajući od uglja, a odluke Srbije će trasirati put razvoja naše države.
U ekskluzivnom izvodu iz svoje nove knjige, Bil Gejts objašnjava zašto moramo da smanjimo emisiju ugljenika na nulu. Kako navodi u svojoj knjizi, osnivač Microsofta je uložio više od milijardu dolara u inovacije za koje se nada da će pomoći svetu da se spusti na nulu, uključujući proizvodnju pristupačne i pouzdane čiste energije, čelika, mesa i cementa.
U radu objavljenom u časopisu Science, grupa stručnjaka za klimu iznosi argumente za uključivanje paleoklimatskih podataka u razvoj klimatskih modela. Takvi modeli se koriste globalno za procenu uticaja emisije gasova staklene baste, koje je izazvao čovek, za predviđanje scenarija buduće klime i predlaganje strategija za smanjenje.
Iako ova godina nije bila ekstremna glečeri u švajcarskim Alpima se smanjuju alarmantnom brzinom a naučnici ukazuju da je na najvećem od njih – Aleču količina snega alarmantno niska.
