Inflacija u evrozoni je pala u julu u odnosu na jun mesec, a novi podaci o rastu pokazuju da se ekonomska aktivnost povećava u drugom kvartalu ove godine. Ekonomisti se i dalje plaše potencijalne recesije navodeći da su za rast BDP-a u drugom kvartalu ove godine najviše zaslužne Francuska i Irska.
Nemačka industrijska federacija je organizovala višednevnu konferenciju na kojoj se polemisalo o trenutnoj energetskoj krizi koja pogađa Nemačku i utiče na celu industriju u državi. Šef Nemačke industrijske federacije Zigfrid Rusvurm je na konferenciji upozorio Nemačku vlast da su trenutne cene energenata toliko visoke da teraju industriju na razmišljanje o preseljenju svojih pogona izvan granica države.
Nakon skoka cena nafte početkom nedelje usled najave Saudijske Arabije da će u julu smanjiti sopstvenu proizvodnju za milion barela dnevno, cene nafte su u sredu krenule ponovo da beleže pad, jer se ipak povećala zabrinutost zbog trenutne globalne ekonomske situacije, poništavajući prethodni rast cena.
Ekonomski analitičari očekuju se da će Evropska centralna banka u četvrtak podići svoju referentnu stopu za manju vrednost od 25 baznih poena što je do sada predstavljalo neku vrstu standardne vrednosti za koju su se povećavale kamatne stope. Ovakav potez Centralne banke se očekuje pošto bazna inflacija opada, a podaci iz sopstvenih istraživanja ukazuju na mnogo strože finansijske uslove u regionu.
Cene nafte su u sredu pale najniže u poslednjih 15 meseci. Fjučersima za naftu Brent se trgovalo ispod 72 dolara za barel, zbog zabrinutosti usled bankarske krize. „Trenutna situacija sa cenama nafte je uzrokovana isključivo finansijskim strahovima i nema nikakve veze sa potražnjom i ponudom nafte“, rekao je jedan od delegata OPEK+ grupacije.
O tome šta čeka Evropu, pa i Srbiju u ekonomskom i energetskom sektoru ove i naredne godine u današnjoj emisiji Jelica Putniković razgovara sa Bojanom Stanićem, pomoćnikom direktora Sektora za strateške analize u PKS.
Iako se svi nadaju okončanju ekonomske krize u 2023. godini, ipak su realnija dva druga scenarija koja donose recesiju pre ili kasnije, smatra Džon Kemp, viši tržišni analitičar specijalizovan za naftne i energetske sisteme. Prvi scenario bi nam odmah doneo recesiju, dok bi se u drugom scenariju ekonomski rast nastavio, povećavajući cene i kamatne stope, što bi na kraju opet u nekom odloženom periodu rezultiralo recesijom.
Pandemija Covid-19 je poremetila proizvodnju i lance snabdevanja širom sveta, primoravši proizvođače automobila da smanje svoju proizvodnju. Nedostatka novih automobila, kamiona i SUV-ova je doveo do toga da su proizvođači automobila i dileri tražili i dobijali mnogo više cene za vozila koja su bili u mogućnosti da isporuče. Teški izazovi u lancu snabdevanja i strahovi od recesije u narednoj 2023. mogu rezultirati opreznim obnavljanjem tržišta. Potrošačima u celom svetu opada kupovna moć, a ekonomski oporavak može biti dug i mukotrpan.
Bakar je tokom 2022. proživljavao zbog strože monetarne politike SAD, energetske krize i strogih blokada u Kini zbog Covid-19 i slabog tržišta nekretnina. Mnogi analitičari smatraju da će cena bakra skočiti u 2023. zbog ublažavanja mera Covid-19 u Kini i stopama rasta potražnje za bakrom u sektorima koji su vezani za neto nulte politike.
U protekloj godini cene kamatnih stopa za stambene kredite u Nemačkoj su značajno porasle, onemogućavajući mnogim ljudima da priušte sebi kupovinu stanova. Mnogi ekonomski analitičari smatraju da će posle decenija rasta cena na Nemačkom tržištu, nekretnine krenuti da padaju na realne nivoe. Sa druge strane postoji određena grupa ekonomskih strručnjaka koja se ne slaže sa ovim predviđanima, navodeći da će ipak tržište rada odigrati ključnu ulogu kad je u pitanju pravac u kom će se kretati tržište nekretnina.
