Kompanije Šel i RWE planiraju izgradnju prvog cevovoda za vodonik od Severnog mora do Evrope, koji će se proizvoditi u okviru mega projekta AquaVentus. U poređenju sa transportom električne energije, koja se proizvodi u moru, cevovod nudi ekonomske prednosti, jer se može graditi umesto pet visokonaponskih prenosnih sistema jednosmerne struje.
Zovu ga i „gorivo slobode”. Stručnjaci se slažu da se upotreba zelenog vodonika mora primeniti ako zemlje žele da ispune bilo koje klimatsko obećanje koje su dale pristupajući Pariskom sporazumu. Do 2050. to se jednostavno ne može uraditi ni sa obnovljivim izvorima energije, ni sa nuklearnom energijom, ni samo sa energetskom efikasnošću.
Države sve više, u okviru ambicioznih strategija, koriste potencijal zelenog vodonika za dekarbonizaciju sektora u kojima je to teško sprovesti. U decembru se Kanada pridružila podužoj listi zemalja, koja uključuje Francusku, Japan, Australiju, Norvešku, Nemačku, Portugal, Španiju, Čile i Finsku, kao i Evropsku uniju, sa planovima da podstakne proizvodnju vodonika.
Hrvatska će radit na nacionalnoj strategiji za vodonik od 2021. do 2050. godine. „Treba da vodimo računa o vlastitim specifičnostima, o tradiciji brodogradnje, koja može izneti proizvodnju brodova na baterije i/ili kombinaciju baterija i gorivnih ćelija”, kaže prof. Fran Barbir sa Fakulteta elektrotehnike, strojarstva i brodogradnje.
