Energija Balkana

Početna » emisija ugljenika

emisija ugljenika

Industrijsko upravljanje ugljenikom u fokusu EU

EB 23. septembar 2024.

Zemlje EU su se obavezale na postizanje ugljenične neutralnosti do 2050. godine, što znači da emisije gasova sa efektom staklene bašte u EU moraju da dostignu neto nulu do sredine veka. Upravljanje industrijskim ugljenikom (ICM) se odnosi na skup tehnologija koje uključuju hvatanje emitovanog CO2 iz industrijskih i energetskih proizvodnih objekata, kao i uklanjanje CO2 iz atmosfere, a zatim njegov transport, skladištenje ili upotrebu.

Rastu emisije gasova sa efektom staklene bašte

Evropska komisija: Države EU zaostaju u smanjenju emisije ugljenika

EB 17. septembar 2024.

Iako je još 30. juna istekao rok za članice Evropske unije da dostave svoje nacionalne energetske i klimatske planove (NECP) Evropskoj komisiji, sa izloženim strategijama za smanjenje emisija, do sada je samo deset zemalja EU to uradilo – Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Irska, Letonija, Luksemburg, Holandija i Švedska. Komisija je pozvala preostale zemlje da predaju svoje planove. Izvršne vlasti EU su na osnovu procene iz prošlog decembra zaključile da će planovi dovesti do ukupnog smanjenja gasova sa efektom staklene bašte od 51% do 2030. godine i da projekciije članica ne dovode do cilja.

@Alexander Limbach/Imago images

Planer putovanja u evropsku vodoničnu budućnost

Vesna Živković Milivojević 19. mart 2024.

Plan je da se do 2040. godine razvije 39.700 km transportne mreže vodonika koja će povezivati 21 evropsku zemlju. Da li vodonik zaista ima ključnu ulogu u eliminisanju zavisnosti od ruskog gasa? Šest koridora za snabdevanje vodonikom biće direktno ili indirektno povezano sa Nemačkom. U početku, koridori će povezati lokalnu ponudu i potražnju u različitim delovima Evrope, pre nego što se prošire kako bi povezali Evropu sa susednim tržištima.

EU podržava domaću proizvodnju opreme za obnovljive izvore energije

EB 6. februar 2024.

Evropski Blok teži da postavi cilj da do 2030. godine 40% proizvoda koji su potrebni za smanjenje emisije gasova staklene baste dolazi iz sopstvene proizvodnje. Fabrike koje bi trebalo da se nalaze na teritoriji država članica Evropske unije, proizvodile bi opremu neophodnu za obnovljivu energiju, skladištenje baterija, toplotne pumpe, elektrolizere, biogas, tehnologije za hvatanje ugljenika kao i delove neophodne za širenje energetskih mreža.

U Indiji je neophodna reforma cene električne energije

EB 24. januar 2024.

Veliki napori upućuju da je Indija zaista posvećena napuštenju fosilnih goriva, međutim, zemlja se suočava sa političkim preprekama koje bi mogle ozbiljno da ugroze njenu sposobnost da ispuni ključne klimatske ciljeve. To neće biti lako, jer cene struje ne određuje jedno centralno telo, već 28 država ove zemlje i osam kvazidržavnih teritorija Indijske Unije. Centralna vlada u Indiji pokušala je da natera državne vlade da racionalizuju cene električne energije, ali sa ograničenim uspehom, piše Arvind Subramanian.

Biougalj – energent proizvoden od ljudskog otpada

EB 28. april 2022.

Postrojenje vredno 28 miliona australijskih dolara (oko 20 miliona dolara), koje bi trebalo da ljudski otpad pretvara u đubrivo i energent nazvan biougalj otvoreno je u Australiji u gradu Logan, u državi Kvinslend. Po procenama gradskog saveta ovo postrojenje bi trebalo da smanji emisije ugljenika za otprilike 6.000 metričkih tona godišnje.

Rusko-ukrajinski rat podiže cene nikla

EB 5. april 2022.

Iako ležišta nikla postoje širom sveta, u poslednjih nekoliko godina došlo je do nestašice nikla visokog kvaliteta, koji je skuplji i teži za eksploataciju od nikla nižeg kvaliteta. Rat Rusije i Ukrajine bio je katalizator za nagli rast cena nikla, ključnog materijala za baterije za električna vozila. Nestabilno tržište nikla oslikava neke od problema koji se očekuju i pokazuje kakvu ulogu u energetskoj tranziciji mogu igrati neočekivani događaji.

Prekogranične takse na ugljenik ugrožavaju ruski izvoz u EU

Prekogranične takse na ugljenik ugrožavaju ruski izvoz u EU

EB 6. avgust 2021.

Porez EU na ugljenik koštaće Ruse oko 11,7 milijardi dolara do 2030. godine, procenjuje Boston konsalting grupa. Prekogranične takse će se primenjivati na uvoz robe sa visokom emisijom ugljen-dioksida u proizvodnji, poput čelika, gvožđa, električne energije, aluminijuma, đubriva i cementa.

Naftaši suočeni sa talasom klimatskih parnica

EB 14. jun 2021.

Naftne kompanije očekuje talas klimatskih parnica posle presude Šellu da smanji emisiju ugljenika. Postoji oko 1.800 tužbi povezanih s klimom širom sveta, prema bazi podataka Sabin centra za zakon o klimatskim promenama sa Univerziteta Columbia, od kojih je većina u SAD. Presuda bi mogla stvoriti presedan, barem u Evropi, da pojedinačne kompanije snose zakonsku odgovornost da zaštite ljude od klimatskih promena.

Koliko električne energije može da proizvede najveći solarni park na svetu?

EB 21. april 2021.

Pored ogromnih rezervi nafte i gasa, Ujedinjeni Arapski Emirati mogu da se pohvale i najvećim solarnim parkom na svetu. Postrojenje za proizvodnju energije pokriva 44 kvadratna kilometra u južnoj pustinji Dubaija i opremljeno je milionima fotonaponskih panela. Energija koju park može da proizvode je, primera radi, dovoljna za napajanje 320.000 domova.

Šta donosi dizajn mehanizma za određivanje cena za emisiju ugljenika za EnZ?

Mr Željko Marković 5. april 2021.

Sekretarijat Energetske zajednice objavio je je studiju „Dizajn mehanizma za određivanje cena za emisiju ugljenika za EnZ“ i pozvao sve entitete u zemljama ugovornim članicama da uvedu interno obračunavanje cena emisija CO2. Šta to konkretno znači za Energiju Balkana objašnjava mr Željko Marković, lider za energetiku i industriju u konsultantskoj kući Dilojt Srbija.

Vodonična strategija Evropske komisije

Vrtoglavi rast tržišta zelenog vodonika

EB 11. februar 2021.

Studija istraživačke kompanije Frost & Sullivan predviđada će se globalna proizvodnja zelenog vodonika povećati sa 40.000 tona u 2019. na 5,7 miliona tona u 2030. godini. Mnoge vlade, uključujući UK, Nemačku, Japan i Singapur, počele su da priznaju činjenicu da bi ekonomija zasnovana na zelenom vodoniku mogla biti odgovor na rastuću zabrinutost zbog emisije ugljenika, energetske sigurnosti i klimatskih promena.

Izveštaj sa konferencije

KOMEN: ENERGIJA KOJA NAS POVEZUJE

Najava konferencije

CBAM – šta nas čeka posle 1. januara 2026. godine?

Izveštaj sa foruma

Kako ćemo se grejati naredne zime?

Najava konferencije

Zeleni vodonik – putokaz energetske tranzicije

Newsletter

Najnovije Vesti

Kina testira mali modularni reaktor ACP100

16. oktobar 2026.

Hrvatska potpuno spremna za sezonu grejanja

16. oktobar 2026.

Američko Ministarstvo energetike finansira ubrzani razvoj reaktora sa rastopljenim solima

16. oktobar 2026.

Vetropark Pupin u Kovačici jača energetske kapacitete Srbije

16. oktobar 2026.

SAD produžile izuzeće od sankcija za Lukoil do aprila 2027.

16. oktobar 2026.

Zašto su kineski elektrolizeri jeftiniji od konkurencije?

16. oktobar 2026.

Zapratite Nas