Postrojenje vredno 28 miliona australijskih dolara (oko 20 miliona dolara), koje bi trebalo da ljudski otpad pretvara u đubrivo i energent nazvan biougalj otvoreno je u Australiji u gradu Logan, u državi Kvinslend. Po procenama gradskog saveta ovo postrojenje bi trebalo da smanji emisije ugljenika za otprilike 6.000 metričkih tona godišnje.
Iako ležišta nikla postoje širom sveta, u poslednjih nekoliko godina došlo je do nestašice nikla visokog kvaliteta, koji je skuplji i teži za eksploataciju od nikla nižeg kvaliteta. Rat Rusije i Ukrajine bio je katalizator za nagli rast cena nikla, ključnog materijala za baterije za električna vozila. Nestabilno tržište nikla oslikava neke od problema koji se očekuju i pokazuje kakvu ulogu u energetskoj tranziciji mogu igrati neočekivani događaji.
Porez EU na ugljenik koštaće Ruse oko 11,7 milijardi dolara do 2030. godine, procenjuje Boston konsalting grupa. Prekogranične takse će se primenjivati na uvoz robe sa visokom emisijom ugljen-dioksida u proizvodnji, poput čelika, gvožđa, električne energije, aluminijuma, đubriva i cementa.
Naftne kompanije očekuje talas klimatskih parnica posle presude Šellu da smanji emisiju ugljenika. Postoji oko 1.800 tužbi povezanih s klimom širom sveta, prema bazi podataka Sabin centra za zakon o klimatskim promenama sa Univerziteta Columbia, od kojih je većina u SAD. Presuda bi mogla stvoriti presedan, barem u Evropi, da pojedinačne kompanije snose zakonsku odgovornost da zaštite ljude od klimatskih promena.
Pored ogromnih rezervi nafte i gasa, Ujedinjeni Arapski Emirati mogu da se pohvale i najvećim solarnim parkom na svetu. Postrojenje za proizvodnju energije pokriva 44 kvadratna kilometra u južnoj pustinji Dubaija i opremljeno je milionima fotonaponskih panela. Energija koju park može da proizvode je, primera radi, dovoljna za napajanje 320.000 domova.
Sekretarijat Energetske zajednice objavio je je studiju „Dizajn mehanizma za određivanje cena za emisiju ugljenika za EnZ“ i pozvao sve entitete u zemljama ugovornim članicama da uvedu interno obračunavanje cena emisija CO2. Šta to konkretno znači za Energiju Balkana objašnjava mr Željko Marković, lider za energetiku i industriju u konsultantskoj kući Dilojt Srbija.
Studija istraživačke kompanije Frost & Sullivan predviđada će se globalna proizvodnja zelenog vodonika povećati sa 40.000 tona u 2019. na 5,7 miliona tona u 2030. godini. Mnoge vlade, uključujući UK, Nemačku, Japan i Singapur, počele su da priznaju činjenicu da bi ekonomija zasnovana na zelenom vodoniku mogla biti odgovor na rastuću zabrinutost zbog emisije ugljenika, energetske sigurnosti i klimatskih promena.
Modna industrija vredna 2,5 biliona dolara odgovorna je za 10% svetskih emisija ugljenika. Svake godine doprinose zagađenju sa približno 236.000 tona mikroplastike. Modna industrija se mora suočiti sa posledicama krčenju šuma i okrenuti se održivim materijalima, zaštiti radnika i životne sredine. COVID-19 ubija divove brze mode. Da bi preživeli, brendovi moraju slušati potrošače i prihvatiti zelenu revoluciju.
