Teme konferencije:
• Koliko će koštati i ko sve plaća taksu primenom CBAM mehanizma?
• Šta donose domaći zakoni o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda i na emisije gasova sa efektom staklene bašte?
U ukupno povećanje saobraćaja od 4,2% u mreži aerodroma kompanije VINCI Airports u trećem kvartalu 2025. godine učestvuje i beogradski aerodrome sa gotovo 2,9 miliona putnika u ovom periodu, što je 6,5% više nego u istom periodu prošle godine. U avgustu je beogradski aerodrom prvi put u istoriji zabeležio više od milion putnika u jednom mesecu, a 1. avgusta zabeležen je i dnevni rekord sa opsluženih više od 37.000 putnika.
Održana je prva javna rasprava o Nacrtu zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Nacrtu zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda.
Odluka EU o klimatskom cilju za 2040. očekuje se 18. septembra. Cilj je smanjenje emisije gasova staklene bašte za 90% u odnosu na 1990. godinu. EU će, pre COP30 konferencije u Brazilu, podneti UN-u klimatski plan NDC sa ovim ciljem. Danska do kraja godine predsedava Savetom EU u trajanju od šest meseci.
Za energetski intenzivna preduzeća, prosečne konačne cene struje u Sloveniji su veće od evropskog proseka. Zato su najvećim potrošačima u energetski intenzivnoj industriji na raspolaganju kratkoročne mere za smanjenje troškova električne energije, ističu u Privrednoj komori Slovenije. Među dugoročnim merama, fokus je na mehanizmu prodaje električne energije po ceni koštanja.
Slovenačke distributivne kompanije su na drugom pozivu za predloge Ministarstva životne sredine, energetike i prostornog planiranja za sredstva iz Plana oporavka i otpornosti, dobile dodatnih nešto više od 33,5 miliona evra za realizaciju ili završetak planiranih projekata do 2026. godine. U prvom pozivu im je dodeljeno malo manje od 37,5 miliona evra.
Međunarodna pomorska organizacija usvojila je okvir za ograničenje emisija kroz standarde za gorivo i određivanje cene ugljenika u brodarstvu. Novi standardi stupaju na snagu 2027. i odnosiće se na brodove preko 5.000 bruto tona.
Rezultati novog izveštaja Ujedinjenih nacija pokazuje da sadašnje ambicije da se zagrevanje planete zauzda znatno ispod 2 °C, idealno ispod 1,5 °C, nisu dovoljne, ali da postoji tračak nade. Prema UNEP-ovim proračunima, emisije gasova sa efektom staklene bašte treba da padnu za 42% do kraja decenije, a do 2035. – za 57%. Na taj način bi cilj od 1,5 °C bio ostvariv.
Dva najčešća politička alata za ograničavanje emisija – subvencije i propisi, retko su bili efikasni u smanjenju emisija CO2. Inicijative koje se smatraju uspešnim, kombinuju ova dva alata sa strategijama zasnovanim na vrednostima koje imaju za cilj da promene ponašanje potrošača i poslovanja. Subvencije i propisi u kombinaciji sa instrumentima politike zasnovanim na cenama doveli su do očekivanih rezultata.
Pomorski transport igra ključnu ulogu u svetskoj ekonomiji, ali takođe značajno doprinosi zagađenju vazduha i odgovoran je za 3,6% globalnih emisija – čime utiče na klimatske promene više od avijacije. Tokom poslednjih godina sve je veći fokus na pronalaženju održivih rešenja za smanjenje emisija iz pomorskog brodarstva, od kojih jedno predstavlja korišćenje održivih brodskih goriva. Energija koja se koristi na brodovima trebalo bi da se smanji za 6% do 2030. godine i postepeno opada, dostižući konačni cilj smanjenja od 80% do 2050. godine.
Najviši Evropski sud za ljudska prava presudio je u utorak da je Švajcarska vlada prekršila ljudska prava svojih građana time što nije učinila dovoljno u borbi protiv klimatskih promena, u odluci koja će postaviti presedan za buduće tužbe protiv klimatskih promena.
Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) objavila je u sredu predloženo pravilo administracije predsednika Bajdena, koje bi postavilo stroža ograničenja na prosečnu emisiju izduvnih gasova vozila proizvedenih u Sjedinjenim Državama.
