Međunarodna agencija za energetiku je upozorila da emisije ostaju na neodrživoj putanji rasta i pozvala na snažniju akciju za prelazak sa fosilnih goriva. Najveće povećanje emisija u 2022. godini došlo je iz sektora proizvodnje električne i toplotne energije, gde su emisije porasle za 1,8%.
O tome da li će se na egipatskom samitu COP27 sve završiti na obećanjima, poput prošlogodišnjeg skupa u Glazgovu, ili će bogati konačno prihvatiti svoju odgovornost u današnjoj emisiji Jelica Putniković razgovara sa Danijelom Božanić, stručnjakom za klimatske promene.
„Svako ko kaže da ćemo rešiti probleme tako što ljudima reći da prestanu da jedu meso ili da prestanu da žele da imaju lepu kuću, grdno se vara. Tako ćemo ljudima uskratiti pravo da imaju želje, što će stvoriti kontraproduktivni efekat“, rekao je Gejts. Rešenje je, prema Gejtsu, stvaranje boljih tehnoloških alternativa sa istom ili nižom cenom uz pomoć kojih bi se postigao isti cilj, na klimatski savestan način.
Podaci iz automobilske organizacije RAC, koji su zasnovani na trendu rasta cena električne energije ukazuju na značajan porast troškova punjenja električnih vozila na javnim mestim preko tzv „brzog“ punjača. Iako je trenutno cena punjenja električnih vozila u kućnim uslovima i dalje povoljna, sa ovim porastom cena energenata dolazi do velike neravnoteže izmežu javnog i kućnog punjenja EV.
Emisije nastale korišćenjem zemljišta za uzgoj poljoprivrednih proizvoda, poput palminog ulja ili govedine, čine četvrtinu ukupne svetske emisije, navodi se u novom izveštaju. Bogate nacije prebacuju emisije nastale upotrebom zemljišta u države kao što su Brazil i Indonezija. Problem nastaje i kad se šume pretvaraju u površine za uzgoj useve za biogoriva.
Nakon što su brojne organizacije u Švedskoj pokrenule kampanju za proširenu ekološku odgovornost, Švedska je došla na ideju da obračuna emisije zasnovane na potrošnji, koje će uključiti i emisije koje potiču od proizvoda koji se uvoze, takozvane prekogranične emisije. U studiji, istraživači tvrde da je promena ponašanja potrošača jedini način da se ispoštuje Pariski sporazum.
Oko 22 odsto globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte došlo je iz poljoprivrede, šumarstva i drugih sektora korišćenja zemljišta u 2019. godini, navodi se u izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene. Vlade su do sada učinile premalo da pomognu. Klimatski naučnici su predložili prelazak na biljnu ishranu. Umesto toga, odlučilo se se za preporuku uravnotežene ishrane koja uključuje održivo proizvedene životinjske proizvode.
Novi Zakonom o energetici definiše dve nove kategorije motornih goriva u Srbiji: utečnjeni prirodni gas i vodonik. Snabdevači gorivom imaće obavezu smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, što će biti definisano Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom. U MRE pojašnjavaju da se ovim dodatno otvara tržište prirodnog gasa.
Eurogas – evropsko udruženje gasna industrija smatra da bi gasni sektor mogao biti ugljenično neutralan pre 2050. Mreže čistog vodonika postaće ključne u srednjem i dugoročnom periodu, a mešanje vodonika i prirodnog gasa u postojećim gasnim mrežama je najbrži i najisplativiji put za integraciju proizvodnje obnovljivih izvora i vodonika sa niskim sadržajem ugljenika.
Srbija među prvim zemljama Zapadnog Balkana usvojila Zakon o klimatskim promenama, koji će biti osnov za uspostavljanje sistema za ograničenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, što će se pozitivno odraziti na zdravlje građana i privredni razvoj.
