Zemlje članice do 2030. godine morat će da osiguraju smanjenje konačne potrošnje energije za najmanje 11,7 posto, predviđeno je političkim dogovorom koji su Veće EU i Evropski parlament postigli o energetskoj efikasnosti.
Zahvaljujući implementaciji sistema pametnog merenja i doslednim aktivnostima na terenu u pravcu suzbijanja neovlašćene potrošnje struje, gubici električne energije koji su 2012. godine iznosili 20,13 odsto, do prošle godine svedeni na 11,62 odsto, što predstavlja uštedu vrednu preko 60 miliona evra, poručuju iz Crnogorskog elektrodistributivnog sistema.
Da bi se obezbedila racionalna potrošnja energije u objektima prestoničke uprave, preduzeća i ustanova čiji je osnivač Grad, na poslednjoj sednici Skupštine Beograda usvojena je Odluka o uspostavljanju sistema energetskog menadžmenta. Cilj smanjenje troškova, ali i ekološki efekti.
Uprkos predlozima nemačkih stručnjaka, evropske birokrate nastavljaju sa svojim predlogom strogih ograničenja i zabrana primene radnih materija u rashladnoj i klimatizacijskoj tehnici. Istovremeno, stručna javnost, a posebno vlasnici i korisnici rashladnih i uređaja za klimatizaciju, opreme i sistema, slabo su ili čak nikako informisani o problemima koji im prete zbog pooštravanja odredbi F-Gas Regulative.
Neiskorišćena toplotna energija samo u Evropskoj uniji jednaka je 2.860 TWh godišnje, što iznosi skoro koliko i ukupna energetska potražnja EU-a za toplotnom energijom i toplom vodom. Velik deo te energije mogao bi da bude sačuvan i upotrebljen.
Nova uparivačka baterija francuskog proizvođača Kestner, proizvedena u Alumini iz Zvornika, projekat vredan šest miliona KM, realizovan je domaćim resursima. Kapacitet uparivačke baterije je oko 90 tona otparene vode na čas, što će umnogome značiti u tehnološkom procesu proizvodnje, pre svega u pogledu energetske efikasnosti i smanjenja finansijskih troškova.
U elektromrežu slovenije bi u narednih deset godina trebalo da se uloži 3,5 milijardi evra, što je više od četvrtine godišnjeg slovenačkog budžeta. Ove godine distributeri predviđaju ulaganja od 70 miliona evra, iako bi po planu trebalo da ulože 190 miliona evra. Nije reč samo o finansijskim preprekama, već́ i kadrovima i izvođačima radova.
Planom razvoja elektrodistributivne mreže u Sloveniji, za period 2023 – 2032. godine, definisana su ulaganja u ukupnom iznosu od 3.534 miliona evra. U skladu sa održivim potrebama korisnika distributivnog sistema, planom je predviđeno povećanje kapaciteta i otpornosti na tehničke probleme, napredak i korišćenje fleksibilnosti resursa i opterećenja elektrodistributivne mreže.
Republika Srpska će u 2023. godini uložiti 10 miliona KM za unapređenje energetske efikasnosti u javnim objektima, uz dalje sprovođenje aktuelnih projekata u ovoj oblasti. Pored toga, cilj je i unapređenja energetske efikasnosti u stambenom sektoru, kao i razvoj i primena različitih mehanizama finansiranja mera energetske efikasnosti u privatnom sektoru.
U cilju finansijske podrške projektima orijentisanim postizanju klimatskih i energetskih ciljeva, za osam zemalja EU-a sa nižim prihodima, Fond za modernizaciju je isplatio ukupno 4,11milijardi evra. Izabrani projekti su iz oblasti proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, modernizacije elektroenergetskih mreža i energetske efikasnosti u energetskom sektoru, industriji, sektoru zgrada i prevozu, kao i zamene proizvodnje uglja čistijim gorivima.
