Program državne podrške za sistem podsticaja obnovljivih izvora energije i visokoefikasne kogeneracije vredan je 783 miliona evra, a Hrvatska se obavezala da će da ispuni dve hiljade MW. Međutim, ispunjeno je tek 107,5 MW, kažu u Udruženju obnovljivih izvora energije. Kao suštinski problem za neispunjavanja programa navode nedostatak odgovarajućih zakonskih propisa.
Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, u saradnji sa strukturama Republike Srpske i Federacije BiH, priprema integrisani klimatsko-energetski plan do 2030, koji bi trebalo da bude gotov do polovine ove godine. U prethodnom periodu institucije BiH, Republike Srpske i FBiH, svaka iz svoje ustavne nadležnosti, realizovale su deo aktivnosti u tom cilju. U BiH je na snazi okvirna strategija razvoja energetike do 2035. godine.
Afrika nastoji da poveća snabdevanje obnovljivom energijom i pređe na zeleni vodonik pa će tako vrlo verovatno postati najvažniji partner Evrope po ovom pitanju. U planu je i uvoz obnovljive električne energije iz Egipta u Grčku, podmorskim kablom koji je u izgradnji. Prelazak na čistu energiju u afričkim regionima bi mogao biti prečica za povećanje pristupa energiji kod stanovništva.
Bakar je vitalni deo svetskih ekonomija zbog svoje različite namene, kao što su električna oprema i industrijske mašine. Pritisak koji prouzrokuje nestašica bakra mogao bi biti pokazatelj da će se globalni inflatorni pritisci pogoršati, a potom i primorati centralne banke da nastave sa podizanjem kamatnih stopa.
Postavljanjem ambicioznih ciljeva za period do 2050, odnosno 2030. godine u pogledu obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti i smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, EU je zadala težak zadatak i državama Balkana. U srednjoročnom planu Srbije, u narednih pet godina predviđeno niz strateških projekata za koje su neophodne investicije od pet milijardi evra, pre svega u proizvodne kapacitete, ali i za jačanje prenosne i distributivne mreže koja će Srbiji omogućiti više OIE na mreži.
Dolina vodonika Severni Jadran, prvi transnacionalni projekat usmeren na razvoj namenske doline vodonika, ispunio je uslove za dodelu bespovratnih sredstva od 25 miliona evra. Ključni učesnici iz tri zemlje – Hrvatske, Slovenije i Italije, razvijaće pilot-projekte za proizvodnju više od 5000 tona obnovljivoga vodonika godišnje, sa primenom u energetici, industriji i saobraćaju.
Na hidroelektrani Dabar glavni radovi bi trebalo da počnu nakon aktiviranja kredita sa kineskom bankom, što se očekuje za 20 dana. Nedavno je uplaćeno osiguranje kredita od 7,5 miliona evra i preostalo je da se uplati 33 miliona evra bez PDV-a za aktivaciju kreditnog aranžmana, a to znači i obezbeđenje kompletne finansijske konstrukcije. Ukupna vrednost ugovora za izgradnju HE Dabar iznosi 222 miliona evra.
Privredna komora Slovenije trenutno podržava nekoliko projekata u području vodonika, među kojima je i projekat Dolina vodonika Severnog Jadrana. Nemačka Vlada pripremila je okvir za jačanje proizvodnje vodonika i od 2021. godine je u 62 projekta uložila više od osam milijardi evra. Slovenija i Nemačka su na sličnom putu što se tiče vodonika, poručeno je na Slovenačko-nemačkom danu vodonika, organizovanom u Ljubljani.
Paula Pinjo, direktorka pravedne tranzicije, energetske efikasnosti i inovacija Evropske komisije, detaljno opisuje najnoviji izveštaj Evropske komisije o napretku u oblasti konkurentnosti tehnologija vezanih za OIE.
Velika Britanija, Irska i Portugal, zajedno, imaju 70 GW potencijalnih okeanskih energetskih resursa, navodi se u evropskoj studiji. Prepoznato je blizu 60 GW „praktično održive“ energije talasa i 10 GW energije plime u tri zemlje. Studija je otkrila da raznovrsnija kombinacija obnovljivih izvora, uključujući energiju okeana, rezultira pouzdanijom proizvodnjom električne energije iz obnovljivih izvora, što je ključno za postizanje budućih međunarodnih neto nultih ciljeva.
