Nemačka je sklopila sporazum sa Kanadom po kojem bi ta severnoamerička zemlja od 2025. Nemcima trebalo da isporučuje vodonik. Zašto je on tako važan za energetsku tranziciju? I šta je uopšte vodonik?
Od sagorevanja prirodnog gasa za grejanje naših domova do materijala na bazi nafte koji se nalaze u svakodnevnim proizvodima kao što je plastika, svi mi trošimo fosilna goriva u različitim oblicima, i to u velikim količinama.
Iako se na prošlogodišnjoj konferenciji COP26 40 zemalja se složilo da postepeno izbaci ugalj iz svojih energetskih infrastruktura, proizvodnja električne energije iz ovog energenta dostigla je rekordne vrednosti na globalnom nivou. Podaci IEA pokazuju da eliminisanje uglja iz energetskog miksa neće biti jednostavan zadatak.
Kina je prošlog meseca objavila 14. po redu petogodišnji plan za period od 2021. do 2025. za energetski sektor. Intermitentnost rastućih kapaciteta obnovljivih uzvora znači da postoji potreba za povećanjem balansiranja uz pomoć stabilnih i kontinualnih baznih izvora, kao što su ugalj ili prirodni gas. Dok su čisti i niskougljenični izvori možda ključne reči na papiru plana, u stvarnosti, Peking će nastaviti da se oslanja na ugalj da bi snabdeo energijom svoju ekonomiju.
Prema novom istraživanju, proizvodnja nuklearne energije može da igra ključnu ulogu kako bi svet do sredine ovog veka stigao do nulte emisije ugljenika, posebno u zemljama sa malim resursima vetra. Međutim, kada bi tehnologije skladištenja energije postale jeftinije, onda bi vetar i solarna energija, potencijalno, mogli da budu najjeftiniji put do neto-nule, kažu instraživači.
Energetska kriza naterala je mnoge zemlje da preispitaju svoje ranije odluke o tome na koje će se energente oslanjati u narednom periodu. Danas o škriljcima, gde je svet sada po pitanju njihove eksploatacije, po čemu se uljni razlikuju od gasnih i kakve bi efekte Srbija mogla imati ako počne da ih koristi u današnjoj emisiji Jelica Putniković razgovara sa dr Vojinom Čokorilom, penzionisanim profesorom Rudarsko-geološkog fakulteta.
Nuklearna energija je, zbog aktuelne energetske krize, ne samo u Evropi već, čini se, na celoj planeti ponovo u žiži javnosti: stručnjaka, političara, velikih energetskih kompanija, velikih potrošača energije, kao i običnih građana. Cilj nam je da u razgovoru o tome „Da li nuklearna energetika treba bude deo budućeg energetskog miksa Srbije?“ pokušamo da iz stručnog ugla damo, ako ne odgovore, u kom smeru bi trebalo ići po pitanju energetske budućnosti Srbije.
Ulaganje u nuklearnu energiju u ukupnom iznosu od oko 500 milijardi evra (565 milijardi dolara) do 2050. će biti potrebno ako se želi postići cilj Evropske unije – neutralnost ugljenika, rekao je evropski komesar za unutrašnje tržište Tijeri Breton u intervjuu za francuski Le Journal du Dimanche.
U današnjoj emisiji Jelica Putniković razgovara sa stručnjakom za nuklearnu energetiku, Đuricom Tankosićem o tome da li nuklearna enegija može biti deo budućeg energetskog miksa, šta uraditi sa moratorijumom, treba li kupiti procenat u nekoj susednoj nuklearnoj elektrani ili graditi svoju, imamo li stručnih i finansijskih kapaciteta…
Odgovor na pitanja o tome da li će biti restrikcija, koje iznose će dostići cene električne energije i gasa, ali i kakva će biti uloga nuklearki i uglja u budućem energetskom miksu, da li će Evropa preispitati svoju orijentaciju na obnovljive izvore energije (OIE)… danas sigurno niko ne može da da. O tome kako će Evropa prevazići energetsku krizu, koliko na to utiču svetski politički i ekonomski moćnici i kako će sve to uticati na nas u današnjoj emisiji “Energija Sputnjika” Jelica Putniković razgovara dr Goranom Radosavljevićem, profesorom na FEFA fakultetu.
