Uz saglasnost svih nadležnih institucija s nivoa BiH i entiteta, Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH priprema uvođenje sistema oporezivanja i trgovanja ugljen-dioksidom. Naime, EU planira da uvede porez od 2026. i primeni ga na uvoz cementa, gvožđa, čelika, đubriva, aluminiuma i električne energije iz zemalja bez nacionalne šeme određivanja cena ugljen-dioksida.
Visoki zvaničnik Evropske komisije je insistirao na prenošenju „poruke smirenosti“, pošto su cene CO2 po prvi put porasle iznad praga od 60 evra na tržištu ugljenika u EU. Ovim je postavljen novi rekord na EU ETS tržištu ugljenika. To je imalo snažan uticaj na cene električne energije, koje su, takođe, dostigle rekordne vrednosti, dostigavši 140 evra po MWh u trgovanju u sredu (1. septembra). Države članice su izrazile zabrninutost zbog prebrzog rasta cena ugljenika.
Evropske cene ugljenika su rekordno visoke ovih dana, a očekuje se još veći rast u budućnosti, kako bi se osiguralo da novi ciljevi EU o smanjenju emisija budu ispunjeni. EU sistem trgovanja emisijama čini evropska preduzeća manje konkurentnim od stranih rivala, jer cene ugljenika rastu, pa Brisel i dalje okleva da nametne granični porez na ugljenik na uvezenu robu.
Sekretarijat Energetske zajednice objavio je je studiju „Dizajn mehanizma za određivanje cena za emisiju ugljenika za EnZ“ i pozvao sve entitete u zemljama ugovornim članicama da uvedu interno obračunavanje cena emisija CO2. Šta to konkretno znači za Energiju Balkana objašnjava mr Željko Marković, lider za energetiku i industriju u konsultantskoj kući Dilojt Srbija.
Sistem trgovine emisijama se priprema za ulazak u treću deceniju, a samim tim se sprema i za veliki skok cena. Tokom prve polovine prethodne decenije, cena jedne dozvole za emisije u EU, koja predstavlja jednu tonu emisije ugljenika, kretala se u rasponu od četiri do 10 evra. Od sredine 2016. godine dozvole su naglo poskupele. Očekuje se još veći rast cena dozvola za emisiju CO2.
