Energija Balkana

Početna » Eurostat

Eurostat

Smanjenje tržišnog udela najvećih energetskih kompanija EU

EB 17. marta 2023.

U 2021. godini tržišni udeo najvećih kompanija za uvoz i proizvodnju prirodnog gasa smanjen je u 14 članica EU, u poređenju sa 2013. godinom, kada je Evrostat počeo da prikuplja takve podatke. Najveći pad u procentnim poenima (pp), zabeležen je u Grčkoj (-61 pp), Letoniji (-54 pp) i Češkoj (- 46 pp). Broj glavnih kompanija koje uvoze ili proizvode prirodni gas za lokalno tržište porastao je sa pet na šest u Češkoj i sa tri na pet u Hrvatskoj.

Čija plata najlakše pokriva račune za struju u Evropi?

EB 7. novembra 2022.

Iako je nakon početka energetske krize, većina evropskih država uvela mere u cilju sprečavanja enormnog rasta cena energenata u domaćinstvima, zbog brojnih razlika, kao što je nivo zavisnosti od uvoza gasa iz Rusije i dostupnost ostalih pravaca snabdevanja, rast cena gasa i električne energije nije svuda isti. U Mađarskoj je cena električne energije među najnižima u EU, dok se, gledajući region, prema visini plate, gas najteže plaća u Severnoj Makedoniji.

Struja i gas neće poskupeti

Cene struje i gasa u prvoj polovini 2022. u Evropi

EB 4. novembra 2022.

Cene električne energije za domaćinstva porasle su u 22 zemlje članice EU, dok je kod pet članica zabeleženo smanjenje u prvoj polovini 2022. godine, u poređenju sa prvom polovinom 2021. Između prve polovine 2021. i prve polovine 2022. godine, cene gasa su porasle u 23 od 24 zemlje članice EU.

U Hrvatskoj neodrživ sistem podsticaja za OIE

U BiH – 42,3 posto električne energije iz obnovljivih izvora

EB 29. septembra 2022.

U strukturi proizvodnje iz obnovljivih izvora u 2021. godini prednjačile su velike hidroelektrane sa 6.313,99 GWh, zatim, male hidroelektrane sa 433,41 GWh, vetroelektrane sa 381,81 GWh, solarne elektrane sa 73,89 GWh i elektrane na biogas i biomasu sa 11,34 GWh.

Eurostat: OIE na putu da budu najvažniji izvor energije u EU

EB 2. februara 2022.

Nafta je 2020. godine bila najvažnije gorivo u krajnjoj upotrebi u zeljama članicama EU, sa udelom od 35,0%, slede električna energija sa 23,2% i prirodni gas sa 21,9%. Potrošnja OIE bila je u porastu dok je potrošnja uglja opala.

Srbija zelenija od zelenih u EU

Mr Nenad Šijaković 29. januara 2022.

Srbija ima veći udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj bruto potrošnji energije u svim sektorima, od 18 EU članica, zaključno sa 2020. godinom. Srbija je na ovom polju sa udelom OIE u ukupnoj potrošnji energije od 26.3% u sektorima transporta, grejanja-hlađenja i električne energije ispred cele Evropske unije, u kojoj je prosek tog udela 22.1 %, navodi se u izveštaju Eurostata, kancelarije EU zadužene za statistiku.

Evropljanima preti energetsko siromaštvo

Čak 31 milion Evropljana u energetskom siromaštvu

EB 5. decembra 2021.

Eurostat procenjuje da oko 31 milion Evropljana živi u energetskom siromaštvu. Čini se, međutim, da je taj broj podcenjen jer ne postoji zajednička definicija energetskog siromaštva a Zajednički istraživački centar Komisije izračunao je 2019. da 50 miliona ljudi živi u energetskom siromaštvu. Poljska traži da se mere protiv energetskog siromaštva ugrade u politiku zelene tranzicije.

Energenata će biti

EPS: Ovo nije prvi put da CEKOR iznosi netačne podatke

Jasna Petrović-Stojanović / Politika 13. septembra 2021.

Pod maskom brige o zaštiti životne sredine, CEKOR nudi uvoz struje i gašenje elektrana na ugalj, što je pomenuto ranije na skupu o nuklearkama i obnovljivim izvorima. To znači da bi Srbija morala da uvozi 70 odsto električne energije u vrednosti od najmanje milijardu evra, odgovaraju iz Elektroprivrede Srbije na podatke koje je nedavno u javnosti plasirala nevladina organizacija CEKOR.

Svaki četvrti kilovat u EU iz nuklearki

EB 23. februara 2021.

Nuklearne elektrane u 13 zemalja članica davale su oko četvrtine električne energije u EU tokom 2019. godine. Francuska je, prema podacima Eurostata proizvela više od polovine nuklearne električne energije, Nemačka oko 10 %, Švedska 8,6 a Španija 7,6 % procenata. Od 2006. godine ukupna bruto proizvodnja električne energije iz nuklearnih elektrana u EU smanjena je za 16,3%.

Koliko domaćinstva troše na komunikacije?

EB 30. decembra 2020.

Tokom 2019. godine domaćinstva u EU su na komunikacije kao što su poštanske usluge, telefonska i telefaks oprema i usluge potrošila 175 milijardi evra 1,3% BDP-a EU. Najviše su trošili Bugari a najmanje Luksemburžani. Iz Eurostata napominju da su ovo podaci od pre pandemije, odnosno, da bi korona mogla uticati i na ovaj sektor života građana.

Izveštaj sa konferencije

Prozjumeri – godinu dana posle

Nacrt Vodonične strategije Republike Srbije

Newsletter

Najnovije Vesti

Hoteli na dugom putu do nulte stope emisija CO2

26. maja 2023.

Organski otpad u pogonskom motoru makedonske cirkularne ekonomije

26. maja 2023.

Evropska komisija preporučuje ukidanje energetske podrške

26. maja 2023.

Matematičari nagradili one koji im pomažu

26. maja 2023.

Zabrana jednokratnih plastičnih proizvoda u Sloveniji

Reciklirana plastika može biti toksičnija i nije rešenje za zagađenje, upozorava Grinpis

26. maja 2023.

Koridor Sever-jug ima geopolitički i ekonomski značaj i neće moći da ga kontrolišu Amerikanci

26. maja 2023.

Zapratite Nas